TEMA BROJA
M. R.
Vodonik / Dr Radivoje Mitrović, redovni profesor Mašinskog fakulteta
U vozu energetske tranzicije
Koncept nacionalne vodonične strategije predstavlja pionirski poduhvat s obzirom da nema ozbiljnije države koja ne razmatra kako će uhvatiti korak sa razvojem tehnologija za vodonik. Pripremili ga je radna grupa koju čine predstavnici Mašinskog fakulteta, Instituta Mihajlo Pupin i Poslovnog udruženja Elektromašinogradnja (koje čini 13 srpskih firmi), kao i nekoliko eksperata. Cilj strategije je da ukaže na potrebu integralnog promišljanja sadašnjeg i budućeg razvoja srpske energetike u pravcu primene vodonika, kaže dr Radivoje Mitrović, redovni profesor Mašinskog fakuleta Univerziteta u Beogradu i rukovodilac Vodonične strategije Srbije.
Dr Radivoje Mitrović, redovni profesor Mašinskog fakulteta |
Vodonične strategije Srbije
Iako je tehnologija proizvodnje i korišćenje vodonika poznata više decenija, tek poslednjih godina privatni sektor, ali i države širom sveta (EU je u julu 2020. usvojila Strategiju za vodonik za klimatski neutralnu Evropu) u njemu vide rešenje za što uspešniju i bržu energetsku tranziciju. U Srbiji, ovom pitanju ni državni, ni privatni, ni naučni sektor nisu ranije posvećivali pažnju. Zeleni vodonik, koji se dobija elektrolizom vode uz pomoć električne energije iz obnovljivih izvora (vetroparkova i solarnih elektrana), može da zameni fosilna goriva u industriji i transportu, sektore za čiju dekarbonizaciju nisu pronađene dovoljno dobre alternative. Ali, ističe profesor Mitrović, njegova primena bi mogla da bude mnogo šira, jer vodonik može da bude sirovina, gorivo, prenosilac i skladište energije.
Ideja za strategiju vodoničnih tehnologija je potekla od grupe ljudi okupljene oko Poslovnog udruženja Elektromašinogradnja, koja je shvatila značaj vodonika u vremenu u kome živimo, i Privredne komore Srbije. Profesor Mitrović, tadašnji dekan Mašinskog fakulteta, ideju je oberučke prihvatio i organizovao stručnu konferenciju na kojoj je ona predstavljena. Njen neposredni rezultat je izrada strateškog dokumenta koji se bavi vodonikom sa aspekta tehnologije, proizvodnje, transporta, skladištenja i korišćenja; obrazovanja stručnjaka za vodonične tehnologije i donošenja niza propisa koji omogućava rad s takvim tehnologijama.
|
-Sjajna knjiga Ekstremna budućnost Džejmsa Kantona (The Extreme Future / James Canton, 2008), osnivača Instituta za globalnu budućnost u San Francisku, koji kaže da je vreme jeftine nafte već iza nas, posebno je usmerila moja razmišljanja u ovom pravcu. Kanton se poziva na reči ministra energetike Saudijske Arabije, koji je rekao: “Kameno doba nije prošlo i završilo se zbog toga što je nestalo kamena, tako ni naftno doba neće završiti u trenutku nestanka nafte”. Trebalo je, dakle, krenuti u traganje za novim vidovima energije. Autor Ekstremne budućnosti je definisao vodonik kao gorivo budućnosti jer je njegova kalorična moć čak četiri do pet puta veća nego ugljenika. S druge strane, od nanotehnologija se očekuje, uslovno rečeno, da manipulacijom molekula svet dobije energent ekološki čist u dovoljnim količinama i ekonomski pristupačan.
Taj zaključak je rezultirao time da su SAD, Nemačka, Australija i još neke zapadne zemlje počele da investiraju mnogo novca u razvoj vodoničnih tehnologija. Koliko je to bila vizionarska odluka, napominje prof. Mitrović, pokazuje naše vreme u kome se ogoljeno vidi koliko je ovo pitanje važno.
Kako je Ministarstvo rudarstva i energetike već iniciralo strategiju razvoja energetike do 2030. godine, prihvaćena je inicijativa da i vodonik bude predmet razmatranja.
Opredeljenje za zeleni vodonik
- Vodonik bi se prvi put pojavio u jednoj strategiji energije u našoj zemlji, do sada ga u strateškim dokumentima nije bilo, naglašava prof. Radivoje Mitrović. - Ne želimo da to bude uobičajeni dokument, često mrtvo slovo na papiru. Naša ambicija je da državi predložimo niz projekata, pre svega pilot projekata, u kojima bi se uz njenu podršku određena granična područja istražila i privreda dobila odgovore na mnoga pitanja koja se tiču proizvodnje i korišćenja vodonika. Na taj način bismo dosegli onaj organizacioni nivo na kome bi i akademska zajednica (obrazovanje i istraživanje) i privreda (proizvodnja, transport, skladištenje i korišćenje) i država delovali usklađeno i timski.
Jedno od osnovnih opredeljenja Vodonične strategije je proizvodnja i korišćenje tzv. zelenog vodonika, dobijenog iz obnovljivih izvora energije, pre svega iz solarne energije i energije vetra, ali u ovom međuperiodu ne treba se odreći ni drugih oblika vodonika, plavog i sivog, električne energije, smatra profesor Mitrović. “Imamo još respektabilne zalihe uglja i treba iskoristiti tehnologije dobijanja električne energije iz uglja, koje smanjuju emisije ugljendioksida i drugih štetnih gasova. Ozbiljne petrolejske kompanije su napravile programe sopstvene transformcije tzv. prljavih izvora energije (nafte, uglja) i prelazak na čistije izvore. To je proces a Srbija, iako mala zemlja, treba da bude deo tog procesa.”
Pilot projekt GSP
Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd već ima autobuse sa gorivnim ćelijama koje koriste vodonik. To je jedan samo njihov pilot projekt. Ako bi određene podsticaje ovome dali grad Beograd i Vlada Republike Srbije, mogli bismo da i na delu valorizujemo efekte ekološkog goriva u gradovima koju su zagađeni, smatra profesor Mitrović. |
-Ako bi Srbija, kada je o vodoniku reč, čekala da je događaji preteknu, ne bismo sutra imali stručnjake koji bi znali da preporuče koju opremu nabaviti i kojim se tehnologijama privoleti, jer visokorazvijene zemlje intenzivno rade na njihovom razvoju. Šta bismo radili ako bi sutra vozila na vodonik, kojih je u Evropi sve više, krenula kroz našu zemlju, gde bi na pumpama dopunili svoje rezervoare vodonikom ako ne budemo deo infrastrukture, pita se naš sagovornik i naglašava:
-Akademska zajednica Srbije traba da shvati koliko je važno da svoja znanja o vodoničnim tehnologijama, koja su specifična, ekspertska, ponudimo u toku izrade prvih dokumenata donosiocima odluka. Kroz pridruživanje Evropskoj uniji mi smo preuzeli i transponovali niz dokumenata a da ne znamo, sem činovnika koji su učestvovali u tome, na šta smo se sve obavezali, zbog čega treba obaveštavati i fakultete i institute da to blagovremeno razumeju. Vodonične strategije u svetu su u interesu vodećih korporacija i krupnog kapitala, ali u toj utakmici mi moramo da definišemo i štitimo naš interes.
Strategija nudi jedan sistemski, naučno utemeljen pristup u analizi i anticipiranju onoga što će se u budućnosti dešavati.
M. R.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|