● Kao elemenat, vodonik sačinjava 75% mase vasione. Predstavlja materiju iz koje su, nuklearnom fuzijom, nastali ostali elementi. Zvezde se uglavnom sastoje od vodonika, u obliku plazme. Kao poseban izdvojeni elemenat, na našoj planeti, vodonik je prisutan u vrlo malim količinama.
Nesagledive su mogućnosti korišćenja vodonika. Nikal-vodonikove baterije su ušle u upotrebu 1977. Nedugo potom, na primer, koristila ih je Međunarodna svemirska stanica, potom sonda „Odiseja” upućena ka Marsu (2001), svemirski teleskop „Habl”. Ovom teleskopu prvo pakovanje trajalo je čitavih 19 godina. |
● Vodonik predstavlja materiju iz koje su, nuklearnom fuzijom, nastali ostali elementi. Najveći deo vodonika, čak 90% nalazi se u svemiru. Ima ga u neizmernim količinama u zvezdama i gasnim divovima. Smatra se da ga ima u tamnoj materiji i da čini deo tamne energije. Molekularni oblaci sa vodonikom povezani su sa rođenjem zvezda. Ovaj element ima odlučujuću ulogu u nuklearnoj fuziji koja se odvija u jezgrima zvezda. U svemiru, vodonik se obično nalazi u stanju atoma ili kao plazma.
● U uobičajenim uslovima pritiska i temperature, vodonik je gas bez boje i ukusa, čak 14,4 puta lakši od vazduha. Nije otrovan. Teško se rastvara. Na temperaturi ključanja, kondenzuje se u bezbojnu tečnost, najlakšu od svih tečnosti. Daljim odvođenjem toplote dolazi do očvršćavanja, kada se sve pretvara u prozirnu čvrstu materiju heksagonalne kristalne strukture.
● Vodonik se kao sastojak vode, nalazi se u svakom organizmu, u znatnim količinama. Osim u vodi, ima ga u gotovo svim organskim jedinjenjima unutar organizma. U vodenim rastvorima koji su delovi svakog organizma, prisutan je u obliku H3O+ jona, i kao takav ima veoma važnu ulogu u regulaciji ćelijskih procesa. |
● Vodonik je odredio britanski naučnik Henri Kevendiš, 1766. On nije prvi koji je izolovao ovaj element, već je to uradio Paracelzus dva veka ranije, reakcijom metala i jake kiseline, što je nazvao „zapaljivim vazduhom”. Kevendiš je proizveo vodonik pomoću reakcije cinka i hlorovodonične kiseline. Pošto je utvrdio o kom je gasu reč, dokazao je da reakcijom vodonika i kiseonika nastaje voda. Antoan Lavoazije ga je 1783. nazvao hydrogène (na grčkom: „onaj koji stvara vodu”).
● Industrijski se uglavnom dobija iz zemnog gasa, a mnogo ređe postupkom elektrolize vode. Najčešće se koristi za proizvodnju fosilnih goriva (hidrokrakovanje - povećanje kvaliteta goriva) i za dobijanje amonijaka koji je potreban za proizvodnju veštačkih đubriva. Retko se koristi u metalurgiji pošto mnoge metale čini lako lomljivim i krtim, što stvara teškoće u izgradnji cevovoda i metalnih skladišta.
● Elementarni vodonik, na Zemlji, prisutan je u atmosferi, zemnom gasu, vulkanskim isparenjima... Zemljina gravitacija ga teško zadržava tako da, u gornjim delovima atmosfere, izlazi u svemir. Mada najzastupljeniji elemenat u vasioni, vodonik se na Zemlji javlja u malim količinama (0,9% u gornjim slojevima), uglavnom u obliku vode, koja prekriva gotovo dve trećine površine naše planete. Ima ga i u brojnim organskim jedinjenjima, kiselinama i rastvorima. Neke alge i bakterije stvaraju gasoviti vodonik.
● Žak Šarls je napravio prvi balon koji se izdizao na topli vazduh. Godine 1783. Nemac Ferdinand fon Cepelin je smislio i napravio letelicu na vodonik. Prvi let tom letelicom izveden je 1900. Nedugo potom, letelica je nazvana po njenom izumitelju i tvorcu: cepelin.
● Vodonik ne proizvodi energiju, osim u retkim elektranama u kojima se primenjuje nuklearna fuzija i u kojima se mogu koristiti deuterijum i tricijum. To je zasad veoma neisplativo. Vodoniku koji se dobije iz sunčevih, bioloških ili električnih izvora potrebno je više energije nego što se od njega može dobiti izgaranjem, pa se tako njegova uloga svodi na skladištenje energije. Vodonik se može dobiti iz metana.
|
