VESTI IZ MEDICINE
Neurologija
Navike koje štete mozgu
Mnoge navike doprinose lošem zdravlju mozga, ali najveći uticaj imaju: previše sedenja, nedostatak druženja, neadekvatan san i hronični stres. Dobra vest je, ipak, da su ovo navike koje je relativno lako menjati.
Dr Rudolf Tanzi, direktor Jedinice za istraživanje genetike i starenja u Opštoj bolnici u Masačusetsu (SAD), navodi za “Harvard Health” da je previše sedenja povezano sa promenama u delu mozga koji je odgovoran za pamćenje, a koje mogu da budu preteča kognitivnog pada i demencije. S obzirom na činjenicu da prosečna odrasla osoba sedi šest i po sati dnevno, dr Tanzi preporučuje kretanje na svakih 15 do 30 minuta sedenja, makar to bila i šetnja po kući, sklekovi uz kuhinjski pult, nekoliko čučnjeva ili iskoraka…
Kad je o usamljenosti reč, ona je povezana sa depresijom i većim rizikom za nastanak Alchajmerove bolesti, što takođe može da ubrza kognitivni pad. Jedna studija iz 2021, objavljena u “Žurnalu gerontologije”, otkrila je da osobe sa premalo društvenih aktivnosti gube više sive moždane mase od socijalno aktivnih osoba.
Prema podacima američkih Centara za kontrolu bolesti (CDC), trećina odraslih ne spava preporučenih sedam do osam sati noću. Istraživanje objavljeno 2018. u magazinu “Spavanje” pokazalo je da kognitivne veštine kao što su pamćenje, rasuđivanje i rešavanje problema opadaju kod osoba koje nedovoljno spavaju. Preporuka lekara je da se u takvim slučajevima pođe na spavanje sat vremena pre uobičajenog vremena, kako bi se organizmu dalo više vremena za san. Kod preranog buđenja, treba pokušati sa čitanjem, to jest treba izbegavati gledanje televizije ili laptopa jer to može da bude stimulativno.
Hronični stres može da ubija moždane ćelije i da smanji prefrontalni korteks koji je odgovoran za pamćenje i učenje. Dr Tenzi smatra da je “ili po mom, ili nikako” pristup glavni okidač stresa kod starijih osoba. Takav način razmišljanja, sa previsokim očekivanjima, može da izazove negativne reakcije koje podižu nivo stresa kad god stvari ne idu kako treba. Savet je: fleksibilnost u reakcijama - kad osoba oseti da će se uznemiriti, treba duboko da udahne i da se seti činjenice da i drugačiji pristupi mogu da budu sasvim u redu.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
