DALEKI SVEMIR

Vesna Bosanac

Egzotične planete

Nebeska tela od dijamanata

Dijamanti, retki i veoma dragoceni na Zemlji, obilno su rasuti po svemirskim prostranstvima. To pokazuje studija američkih istraživača sa Državnog univerziteta Arizone i Univerziteta Čikago, koji su izučavali egzoplanete (planete izvan našeg Sunčevog sistema) bogate ugljenikom. Ustanovljeno je da bi neke od njih mogle biti sačinjene od dijamanata i silicijuma, koga na Zemlji ponajviše ima u kvarcu i pesku.

Istraživači već dugo pretpostavljaju da u spoljnjem svemiru postoje tzv. dijamantske planete. Ta teza je, ne tako davno, potvrđena laboratorijskim eksperimentom na Zemlji: suština je bila da se silikon-karbid (mineral za koji se veruje da postoji na planetama bogatim ugljenikom) izloži ekstemno visokim temperaturama i pritisku, što su uslovi slični onima u unutrašnjosti Zemlje. Dodavanjem vode, od minerala su dobijeni dijamanti i druge supstance. Ne samo što se pokazalo da je postojanje dijamantskih planeta moguće već je procenjeno da bi Univerzuum mogao da sadrži veliki broj takvih nebeskih tela!
Studija, objavljena u Časopisu planetarne nauke (The Planetary Science Journal) ukazuje da, ukoliko je voda prisutna, od ugljenika mogu nastati dijamanti i silicijum.  
Godine 2012. naučnici su obelodanili otkriće egzoplanete dvostruko veće od Zemlje, ali osam puta veće mase, čiju bi najmanje jednu trećinu mogli da čine dijamanti. Od Zemlje je udaljena četrdesetak svetlosnih godina. Planeta nazvana 55 Kankri e (55 Cancri e) nalazi se u sazvežđu Raka. Na veoma tamnom nebu, moguće je golim okom videti zvezdu oko koje se novootkrivena planeta kreće.  
Ta planeta je otkrivena 2004, ali su analize i izračunavanja trajali negde do 2010. Isprva se mislilo da planeta orbitu oko svoje zvezde napravi za 2,8 dana, ali je kasnije utvrđeno da se to dešava za 18 sati. Temperatura na površini planete iznosi oko 2.150 stepeni Celzijusa, što - uz postojanje ugljenika - čini odlične uslove za stvaranje dijamanata, ali ne i za postojanje života.

Naučnici procenjuju da bi dijamantske planete mogle imati atmosferu punu metana i drugih gasova, sa veoma malo kiseonika. One, kao veoma čvrste, verovatno nisu geološki aktivne, tako da visoke temperature na njima ostaju stabilne. Zbog toga i niza drugih pojedinosti, dijamantske planete nisu gostoljubive za razvoj života.
Svemirski teleskop "Spitzer" Američke agencije za svemirska istraživanja (NASA) prvi je dostavio podatke o 55 Cancri e, što je pomoglo stvaranju kompjuterskih modela hemijskog sastava i drugih osobenosti novootkrivene planete.
Uveliko se razmatra i mogućnost da planete unutar našeg Sunčevog sistema mogu biti nalazišta dijamanata. Primera radi, već četiri decenije, astronomi i fizičari pretpostavljaju da na Neptunu i Uranu padaju kiše od dijamanata? S obzirom da je samo jedna svemirska sonda, "vojadžer 2" (Voyager 2), prišla blizu njih da sakupi podatke, reč je samo o hipotezi. Naučnici veruju da bi slično moglo da se pretpostavi i za Jupiter i Saturn.

Vesna Bosanac

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"