KOSMOLOGIJA

Eruptivna apokalipsa

Venera šalje čudne signale

Venera se često smatra Zemljinom ''paklenom bliznakinjom“ zbog guste kaustične atmosfere, visokog pritiska i užarene površine. Ovu planetu obavija gusti sloj oblaka koji sprečavaju većinu orbitalnih stanica da prodru kroz njih što je, zajedno sa paklenim uslovima koji vladaju na njenoj površini, prouzrokovalo to da planeta dobije mnogo manje pažnje nego Mesec ili Mars.

Trojica istraživača NASA-e bavili su se vulkanskom aktivnošću Venere. Njihovo istraživanje bilo je  usmereno ka čudnim signalima koji potiču iz vulkana Idun Mons. Naučnicima je odavno poznato da je površina Venera prekrivena nadrealnim kraterima, ali sa Zemlje je nemoguće reći da li iz njih i danas teče lava, jer gusta i neprozirna atmosfera Venere zaklanja sve što se dešava na površini. Na osnovu nekada napravljenih snimaka starijih orbitalnih stanica i rezultatima eksperimenata izvedenih na Zemlji, tim naučnika smatra da je vulkan Idun Mons, visok 2,5 km i širok oko 200 km, i dalje aktivan i da eruptira.
Na potvrdu ove pretpostavke naučnici neće morati dugo da čekaju jer će, u narednoj deceniji, mala eskadrila zemaljskih letelica krenuti u misiju ka Veneri sa zadatkom da otkriju vulkansku aktivnost. Istraživač iz NASA-inog svemirskog centra, Džastin Filiberto tvrdi da neće biti iznenađenje ako se potvrdi vulkanska aktivnost na Veneri. Ta potvrda bi otvorila mnoga pitanja. Recimo, da li je Venera nekada imala okeane, koliko god da je to danas pustoš sa gustom i kiselom atmosferom i vrelom površinom?

Objašnjenje za transformaciju Venere su vulkanske erupcije koje su dovele do nepovratnih klimatskih promena. Proučavanje vulkana izbliza pomoglo bi i da se odgovori zašto Zemlja nije doživela sličnu eruptivnu apokalipsu. Ugasli vulkani bi dali neke tragove, mada je vulkane mnogo lakše razumeti ako se posmatraju dok su aktivni. Površina Venere sadrži zone tektonskih pukotina, koje su žarišta vulkanske aktivnosti na Zemlji, kao i vulkanske karakteristike poput kotla. Novo istraživanje nudi dokaze koji sugerišu da magmatsko srce vulkana na Veneri nastavlja da „kuca".
Evropski orbiter „Venus ekspres“, koji je kružio oko Venere između 2006. i 2014. godine, otkrio je naslage lave, uključujući i one u oblasti oko vulkana Idun Mons, koje su emitovale infracrvene zrake. Venerina korozivna atmosfera brzo uništava vulkanske minerale prigušujući infracrveni sjaj tako da se smatralo da intenzivne toplotne emisije predstavljaju lavu koja je eruptirala pre oko 250.000 godina.
Novi eksperimenti su pokazali da su vulkanski minerali „izgoreli“ pod atmosferom Venere i da su se raspali brže nego što se ranije verovalo, odnosno posle erupcije koja se dogodila pre 1.000 godina.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"