IZLOŽBE
Vinča, od neolita do srednjeg veka
Petina ponire ka Dunavu
Galerija nauke i tehnike SANU bila je, od kraja marta do kraja aprila, domaćin izložbe „Projekat Vinča: novi arheološki izazovi“, u organizaciji Centra za digitalnu arheologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Arheološki lokalitet Vinča - Belo brdo je jedno od najznačajnijih praistorijskih nalazišta u jugoistočnoj Evropi, a naročito su važni slojevi neolitskog perioda, koji su dali materijalnu kulturu izuzetnog zanatskog umeća i prefinjenog ukusa. Najpoznatije su vinčanske figurine, koje se uglavnom pojavljuju u obliku ljudske figure izrađene od terakote.
Vinča je jedan od najugroženijih spomenika kulture baštine jer podzemne vode uzrokuju klizanje terena ka Dunavu.
„Pao je veliki deo terena, možda i za 2 m u odnosu na prvobitnu poziciju, što znači da su kulturni horizonti ovde u potpunoj nesrazmeri sa onim što je na nepokrenutom delu terena. Dakle, dvadesetak odsto Vinče propada i ponire. Na taj način se ne gube predmeti, ali se gube i veze tih predmeta sa objektima, sa drugim arheološkim sadržajem. Arheolozi ne mogu da ih valjano interpretiraju, i oni ostaju kao nekakvi lepi predmeti u vitrinama muzeja. Ali, ovo treba spasiti čak i na taj način, i ostaviti za budućnost“, objasnio je arheolog i koautor izložbe, prof. dr Nenad Tasić.
Deo nalazišta koji je pogođen klizištem od 2010. godine, istražuje tim sastavljen od arheologa, geologa, geofizičara, antropologa, inženjera, geodeta i konzervatora. Prva celina izložbe je bila posvećena metodologiji i procedurama primenjenim u okviru zaštitnih iskopavanja. Druga je predstavila najznačajnije i najzanimljivije rezultate istraživanja. Prikazan je materijal praistorijske epohe, od neolita do bronzanog doba, ali i nalazi otkriveni u najmlađem srednjovekovnom sloju Vinče, koji je istraživan poslednjih godina. U njemu je otkrivena velika nekropola sa grobovima datovanim između 9. i 14. veka.
„Iskopali smo i istražili više od tri stotine grobova i isto toliko individua, sa svim onim što čini nekropole, a to je najčešće nakit. Osim toga, imamo i neke jasne i definisane kontekste iz perioda praistorije, a pružila nam se i prilika da istražimo jednu neolitsku kuću“, navela je Kristina Penezić, arheolog i koautor izložbe.
Izložba je imala i prateći program u obliku četiri predavanja na teme razvojnih planova za Arheološki park Belo brdo u Vinči, rezultata novih terenskih istraživanja u Vinči, pažnje koju je srednjovekovni stanovnik Vinče posvećivao zdravlju i pokretnoj baštini. Izložba „Projekat Vinča: novi arheološki izazovi“ realizovana je u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu sa gradskim i republičkim institucijama kulture, a predstavlja i deo monitoringa Kapitalnog projekta od značaja za Republiku Srbiju i Projekta sanacije Vinče, koji je pomogla Ambasada SAD.
Kad arheologe sreća prati
„Prikazali smo geofizičke metode koje smo primenjivali da bismo shvatili koji slojevi eventualno postoje u podzemlju. Na osnovu toga smo napravili strategiju iskopavanja, koje se i dalje pridržavamo. Napravili smo i tri arheološke vertikalne sonde. One su pokrile sve horizonte koje Vinča skriva, a to je 9,5 m kulturnog sloja. Jednu sondu smo probili na nepokretnom delu, a drugu na delu koji klizi, kako bismo ih međusobno poredili. Ispostavilo se da imamo sreće što je na vrhu svega toga bila srednjovekovna nekropola.
Znamo da su pokojnici sahranjivani ravno; više nisu ravni nego su, zbog klizišta, jedni pali više a drugi manje. Oni će nam omogućiti da shvatimo koliko je koji deo tog terena propao. Sada smo otkopali, možda, dva odsto od toga što je skliznulo. U nekoliko sledećih godina bi trebalo da kopamo, kako smo planirali, devet meseci godišnje da bismo sve to sklonili sa lokaliteta, obradili i prebacili u muzeje, pretočili u neke tekstove i naučne članke“, zaključuje prof. dr Nenad Tasić. |
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
