MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 104 | ŠUME
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 104
Planeta Br 103
Godina XIX
Mart-April 2022.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 105
Maj. 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

UROGINEKOLOGIJA

 

Gordana Tomljenović

Stres urinarna inkontinencija

Kako se leči nevoljno oticanje mokraće kod žena?

 

 

Dr Nikola Matavulj, ginekolog u beogradskoj Opštoj bolnici Acibadem Bel Medic, stručnjak za uroginekološku patologiju, uveren je da tabu tema stres urinarne inkontinencije može da se demistifukuje informisanjem žena o načinima lečenja, a posebno o novoj, jednodnevnoj hirurškoj terapiji koja je poslednjih godina postala “zlatni standard” za tretiranje ovog stanja

UROGINEKOLOGIJA

Nemogućnost zadržavanja mokraće pri kijanju, kašljanju ili nekom drugom fizičkom naprezanju - stres urinarna inkontinencija - izvor je neprijatnosti za veliki broj žena i muškaraca, a kod žena je to i najčešći oblik urinarne inkontinencije, jednog od poremećaja mokrenja koji karakteriše nevoljno oticanje urina. Trostruko učestaliji među ženama nego među muškarcima, ovaj problem je posledica slabljenja mišića i vezivnog tkiva karličnog dna, to jest slabljenja fizičke potpore organima smeštenim u karličnoj duplji, uključujući i mokraćnu cev i bešiku. Njegove konsekvence mogu, međutim, da budu i ozbiljne psihičke tegobe, poput depresije, budući da osobe koje se bore sa ovim problemom često biraju ćutanje i samoizolaciju kao način da sakriju koliko im nevoljno umokravanje remeti svakodnevni život.
Dr Nikola Matavulj, ginekolog u beogradskoj Opštoj bolnici Acibadem Bel Medic, stručnjak za uroginekološku patologiju, uveren je da ova gotovo tabu tema, može da se demistifukuje informisanjem žena o načinima lečenja stres inkontinencije, posebno informisanjem o jednodnevnoj hirurškoj terapiji koja je poslednjih godina postala “zlatni standard” i vrlo uspešno tretira ovo stanje.

UROGINEKOLOGIJA

Dr Nikola Matavulj

Poremećaji mokrenja

Mokraćna bešika i mokraćna cev (uretra) čine donji, odnosno završni deo urinarnog (ili bubrežnog) sistema, kroz koji se mokraća drenira i uklanja iz organizma. Elastična bešika u okviru tog sistema ima ulogu da skladišti određenu zapreminu urina koja će, u određenom trenutku, kroz mokraćnu cev biti uklonjena iz tela. 
Normalnu, voljnu kontrolu mokrenja obezbeđuju zdrav autonomni i somatski (nevoljni i voljni) nervni sistem, odnosno senzitivna i motorna inervacija mokraćne bešike, u sadejstvu sa mišićnim i vezivnotkivnim strukturama koje čine samu bešiku, i karlično dno koje je podupire. U najkraćem, fiziološki mehanizam mokrenja podrazumeva da se bešika puni i da za neko vreme skladišti mokraću, što joj omogućava njen glatki mišić detruzor, sposoban da se relaksira; sa postizanjem određenih vrednosti unutrašnjeg pritiska, posredstvom inervacije, bešika “signalizira” da je njen kapacitet ispunjen, javlja se osećaj da je puna te s tim nastaje i potreba za odlaskom u toalet. Mokrenje, međutim, može voljno da se odloži do pogodnog trenutka, korišćenjem muskulature oko izlaza mokraćne cevi, odnosno stezanjem kružnog mišića sfinktera. Pri pražnjenju bešike, pak, detruzor kontrahuje a sfinkter se opušta.
Takođe, normalno funkcionisanje mokraćne bešike i mokraćne cevi obezbeđuju i mišići i vezivno tkivo karličnog dna, koji im pružaju snažnu mehaničku podršku. Nije naodmet podsetiti i na činjenicu da se do druge godine života mokrenje odvija refleksno, automatskim pražnjenjem bešike te da se ovladavanje svesnom kontrolom mokraćne bešike uvežbava u najranijem detinjstvu.
Poremećaji mokrenja mogu iza sebe da kriju najrazličitiju patologiju, i mogu da budu raznoliki - od bolnog (dizurija) ili učestalog mokrenja (polakisurija), preko enureze (spontanog, posebno noćnog mokrenja) kod dece, do različitih oblika inkontinencije (nevoljnog mokrenja) ili retencije (zadržavanja) mokraće. 
Urinarna inkontinencija je relativno je širok pojam koji može da ima različite uzroke. Ovo stanje može da se javi isključivo kao posledica narušenih i oslabljenih anatomskih struktura karličnog dna, ali je vrlo često i simptom neke hronične ili druge bolesti, ili posledica nekog drugog patološkog stanja, komplikacija nekog specifičnog lečenja… Može da bude prolaznog karaktera, ali i da traje, može da se javlja i kod muškaraca i kod žena, kao i u svim starosnim grupama. Može, shodno tome, da se klasifikuje prema brojnim kriterijumima, ali se u praksi uobičajeno koristi podela inkontinencije prema načinu nastanka, na stres inkontinenciju i urgentnu inkontinenciju, kao njene glavne oblike, i na mešovit tip nevoljnog mokrenja, koji je kombinacija prethodna dva. Dr Matavulj, međutim, naglašava da pomenuti oblici urinarne inkontinencije imaju različitu etiologiju (poreklo) i da se u zavisnosti od toga vrlo različito leče, pa ih je vrlo važno međusobno (diferencijalno-dijagnostički) razlikovati.

Začetnik uroginekologije u Acibadem Bel Medic-u

Dr Nikola Matavulj, specijalista ginekologije i akušerstva u beogradskoj Opštoj bolnici Acibadem Bel Medic, punu deceniju je radio u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC Zvezdara (2011-2021), gde je i specijalizirao. Obavlja ginekološke, kolposkopske i ultrazvučne preglede, perinatološki nadzor i kontrolisanje trudnoće, porođaje (vaginalni i operativni), ginekološke intervencije, histeroskopije, laparoskopske, vaginalne i otvorene hirurške operacije u ginekologiji.
Pored svoje uže specijalizacije, dr Matavulj se posebno zanima i za poremećaje statike karličnog dna, uroginekologiju i minimalno invazivnu hirurgiju, te obavlja i bazičnu dijagnostiku poremećaja mokrenja, kao i minimalno invazivne operacije u okviru terapije stres urinarne inkontinencije.
Inače đak čuvene prof. Rajke Argirović, doajena uroginekologije na našim prostorima, dr Matavulj se u oblasti uroginekologije usavršavao i u Sloveniji, u Opštoj bolnici Ptuj, kod prof. dr Igora Buta (Minimalno invazivni tretman SUI, 2018), kao i na seminaru MIPS (Mediteranskog društva za inkontinenciju i karlično dno) održanom 2016. u Sarajevu (BiH). Jedan je od autora naučnog rada “Veliki miomi uterusa - konzervacija pelvičnih struktura kao imperativ” u izdanju „Zvezdara Clin Proc“ (2013).
U oblasti ginekologije i akušerstva, usavršavao se u Sloveniji, Austriji i Italiji. Koautor je brojnih naučnih radova i oralnih prezentacija. Jula 2019. godine, na seminaru iz oblasti reproduktivne medicine u organizaciji američko-austrijske fondacije OMI (Otvoreni medicinski institut), dr Matavulj je dobio priznanje za akademsku izvrsnost. 
Član je Srpskog lekarskog društva, Lekarske komore Srbije i Srpske uroginekološke asocijacije. Govori engleski i francuski jezik.

Poremećaji mokrenja

Mokraćna bešika i mokraćna cev (uretra) čine donji, odnosno završni deo urinarnog (ili bubrežnog) sistema, kroz koji se mokraća drenira i uklanja iz organizma. Elastična bešika u okviru tog sistema ima ulogu da skladišti određenu zapreminu urina koja će, u određenom trenutku, kroz mokraćnu cev biti uklonjena iz tela. 
Normalnu, voljnu kontrolu mokrenja obezbeđuju zdrav autonomni i somatski (nevoljni i voljni) nervni sistem, odnosno senzitivna i motorna inervacija mokraćne bešike, u sadejstvu sa mišićnim i vezivnotkivnim strukturama koje čine samu bešiku, i karlično dno koje je podupire. U najkraćem, fiziološki mehanizam mokrenja podrazumeva da se bešika puni i da za neko vreme skladišti mokraću, što joj omogućava njen glatki mišić detruzor, sposoban da se relaksira; sa postizanjem određenih vrednosti unutrašnjeg pritiska, posredstvom inervacije, bešika “signalizira” da je njen kapacitet ispunjen, javlja se osećaj da je puna te s tim nastaje i potreba za odlaskom u toalet. Mokrenje, međutim, može voljno da se odloži do pogodnog trenutka, korišćenjem muskulature oko izlaza mokraćne cevi, odnosno stezanjem kružnog mišića sfinktera. Pri pražnjenju bešike, pak, detruzor kontrahuje a sfinkter se opušta.
Takođe, normalno funkcionisanje mokraćne bešike i mokraćne cevi obezbeđuju i mišići i vezivno tkivo karličnog dna, koji im pružaju snažnu mehaničku podršku. Nije naodmet podsetiti i na činjenicu da se do druge godine života mokrenje odvija refleksno, automatskim pražnjenjem bešike te da se ovladavanje svesnom kontrolom mokraćne bešike uvežbava u najranijem detinjstvu.
Poremećaji mokrenja mogu iza sebe da kriju najrazličitiju patologiju, i mogu da budu raznoliki - od bolnog (dizurija) ili učestalog mokrenja (polakisurija), preko enureze (spontanog, posebno noćnog mokrenja) kod dece, do različitih oblika inkontinencije (nevoljnog mokrenja) ili retencije (zadržavanja) mokraće. 

UROGINEKOLOGIJA

Ilustracija: Prezentacija dr N. Matavulja o SUI

Urinarna inkontinencija je relativno je širok pojam koji može da ima različite uzroke. Ovo stanje može da se javi isključivo kao posledica narušenih i oslabljenih anatomskih struktura karličnog dna, ali je vrlo često i simptom neke hronične ili druge bolesti, ili posledica nekog drugog patološkog stanja, komplikacija nekog specifičnog lečenja… Može da bude prolaznog karaktera, ali i da traje, može da se javlja i kod muškaraca i kod žena, kao i u svim starosnim grupama. Može, shodno tome, da se klasifikuje prema brojnim kriterijumima, ali se u praksi uobičajeno koristi podela inkontinencije prema načinu nastanka, na stres inkontinenciju i urgentnu inkontinenciju, kao njene glavne oblike, i na mešovit tip nevoljnog mokrenja, koji je kombinacija prethodna dva. Dr Matavulj, međutim, naglašava da pomenuti oblici urinarne inkontinencije imaju različitu etiologiju (poreklo) i da se u zavisnosti od toga vrlo različito leče, pa ih je vrlo važno međusobno (diferencijalno-dijagnostički) razlikovati.

Značaj diferencijalne dijagnostike

Bilo da je reč o ređem i neznatnom, ili značajnijem i češćem umokravanju u težim slučajevima, za stres urinarnu inkontinenciju (SUI) je karakteristično da se događa samo pri aktivnostima koje povećavaju fizički pritisak na ili u trbuhu - pri kijanju, kašljanju, smejanju, podizanju tereta, u sportu i plesu, pri saginjanju, hodanju uzbrdo... Kod SUI se pritom ne javlja prethodna potreba za mokrenjem budući da je, u odsustvu pomenutog fizičkog naprezanja, tolerancija punjenja i skladištenja odgovarajuće zapremine urina u mokraćnoj bešici sasvim normalna. Kod stanja stres inkontinencije ključan je, zapravo, anatomski poremećaj koji se manifestuje na nivou mokraćne cevi, uretre. Dr Matavulj objašnjava da uretra, koja u svojoj originalnoj anatomskoj ulozi treba da je prilično statična, u određenim okolnostima, zbog oslabljenog potpornog vezivnog tkiva karličnog dna, gubi potporu, pomera se prema dole i postaje previse pokretna (hipermobilna); mišići koji je čine i okružuju ne mogu tada da ostvare svoj pun efekat, odnosno ne mogu pri povišenom abdominalnom pritisku da zaustave oticanje mokraće. Budući da je anatomski uslovljena, stres inkontinencija se u najtežim ili najupornijim slučajevima leči hirurškim putem.
Urgentna inkontinencija ima sasvim drugačiju etiologiju. Reč je o funkcionalnom poremećaju mokrenja, na nivou mišića mokraćne bešike, to jest nerava koji učestvuju u refleksnom luku akta mokrenja. Prema objašnjenju dr Matavulja, urgentna inkontinencija nastaje zbog prevelike osetljivosti mišića mokraćne bešike, inače odgovornih za skladištenje i toleranciju određene količine urina, te oni već i pri sasvim malim količinama mokraće u bešici pogrešno signaliziraju da je vreme za mokrenje. Dolazi do preuranjenih, nevoljnih kontrakcija bešike, i mokraća otiče bez kontrole, uvek iznenadno i bez uticaja nekog spoljašnjeg faktora kao što je fizički abdominalni pritisak kod SUI. Često se dešava i noću, i učestalija je kod muškaraca. Za razliku od SUI, urgentna inkontinencija se leči isključivo konvencionalno, medikamentima. Mešova inkontinencija se, pak, leči u zavisnosti od toga koji od dva glavna oblika inkontinecije u njoj dominira.

Tema o kojoj se ne govori

Prema podacima nekih međunarodnih istraživanja, urinarna inkontinencija globalno pogađa više od 400 miliona ljudi - 300 miliona žena i 120 miliona muškaraca. Ali, stvarne brojke su verovatno veće, jer osobe koje pate od urinarne inkontinencije o tome izbegavaju da govore.
Dr Matavulj kaže da je odavno primetio veliku razliku između podataka iz stručne literature i onoga što sreće u praksi. To ga je navelo da ide u susret problemu i da svojim pacijentkinjama, koje dođu na pregled iz sasvim drugih razloga, tendenciozno postavlja pitanje: da li možda imaju i urinarnu inkontinenciju? Uz mnoge potvrdne odgovore je, potom, saznao i za razloge ćutanja - od stida, preko potpuno neinformisanosti o mogućnostima lečenja, do dezinformisanosti da je SUI problem starenja za koji nema posebnog leka. Na temelju podataka iz prakse, dr Matavulj je u ustanovi u kojoj je svojevremeno radio organizovao uroginekološku ambulantu koja je imala vrlo veliki odziv i u kojoj su mnoge žene dobile pomoć ili potpuno rešile ovaj zdravstveni problem.

Učestalost SUI

Podaci o učestalosti stres urinarne inkontinencije kod žena, u stručnoj literaturi veoma variraju, u zavisnosti od toga kako se taj problem definiše.  Kad se analiziraju podaci o ženama u dobi od 40 do 50 godina, koje jednom mesečno nevoljno gube urin, učestalost iznosi nešto manje od 50 odsto (46,7 odsto); ali ako se koriste strožiji kriterijumi i u analizu uključe žene iste dobi koje se nevoljno umokravaju jednom nedeljno, učestalost je oko 20 odsto.  

Uzroci stres inkontinencije

Stres urinarna inkontinencija pogađa i muškarce i žene, ali su biološke i anatomske razlike, a pre svega njihova različita reproduktivna uloga, uslovile da se nevoljno mokrenje kod žena javlja tri puta ćešće. 
Potporna vezivna i mišićna tkiva karličnog dna su tokom trudnoće i pri vaginalnom porođaju pod višestrukim pritiskom i izložena su posebnim naprezanjima, što dovodi do mehaničkih oštećenja i slabljenja tih tkiva, a što je temelj za razvoj inkontinencije. Dr Matavulj dodaje da su anatomska oštećenja tkiva najverovatnije uslovljena i definisana raznim maternalnim karakterisitikama, veličinom i položajem fetusa, osobenostima samog porođaja, kao i akušerskim intervencijama iz vremena porođaja. Slabljenje potpornih mišića i ligamenata takođe je i hormonski uslovljeno, smanjenjem lučenja estrogena, što čini da kod žena problem inkontinencije biva sve prisutniji i sa protokom vremena, odnosno sa godinama starosti. Pored toga, ove potporne strukture mogu da budu oštećene i hroničnim bolestima, kao što su dijabetes i bronhijalna astma, radikalnim operacijama poput histeroktomije, kao i antitumorskim zračenjem.
Sa akumuliranjem sitnih, mikroskopskih mehaničkih povreda, i u sadejstvu sa nekim genetski definisanim faktorima, pre svega sa urođenim karakteristikama vezivnog tkiva, mišići i ligamenti vremenom gube svoju elastičnost i čvrstinu. Akumulirana oštećenja mogu toliko da ih oslabe da karlično dno više nije pouzdana podrška donjem urinarnom traktu čak ni u uobičajenim situacijama povećanja pritiska u trbuhu, kao što su kijanje ili smejanje.
Pored faktora rizika kao što su pripadnost ženskom polu, životna dob, vaginalni porođaj i/ili radikalne hirurške intervencije koje oštećuju tkiva u maloj karlici, razvoju stres urinarne inkontinencije mogu da doprinesu i drugi faktori. Izazivanjem iritacije mokraćne bešike, SUI mogu da pogoršaju alkoholna i gazirana pića, kofeinski napici, veštački zaslađivači... Dr Matavulj dodaje da je gojaznost, odnosno visok indeks telesne mase, u jasnoj korelaciji sa incidencom svih poremećaja karličnog dna. Brojne studije su, prema njegovim rečima, pokazale da se stepen, ili ozbiljnost stres inkontinecije urina, sa redukovanjem telesne težine takođe smanjuje. Kao doprinoseći faktor, naš sagovornik navodi i pušenje. Norveška studija EPINCONT je na velikom broju ispitanica istraživala i jasno dokazala povezanost pušenja sa nevoljnim gubitkom urina, bilo da je reč o bivšim ili aktuelnim pušačima (sa istorijom pušenja dužom od 15 godina, a sa više od 20 cigareta na dan).

UROGINEKOLOGIJA

Dijagnostika

Anamneza, ginekološki pregled i takozvani stres test čine elemente bazične dijagnostike koja je u najvećem broju slučajeva sasvim dovoljna za identifikovanje stres urinarne inkontinencije kod žena.
Stres inkontinencija, kako je već pomenuto, može da bude simptom i/ili da prati druge bolesti, te to svakako treba proveriti u medicinskoj istoriji pacijentkinje. Dr Matavulj navodi primer hroničnih infekcija mokraćnog trakta, koje su često praćene urinarnom inkontinencijom, što je povezanost koja se proverava laboratorijskom analizom urinokulture. Takođe, za razgovor sa lekarom pacijentkinja treba da pripremi spisak lekova koje uzima u okviru drugih terapija zato što nevoljno umokravanje može da bude neželjeni efekat uzimanja određenih medikamenata. Kad je reč o detaljima samih tegoba, vrlo je važno da se, tokom razgovora o simptomima, sugestivnim pitanjima ne upadne u zamku navođenja na odgovore; ukoliko pacijentkinja podrobno i precizno opiše svoje tegobe, već i sama anamneza može iskusnog lekara da usmeri ka pravoj dijagnozi, jer različiti oblici urinarne inkontinencije imaju svoje tipične manifestacije.

Komplikacije SUI

Nevoljno umokravanje nije stanje koje može da ugrozi život, ali u velikoj meri narušava kvalitet života, ometanjem različitih socijalnih i fizičkih aktivnosti.
Žene koje pate od SUI ograničavaju svoje kretanje van kuće i u najtežim slučajevima postaju vrlo izolovane. Dr Matavulj dodaje da, uz to, često u svakodnevicu uvode obimne pripreme za aktivnosti koje žele da obave: pre izlaska iz kuće mokre na silu, sa sobom nose uloške i/ili rezervnu odeću, ograničavaju unos tečnosti, i slično. Prema njegovim rečima, mnoge naučne studije dovele su u vezu nevoljni gubitak urina i sa razvojem depresije, a nedvosmislen je i negativan uticaj SUI na seksualnu aktivnost, zbog fizičkog diskomfora ili osećaja stida.
U užem medicinskom smislu govoreći, kao posledica SUI, zbog česte izloženosti urinu, dolazi do ponavljanih i upornih urinarnih infekcija, ali i drugih ginekoloških infekcija, pre svega spoljašnjih genitalija i kože intimne zone i okoline. U istim zonama kože mogu da se javljaju i crvenilo, svrab i iritacija. 

Posle razgovora sa pacijentkinjom, obavlja se ginekološki pregled. S obzirom na to da je stresna inkontinencija u svojoj osnovi anatomski problem, i da se zato i tretira hirurškim putem, ginekološki pregled pruža mogućnost da se slabost karličnog dna objektivizira, vizuelizacijom ili napipavanjem odgovarajućeg organskog supstrata. Za razliku od SUI, kod urgentne inkontinencije je nalaz ginekološkog pregleda sasvim normalno tkivo.
Iako postoji poseban vid ultrazvučnog pregleda koji može da detektuje hipermobilnost uretre, u Srbiji se on retko radi. Dr Matavulj kaže da se uobičajeno koristi “običan” stres test, koji je od velike koristi zato što je veoma ilustrativan. Reč je, zapravo, o kateterizaciji mokraćne bešike. Bešika se puni toplim fiziološkim ili nekim drugim sterilnim rastvorom, do fiziološke granice od oko 250 do 300 ml, pri čemu pacijentkinja treba da signalizira kad bi išla u toalet da je kod kuće. Ukoliko toleriše veću količinu urina, moguće je da je reč o SUI; ako već pri malim zapreminama urina prijavljuje potrebu za mokrenjem, ili do mokrenja dođe naprasno, moguće je da ima urgentnu inkontinenciju. Test se nastavlja punjenjem bešike do kapaciteta koji pacijentkinja toleriše, taj kapacitet se beleži, nakon čega se kateter vadi, a pacijentkinja dobija zadatak da se zakašlje. Ukoliko se pri kašljanju javi oticanje urina, izvesno je da je pacijentkinja pogođena stres urinarnom inkontinencijom. Dr Matavulj napominje da prilikom stres testa - koji zapravo imitira mehanizam nevoljnog mokrenja - može da se izvede još jedna dijagnostička provera. Ginekolog je, naime, u prilici da uz pomoć prstiju takođe imitira i efekt operacije koju bi uradio; ukoliko u tim “korigovanim” anatomskim uslovima pri kašljanju ne dođe do oticanja urina, lekar može da bude siguran da će hirurška intervencija biti efikasna terapija.
Naš sagovornik dodaje da ima još nekoliko jednostavnih testova koji mogu da posluže za detektovanje hiperpokretljivosti uretre, a jedan od njih se izvodi uz pomoć štapića za uzimanje briseva. Nakon što se štapić ubaci u mokraćnu cev, posmatraju se promene ugla pri kretanju štapića, dok pacijentkinja kašlje; određena vrednost ugla koji štapić zauzme, indikativna je za postojanje stres urinarne inkontinencije. Takođe, ukoliko su potrebna dodatna dijagnostička pojašnjenja, informativan je i dnevnik mokrenja, koji pacijentkinja neko vreme vodi prema uputstvu lekara.
Urodinamsko ispitivanje je najobjektivnija dijagnostička metoda za identifikovanje tipa urinarne inkontinencije, odnosno poremećaja mokrenja. To je elektrofiziološko testiranje kojim se mere aktivnosti i određeni pritisci unutar delova urinarnog sistema, na osnovu kojih sa sigurnošću može da se utvrdi hiperosetljivost mišića bešike. Dr Matavulj, međutim, napominje da ova dijagnostička metoda zasad nije dostupna u državnom zdravstvenom sistemu. Takođe, u velikom broju slučajeva nije ni neophodna, budući da se dijagnoza SUI postavlja i uz pomoć prethodno navedenih, bazičnih dijagnostičkih pretraga. 

UROGINEKOLOGIJA

levo: TVT (tension-free vaginal tape) /desno: TOT (transobturator tape)

Lečenje

Stres urinarna inkontinencija nije životno ugrožavajuće stanje, te se terapija u svakom pojedinačnom slučaju određuje i na osnovu podataka o tome u kojoj meri SUI remeti svakodnevni život i/ili narušava kvalitet života pogođene osobe. Cilj je da se problem, ako je moguće, reši konzervativnom, odnosno bihevioralnom i fizikalnom terapijom, ali se u velikom broju slučajeva primenjuje i hirurško lečenje. Pri tom, promena navika (bihevioralna terapija) kao što je prestanak pušenja, izbegavanje alkohola i visokih doza kofeina, skidanje viška kilograma ili lečenje hroničnog kašlja, može da smanji rizik od nevoljnog umokravanja, i uvek je dobrodošla.  
Ukoliko su tegobe relativno male i za pacijentkinju ne predstavljaju preveliku smetnju, prva linija odbrane su takozvane Kegelove vežbe, koje aktiviraju i jačaju mišiće karličnog dna. Ukoliko se rade pravilno i dovoljno često, Kegelove vežbe su veoma korisne i delotvorne, posebno u slučajevima prolazne SUI, koja se kod žena neretko javlja neposredno posle porođaja.  Iz domena fizikalne medicine, kao terapija se prepisuju i različite metode stimulacije mišića karličnog dna - strujom, magnetnim i ultrazvučnim talasima - koje svojim delovanjem zapravo imitiraju Kegelove vežbe.
Uz vežbe i stimulaciju mišića, u indikovanim slučajevima može da se koristi
i estrogenska terapija, kao i pesar, gumeni ili silikonski vaginalni prsten koji takođe stabilizuje uretru.
 Mišićne vežbe ponekad, pak, nisu dovoljne zato što one ne deluju na fasciju, vezivno tkivo koje oblaže mišiće, a koje posebno ojačava karlično dno. Drugim rečima, mišići koji su dovoljno jaki mogu u izvesnoj meri da kompenzuje oštećenja fascija, ali u smislu potpore ne mogu u potpunosti da ih zamene, pa se teži oblici stres inkontinencije leče hirurškim putem. Kod žena se operativno lečenje primenjuje u najvećem broju slučajeva, budući da oko 50 odsto njih sa urinarnom inkontinencijom zapravo ima SUI. Među ostalih 50 odsto, zastupljena je mešovita inkontinencija, i drugi postojeći oblici inkontinencije, pri čemu se najređe javlja urgentno nevoljno mokrenje. Naš sagovornik podseća da kod mešovite inkontinencije treba pouzdano da se utvrdi koja od inkontinencija je dominantna zato što lečenje jednog od udruženih oblika može generalno da pomogne, ali i da intenzivira onaj drugi oblik inkontinencije i da pogorša sveukupno stanje.

UROGINEKOLOGIJA

TOT procedura

Govoreći o hirurškoj terapiji stres inkontinencije, dr Matavulj naglašava da je njen cilj - od prvih pokušaja, pa sve do danas - da operacija obezbedi rezultat koji imitira prirodnu tkivnu strukturu karličnog dna, i da stabilizuje mokraćnu cev. Još početkom 20. veka, u Evropi i SAD, prve operacije SUI izvođene su kroz trbuh, tako što je deo vagine koji se nalazi ispod uretre zašivan za određene tkivne strukture u maloj karlici. Ali, bile su to preterano agresivne operacije za rešavanje problema koji ne ugrožava živote pacijentkinja, pa su neprestano tražene nove, manje invazivne metode.
Do očekivanog prodora je došlo sredinom devedesetih godina prošlog veka, sa razvojem TVT (tension-free vaginal tape) procedure, koja podrazumeva postavljanje vaginalne trake bez zatezanja. Hirurškim putem, kroz vrlo male i skrivene rezove, uska mrežasta traka (načinjena od biokompatibilnog sintetičkog materijala) kroz vaginu se uvodi ispod mokraćne cevi, sa zadatkom da “zauzda” previše pokretljivu uretru, držeći je fiksiranom u odgovarajućoj poziciji. Traka se ne zateže, to jest za njeno pričvršćivanje se ne koriste hirurški šavovi, već okolno telesno tkivo drži traku na mestu; na kraju se formira ožiljno tkivo, u mrežastoj traci i oko nje, koje tračicu sprečava da se pomera. Dr Matavulj, međutim, kaže da ova procedura nosi povećan rizik za pojavu komplikacija, zbog blizine bešike, kao i da izaziva značajno krvarenje, zbog gustine venskog spleta u prostoru u kome se obavlja, te se sve više napušta.
Poslednjih desetak godina i u Srbiji se, naime, primenjuje nova, srodna, ali bezbednija procedura, TOT (transobturator tape), koja je širom sveta postala „zlatni standard“ u lečenju stres inkontinencije. I ova procedura se, prema objašnjenju dr Matavulja, izvodi kroz vaginu, ali se mrežasta silikonska tračica postavlja sasvim bočno (levo i desno), ka obturatornim jamama, odnosno mišićima koji se nalaze na zidu karlice, pri čemu se za stabilizaciju uretre i fiksiranje trake takođe koristi prirodna membrana. Za uvođenje tračice ispod uretre i iza pubične (preponske) kosti, hirurg koristi specijalnu iglu; po završetku intervencije, ubodna mesta kroz koja prolazi igla, kao i mali vaginalni rezovi, zatvaraju se upijajućim šavovima. Prednost TOT u odnosu na TVT je to što se operacija ne izvodi u blizini bešike, niti drugih osetljivih tkiva. Minimalno je invazivna i obezbeđuje relativno brz postoperativni oporavak.
Preoperativna priprema za TOT operaciju je standardna priprema za hirurški zahvat. Operacija se obavlja u regionalnoj ili opštoj anesteziji, i obično traje od 15 do 30 minuta. Efekt je trenutan - neposredno posle hirurškog tretmana, mogućnost nevoljnog mokrenja je eliminisana. Dr Matavulj, štaviše, napominje da rezultat intervencije narednog dana može da se proveri, i da se eventualno koriguje. Iako TOT pripada procedurama takozvane jednodnevne hirurgije, praksa koju i naš sagovornik primenjuje jeste da se pacijentkinja zadrži u bolnici i noć nakon operacije, radi praćenja efekata procedure i kontrole uspostavljanja spontanog mokrenja, po vađenja katetera.
Ukoliko se javi postoperativni bol, on može da potraje od nekoliko dana do par nedelja, i može da se kontroliše medikamentima. Nakon operacije, pacijentkinja svakako ne treba da se napreže, da vežba ili da podiže teret. Relativno brz postoperativni oporavak sve zajedno zahteva vreme od najmanje dve do šest sedmica za puni povratak pacijentkinje u sve ranije životne aktivnosti.
Za primenu TOT gotovo da nema kontraindikacija; jedno od veoma retkih ograničenja je to što operacija zahteva da je pacijentkinja u položaju za ginekološki pregled, te nije prikladna za one koje zbog problema sa (operisanim) kukovima ne mogu da ga zauzmu.

Terapijski rezultati TOT su veoma dobri. Većina operisanih žena je njome, praktično, izlečena. Pokazano je da je uspešnost tretmana 98 odsto čak i pri dugoročnom praćenju pacijentkinja. Njegov krajnji rezultat je potpuna ponovna kontrola nad mokrenjem tokom više godina nakon operacije, što drastično poboljšava kvalitet života žene - ona je ponovo zdrava, slobodna i aktivna.

Urgentna inkontinencija  

Urgentna inkontinencija češće se javlja kod muškaraca, i najučestaliji je oblik inkontinencije koji se javlja kod starijih osoba. Slično SUI, i urgentna inkontinencija može da bude uzrokovana infekcijom urinarnog trakta, ili da prati neke druge bolesti; s obzirom na to da u njenoj osnovi nije anatomski,već neurološki problem, često je posledica Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti, multiple skleroze, moždanog udara, i drugih oštećenja nervnog sistema. Za razliku od SUI, koja se leči isključivo hirurškim putem, jedina adekvatna terapija za urgentnu inkontinenciju jesu medikamenti koji povećavaju kapacitet mokračne bešike na taj način što opuštaju i smanjuju nadražljivost mišića detruzora.  

Uroginekologija u Srbiji

U Srbiji, uroginekologija još ne postoji kao specijalizacija. Trebalo bi, inače, da je subspecijalistička grana za koju mogu da se kandiduju ginekolozi i urolozi, i neki hirurzi. Dr Matavulj kaže da je bilo inicijativa da i naša akademska zajednica organizuje odgovarajuće školovanje, ali da one nisu realizovane. Ipak, u Beogradu postoji Srpska uroginekološka asocijacija (SUGA) sa sedištem u Klinici za ginekologiju i akušertsvo KCS, koju su osnovali zainteresovani lekari ove Klinike, ginekolozi i urolozi, kao i neke privatne ordinacije koje se bave problemima urinarne inkontinencije.

 

 

 

Gordana Tomljenović

 


 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 105
Planeta Br 105
Godina XIX
Maj-Jun 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA