RETKE VRSTE
O.K.
Avetinjski tarzijer
Sićušni okati skakači
Arhipelag Selajar se nalazi na jugu Indonezije, blizu ostrva Sulavezi, u Floreskom moru. Na njegovom glavnom ostrvu, koje se takođe zove Selajar, živi jedna vrsta ugroženog primata. Reč je o spektralnom tarzijeru ili, kako se još naziva, avetnjaku. Stručni naziv Tarsius spectrum potiče od nemačkog prirodnjaka iz 18. veka Johana Erkslebena. Po izgledu podsećaju na lemure i lorise mada su taksonomski bliži majmunima i ljudima.
Omiljeno mesto za život su im šume. Mogu se naći od niskih predela pokraj mora do visova od 1500 m. Ženke su teške 102-114 gr, a mužjaci 118-130 gr. Telo im je okruglo, dugačko oko 25 cm, od čega dve trećine otpada na rep prekriven krljuštima sa malo krzna pri dnu. Imaju dugačke ruke i izdužene prste. Zahvaljući tome mogu da se pridržavaju za drveće i lišće.
Izuzetni su skakači. U stanju su da preskoče više i 40 puta veće rastojanje od sopstvene dužine. Imaju najveće oči od svih sisara u srazmeri sa svojom težinom. Mozak je manji od očiju. Vrlo razvijeno čulo vida posebno dolazi do izražaja noću, iako su njihove velike oči nepokretne. Zubi su im oštri a tanke uši pokretne. Telesna temperatura im je niska a sa tim ide i mala potrošnja energije.
Noćne su životinje koje se bude kada zađe sunce. Nakon toga idu u potragu za insektima. Jedu tokom noći. Uporni su pri odabiru drveća uz koje gaje mladunce i traže oveća i proređena stabla. Nekoliko monogamnih parova formira posebnu zajednicu mada se ponekad stvori grupa sa jednim mužjakom i pet ili više ženki. Pare se dvaput godišnje a trudnoća traje oko šest meseci. Ženke rađaju jedno mladunče koje je izuzetno napredno ali i krupno u poređenju sa svojim roditeljima. Samo dan nakon rođenja u stanju je da se penje. Polnu zrelost dostižu pre nego što napune godinu i po dana.
Grupa tarzijera |
U njihovoj ishrani su najzastupljeniji insekti poput skakavaca, moljaca ili tvrdokrilaca. Ređe jedu manje beskičmenjake, ptice ili glodare. Love tako što ušima registruju kretanje plena, zgrabe ga dugim prstima i nakon toga pregrizu. U stanju su da love u vazduhu, na drveću i na zemlji. Mesečeva svetlost im pomaže u pronalaženju žrtava za kojima noću tragaju u grupama.Vodu piju nekoliko puta u toku noći.
Imaju dosta nepijatelja: razne ptice, varane, mačke i naročito zmije. Kada osete da je zmija ili neka druga životinja blizu, signalizuju opasnost ostalim jedinkama posebnim zovom. Potom se mužjaci avetnjaka iz raznih grupa okupe i zajedno počnu da ujedaju i napadaju protivnika. Veruje se da im život u proseku traje oko deset godina mada, sudeći po srodnim vrstama, može trajati i preko petnaest.
Ukoliko u večernjim i noćnim časovima pada kiša, sklanjaju se na suvo ne čineći ništa dok ne prođe. Pre nego što svane, ispuštaju zvuke koji podsećaju na pevanje. To čine u parovima ili u grupama jedinki koje su u srodstvu. Na taj način stavljaju do znanja ostalim avetnjacima da je to teritorija određene grupe. Takođe, teritoriju obeležavaju sekretom iz žlezda i urinom.
Obrok |
Ovo je vrlo druželjubiva životinja koja gotovo nikad nije sama. Međusobno dele hranu, igraju se, grle i čiste krzno. Oglašavaju se kada idu u potragu za hranom.
Ova vrsta je značajna za nauku jer pomaže zoolozima da lakše proniknu u evoluciju pošto se radi o primatu koji je po svojim karakteristikama najjednostavniji. Ne preporučuje se da ih ljudi čuvaju kao kućne ljubimce iako ima takvih slučajeva. Vlasnicima nije jednostavno da zadovolje njihove potrebe za hranom koja mora da bude energetski vrlo bogata. Otuda neretko uginu izvan prirode. Kao nosioci parazita mogu predstavljati opasnost za čoveka.
Uništavnje njihove životne sredine sečom drveća je velika pretnja opstanku vrste. To se naročito odnosi na fikusovo drveće na kojem spavaju u toku dana. Spadaju u ugrožene vrste iako ima lokacija gde im je brojnost značajna.
Ostrvo Selajar na kome žive |
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
