Krajem oktobra objavljeni su rezultati velikog istraživanja o uticaju klimatskih promena na zdravlje ljudi. Utvrđeno je da je tokom 2020. gotovo 19 odsto Zemljine kopnene mase bilo zahvaćeno ekstremnom sušom. Istraživanje je objavljeno u časopisu “Lanset”, gde se navodi da klimatske promene predstavljaju veliku pretnju bezbednosti hrane, i da već pogađaju više od dve milijarde ljudi.
Stanovništvo 134 zemlje je u većoj opasnosti od šumskih požara, a milioni koji se bave poljoprivredom i građevinskim radovima gube prihode zbog sve većeg broja toplih dana.
Ovakve klimatske promene stvaraju idealne uslove za zarazne bolesti kao što su denga groznica, zika virus, kolera i malarija - na sve širim područjima sveta, uključujući Evropu, i da su prilike daleko drugačije od onih od pre nekoliko decenija. Poremećaj ciklusa kretanja vode, zbog globalnog zagrevanja, skraćuje vreme u kojem biljke dostižu zrelost, što za ishod ima male prinose pa se povećava pritisak na proizvodnju hrane. Prema navodima u listu “Lanset” prinos kukuruza, osnovne svetske hrane, pao je za 6 odsto u poređenju sa periodom 1981-2010. Prinosi pšenice pali su za 3 odsto, a pirinča za 1,8 odsto.
I hrana iz mora, od koje zavise životi 3,3 milijarde ljudi, pod sve većom je pretnjom jer prosečna temperatura mora raste u gotovo 70 odsto teritorijalnih voda (u poređenju sa stanjem pre 15 godina).
U izveštaju se upozorava da su gotovo tri četvrtine ispitanih zemalja navele da veruju da ne mogu da obezbede kvalitetnu zdravstvenu i klimatsku strategiju. Ovogodišnji pokazatelji daju sumornu perspektivu - globalne nejednakosti se povećavaju, a zdravstveni epilog se pogoršava. Upozorava se da će porast temperature izložiti još desetine miliona ljudi bolestima, i tako sve do 2050. godine.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"
