NOBELOVE NAGRADE

HEMIJA, FIZIKA, I MEDICINA

ZA HEMIJU

Način konstrukcije molekula

Benjamin List i Dejvid Mekmilen dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2021. godine za razvoj novog načina konstrukcije molekula - organokatalizu. Njih dvojica su, u odvojenim istraživanjima, “razvili treći tip katalize - asimetričnu organokatalizu, koja nadograđuje male organske molekule”. List radi nemačkom institutu “Maks Plank”, a Makmilen na Univerzitetu Prinston, SAD.
Ova dvojica naučnika, nezavisno jedan od drugog, stvorili su treću vrstu katalizatora - asimetričnu organokatalizu, zasnovanu na malim organskim molekulima. List je hteo da sazna da li je ceo enzim potreban kao katalizator, ili je dovoljan samo njegov deo. Eksperimenti sa aminokiselinom prolinom potvrdili su njegovu pretpostavku da funkcioniše kao katalizator hemijskih reakcija. Mekmilen je radio sa katalizatorima metala, koji su se brzo pogoršali izloženi vlazi pa je odlučio da stvori stabilniju vrstu katalizatora na bazi organskih molekula. Jedan od njegovih eksperimentalnih katalizatora pokazao se dobro u asimetričnoj organokatalizi.
Kako navode članovi Nobelovog komiteta, otkriće asimetrične organokatalize podiže molekularnu sintezu na novi nivo, a to omogućava značajno pojednostavljivanje sinteze asimetričnih molekula. Molekuli nastali ovim načinom mogu da imaju široku primenu - od farmaceutskih proizvoda do solarnih ćelija.

ZA FIZIKU

Ključ klimatskih promena

Siukuro Manabe, Klaus Haselman i Đorđo Parizi dobitnici su Nobelove nagrade za fiziku 2021. U obrazloženju Nobelovog komiteta navedeno je da su Manabe i Haselman „postavili temelj znanja o klimi na Zemlji i kako ljudi na nju utiču”. Kompjuterski modeli koji mogu da predvide efekte povezane sa emisijama gasova pri sagorevanju fosilnih goriva bili su ključni za istraživanje klimatskih promena.
Japansko-američki naučnik Manabe, pionir računarskog modelovanja klimatskih promena, i Haselman, nemački fizičar koji se bavi okeanologijom, meteorologijom, klimatologijom i statistikom dele Nobelovu nagrade za „fizičko modelovanje klime na Zemlji, kvantifikovanje varijabilnosti i pouzdano predviđanje globalnog zagrevanja”.
Manabe je pokazao na koji način povećani nivoi CO2 u atmosferi dovodi do povišenih temperatura na površini Zemlje a Haselman je stvorio kompjuterski model koji povezuje vreme i klimu. Njegov rad daje odgovor na pitanje: zašto klimatski modeli mogu biti pouzdani i kada je vreme promenljivo i haotično? Druga polovina nagrade pripala je italijanskom teoretičaru fizike Đorđu Pariziju za „razumevanje i opisivanje različitih i naizgled slučajnih materijala i pojava”.

ZA MEDICINU

Tajne čula dodira

Dva američka istraživača dobitnici su Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 2021. Priznanje su dobili za rad koji je otkrio tajne čula dodira. Reč je o profesoru Davidu Juliusu, fiziologu sa Kalifornijskog univerziteta (San Francisko), i prof. Ardemu Patapoutianu, naučniku iz Skrips Risrč centra (La Džoli, Kalifornija). On i su nagrađeni za otkrića receptora u koži koji reaguju na toplotu, hladnoću i dodir.
Profesor Patrik Ernfors, stručnjak za biologiju čula na Institutu Karolinska i član Nobelovog odbora, izjavio je da je reč o „radu koji je otključao jednu od tajni prirode objašnjavajući molekularnu osnovu za čula temperature i mehaničke sile.”
Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu često je bila u senci Nobelovih nagrada za književnost i mir. Medicina je u središte pažnje ponovo dospela zbog pandemije COVID-19. Već sada moglo čuti da bi naučnici koji su razvili vakcine protiv korona virusa mogli biti nagrađeni naredne godine.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"