TEKTONIKA
Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović
Podvodni vulkan
Vulkan na dnu okeana
Jedan nemački istraživački tim je 2015. godine poslao podmornicu na dno Pacifika. Zapadno od Perua, robot je kamerom istraživao ogromno prostranstvo morskog dna, duboko 4 km, poznato po tome što je izuzetno ravno. Antje Boetijus, biolog s Instituta Alfred Vagner, priseća se i utiska da je dno veoma mračno. Kada su se na robotu upalila svetla, ukazao se pejzaž koji do tada nikada nije viđen.
Jedno od posebnih obeležja iznenadilo je Boetijusa. Reč je o manjoj „planini“ koja se uzdiže 300 m s morskog dna a čiji su strmi nagibi prekriveni lavom poput jastuka, kao i neobične tamne žile, najverovatnije naslage magme. Tim istraživača je otkrio podvodni vulkan, ili morsko uzvišenje u ponornoj ravnici. To je geološki neaktivan region koji ne bi trebalo da ima vulkane. Najnovija studija je pokazala da morsko uzvišenje može biti potpuno nova vrsta vulkanske aktivnosti na morskom dnu, u kojoj tinja skriveni plitki rezervoar magme. Dokaz izolovanog vulkana poput ovog može biti jedinstveni prozor u unutrašnjost Zemlje, kaže Adam Soul, okeanograf s Univerziteta Roud Ajland.
Veći deo ukupne brojke od 1500 neaktivnih vulkana nalazi se pod vodom. Velika većina njih formira se na ivicama tektonskih ploča: ili u širem centru morskog dna, gde sveža lava razdvaja ploče, ili u zonama subdukcije, gde ploče idu jedna ispod druge, što dovodi do topljenja omotača koje je uzrok erupcija. Vulkani s morskog dna takođe se pojavljuju iznad „vrelih tačaka“ omotača, oblaci magme se podižu iz dubina naše planete. Pošto se tektonske ploče naše planete lagano kreću iznad njih, oblaci dovode do lanaca vulkana kao što su Havajska ostrva.
Međutim, nijedna od postojećih teorija ne objašnjava kako se formiralo novo morsko uzvišenje jer se ne nalazi u blizini poznatih oblaka omotača i prostire se na stotine kilometara od granica tektonske ploče Naska, na kojoj počiva, navodi Kolin Devej, vulkanolog iz GEOMAR Helmholtz centra za okeanska istraživanja Kiel. Pošto su pomoću podmornice istraživali vulkan više od četiri sata, Devej, Boetijus i njegove kolege mapirali su to mesto slanjem sonarnih zraka sa svog broda i osluškivanjem eha. Ekipa je otkrila da malo sedimenata prekriva lavu, kao i neobični nedostatak životinjskog sveta kao što su morske zvezde, koje obično nastanjuju tvrdu površinu morskih uzvišenja. O tome su objavili izveštaj u časopisu Marine Geology. Naučnici su takođe primetili da se jedan deo lave prekida kroz mineralnu koru koja se sporo širi i koja prekriva morsko dno. I jedna i druga činjenica otkrivaju da je do erupcije vulkana došlo ne tako davno, možda pre nekoliko hiljada godina. Erupcija je uništila biljke i životinje koje su tamo živele. Ipak, Kenet Rubin, vulkanolog sa Univerziteta Havaja, Manoa, koji nije učestvovao u istraživanju, kaže da je prerano proglašavati ovaj vulkan „mladim“. On smatra da se nedostatak sedimenata može objasniti morskim strujama koje vladaju na dnu okeana i koje su ih jednostavno erodirale. Takođe, dodaje da je neophodno da se pošalje još jedna podmornica koja bi proučila dno i sakupila nove uzorke za analizu.
Devejeva ekipa je istraživala razlog za „buđenje“ okeana u sred nedođije. Pomoću podataka iz prethodne studije, kada je seizmičkim tehnikama napravljena slika Zemljinog gornjeg omotača, istraživači su pronašli neobično visoku koncentraciju magme na udaljenosti od približno 70 km ispod ovog dela ploče Naska. Rastući centri morskog dna često sadrže rezervoare magme na relativno maloj dubini, ali Devej smatra da je iznenađujuće to što je magma pronađena na ovoj dubini ispod ponorne ravnice. Devej spekuliše da hemijski sastav magme ovde može biti drugačiji, te da se ona može topiti na manjim temperaturama. S druge strane, on pominje mogućnost da trenutne teorije polaze od pogrešne osnove, a to je propustljivost ploča ponornih ravnica kada je u pitanju i najmanja količina magme, te da bi zato ova prostranstva mogla biti puna mladih vulkana. Ako je zaista u pitanju vulkan, tradicionalne teorije najverovatnije neće moći da se primene, tako da ostaje da je za njihov nastanak zaslužan neki od manje poznatih mehanizama.
Čak iako poreklo „morskih brda“ ostaje jednim delom misteriozno, ovo istraživanje dokazuje da su okeanske ponorne ravnice, većim delom neoznačene na mapama, plodonosna mesta za nova otkrića, zaključuje Soul. Njega otkrića u ovom delu okeana nisu previše iznenadila jer smatra da se na tu oblast nije obraćalo dovoljno pažnje.
Devej namerava da organizuje još jedan „zaron“ podmornice u narednih nekoliko godina. Cilj je pravljenje detaljne mape i sakupljanje uzoraka. Ako bude imao sreće, možda će otkriti novo morsko uzvišenje. On poredi takvo otkriće sa pronalaskom igle u plastu sena - pri prvom pokušaju.
Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|