AERONAUTIKA
Leteći baloni
Uvis, ka tišinama
U francuskom gradiću Anone, braća Žozef i Etien Mongolfier napravili su 1783. prvi balon u Evropi. Iste godine, pojavio se balon punjen vodonikom. Konstruisao ga je fizičar Žak Aleksandr Šarl. Pušten je uvis iznad Marsove poljane, u Parizu. Za dva sata, preleteo je 40 km. Iste godine je balon braće Mongolfier poneo u visine prve putnike: profesora Pilara de Rozjea i markiza D’Arlanda. Oni su, za 25 minuta, preleteli 8 km i uzdigli se na visinu od oko 1000 m. Balon je lebdeo iznad francuske prestonice oko 25 minuta, a putnici u korpi ložili su vatru i tako održavali balon u vazduhu. Početkom 1800. godine Andre Žak Garneren leteo je balonom tokom noći i preleteo 395 km.
Balonarstvo je dobilo veći zamah krajem 19. veka, kada je počela njegova upotreba u vojskama Rusije, Italije i Japana. Danas, osim što se koriste za naučna istraživanja, sportsko letenje i u turističke svrhe, letovima balonom ostvaruje se davna želja čoveka za laganim letenjem u tišini. Prvi toplovazdušni balon modernog doba poneo veći broj ljudi u nebo 10. oktobra 1960. godine u Bruningu, u Nebraski (SAD). Taj dan važi za zvanični datum rođenja komercijalnog toplovazdušnog balonarstva.
|
U 20. veku, balonarstvo se koristi i za reklamiranje, što je doprinelo nabavci velikog broja balona i formiranju balonarskih klubova. Organizovana su takmičenja u preciznom letenju i festivali koji okupljaju balonare, pružane su usluge panoramskih letova i letova posebnih namena. Brojne turističke organizacije koriste balone za razvoj turizma. Tako se u Turskoj održava turističko letenje više stotina balona sa turistima iznad Kapadokije. Preduslov za takav vid poslovanja su baloni većih dimenzija kupole (16.000-23.000 m3), koji mogu da ponesu 15-20 ljudi.
Novosаdsk i list "Zаstаvа" objavio je 2. novembrа 1911. godine da je "pre sto godinа, Srbin Krilаtić Krаšković sа svojim drugom Menerom leteo u Budimpešti i Požunu, 11. septembrа 1811. godine, popodne u polа 6 sаhаtа i vrlo lepe dokаze poznаvаnjа prirodnih nаukа i prаktičnosti dаo. Letenju u Požunu prisustvovаlа je publikа iz svih stаležа, аustro-ugаrske velike vojvode sа porodicama, itd. Avijаtičаri su svoju nаprаvu zа letenje vezаli zа vаzdušni globus i, digаvši se sа zemlje, tаko su visoko odleteli u nebo dа smo ih jedvа mogli videti. Velike vojvode su sа potpunim zаdovoljstvom posmаtrаli novi pronаlаzаk, pljeskаli su pronаlаzаčimа i kneževski ih obdаrili." I "Tribunа" br. 334, od 19. oktobrа 1911, nаvodi dа je Krаšković let nаjаvio još 1810, u Budimpešti leteo 3. junа 1811, а 15. septembrа 1811. u Brаtislаvi, i dа je svoj šesti po redu let izveo 20. novembrа 1814. godine.
Od prve ideje
Leteći baloni su prve letelice koje je čovek izmislio. Počelo je u Kini, u 1. veku pne. Italijanski sveštenik, po obrazovanju fizičar, Frančesko Lana de Terci je 1670. pisao o letelici koja bi se kretala iznad zemlje a koja bi bila izrađena od tankih listova bakra. Ova zamisao nije ostvarena, ali je ideja izrade balona lakšeg od vazduha bila osnov za druge zamisli.
Balon braće Monglofije |
Brazilac Bartolomeo du Gušmao je 1709, na dvoru portugalskog kralja, prikazao spravu koja se podigla u visine sagorevanjem nečega što je on sam zapalio. Zbog ovoga su ga nazvali “leteći čovek” (volador). Španska inkvizicija osudila ga je na progonstvo, gde je i umro. To je bio prvi pokušaj uzdizanja balona korišćenjem sredstva koje je lakše od vazduha.
Francuzi, braća Žozef i Etien Monglofije napravila su 1783. sferni balon napunjen toplim vazduhom. Pokušaji uzletanja obavljeni su u Anonaju i Parizu. Francuzi Žan-Fransoa Pilatr de Rozije i markiz Fransoa Lorean d Arlond bili su prva dva čoveka koji su se podigli u letećem balonu, 31. decembra 1783. Balon je bio punjen dimom od sagorevanja slame. Podigavši se na oko 1000 m, preleteli su 9 km za 23 minuta. Dve godine kasnije, Žan Pjer Blanšar i Džon Džefri preleteli su kanal Lamanš. Ubrzo zatim baloni su počeli da se koriste za vojne svrhe. Prvi su ih koristili Francuzi u bici kod Mobeaža, kada su korišćeni za osmatranje neprijateljskih položaja. Krajem 19. veka, sve veće evropske vojske imale su u svojim sastavima balonarske jedinice.
Pronalaskom vodonika (Henri Kevendiš, 1767) rešeno je pitanje daljeg punjenja letećih balona. Francuski fizičar Žak Šarl, koristeći se rastvaranjem kaučuka, konstruisao je balon zapremine 380 m3, sa neprobojnim omotačem, koji je bio punjen vodonikom i koji je imao ventil za ispuštanje gasa i prostor za nošenje balasta od peska. Ovim balonom digao se krajem 1783. pred publikom u Parizu i dostigao visinu od 2.900 m. Posle dva i po sata sata leta, spustio se 40 km dalje od mesta poletanja. |
Leteći baloni nad Srbijom
Sredinom stolećа, Dubrovčаnin Mаtijа Bаn, žitelj Srbije, objаvljivаo je listu "Novine Serbske" člаnke o bаlonarstvu. Inženjer Đorđe Stаnojević je priredio stručnu knjigu o bаlonarstvu, pod nаslovom "Šetnjа po oblаcimа" (Beogrаd, 1884). Frаncuz Nikol Bede je leteo 1871. iznаd Kаlemegdаnа, a kаsnije i iznаd Pаnčeva, 1880. godine.
Februara 1901. godine srpsko Ministarstvo vojno poslalo je inženjerijskog kapetana Kostu Miletića na školovanje u Vazduhoplovno-tehničku školu kraj Petrograda, u Rusiju, gde je do novembra 1902. godine savladao upravljanje slobodnim i vezanim balonima. Učestvovao je na manevrima ruske vojske, septembra 1902, i tada u balonu preleteo 180 km, dostigavši visinu od 1100 m. Miletić se vratio u Srbiju, ali je prošlo još dosta vremena dok se nisu stekli uslovi da vojska nabavi prve balone. Desilo se to posle izbijanja tzv. Aneksione krize, 1908-1909. godine, nastale zbog pripajanja Bosne i Hercegovine Austrougarskoj monarhiji. Tada je doneta odluka da Srbija što pre osavremeni vojsku kako bi mogla da se odupre pretnjama sa severa.
 |
Balonarstvo u brojevima
1783. prvi let balonom u Evropi, iznad Pariza
1908. poleteo prvi balon u Srbiji
1 - broj registrovanih balona u Srbiji
80 - broj balona u Sloveniji
200 - broj balona u Mađarskoj
45.000-80.000 evra iznosi cena standardnog balona kupole 2.500-3.000 m3, koji je predviđen za 4 osobe i za takmičenja
150 evra je cena panoramskog leta koji traje 1 sat
15 balonarskih takmičenja održano je u Srbiji |
U jednoj fabrici u Augzburgu, u Nemačkoj, naručena su dva balona i kola s bocama za čuvanje i prevoz vodonika, u Švajcarskoj je naručena stanica za proizvodnju vodonika, a u Rusiji poljski čekrk za podizanje i spuštanje vezanog balona. U pripremama za nabavku i formiranje balonskog odeljenja učestvovao je kapetan Kosta Miletić. Prilikom kupovine, 19. aprila 1909. godine, leteo je na balonu "Srbija".
Kada je počeo Prvi balkanski rat, 1912. godine, Srbija je imala balonsko odeljenje. Kosta Miletić dobrovoljno se javio da ide na front. Pre toga, krаjem osаmdesetih godinа 19. vekа jedаn od osnivаčа i vodećih člаnovа "Ruskog vаzduhopolovnog društvа" Ognjeslаv Kostović (1851-1916), poreklom iz Bаnаtа, koji je živeo i rаdio u Rusiji, isporučio je Vrhovnoj komаndi srpske Vojske jedаn svoj bаlon.
Od „cesne“ do balona
|
Srđan Srdić rođen je 1959. godine. Na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, 1980. godine, odeljenje Odseka za vazdušni saobraćaj i transport - kontrola letenja završio je dvogodišnje studije i stekao stručni naziv saobraćajni inženjer. Iste godine zaposlio se u Saveznoj upravi za kontrolu letenja u Aerodromskoj kontroli letenja Ljubljana, gde boravi do 1991. godine. U tom periodu rada ostvaruje sve dozvole za rad u sistemu aerodromske i prilazne kontrole letenja. Godine 1993. stručnost u sistemu kontrole letenja kompletira sa završenim instruktorskim kursom i sticanjem zvanja instruktora. Od 1991. godine radi u Terminalnoj kontroli letenja Beograd, na mestu šefa smene - instruktora.
Od 1993. do 1996. godine bio na mestu Glavnog instruktora prilazne i aerodromske kontrole letenja i dao veliki doprinos obuci kadra i organizaciji vazdušnog prostora SRJ.
Paralelno sa napredovanjem u službi, upoznaje sportsko vazduhoplovstvo i sve njegove draži leteći na „cesni 172“, motornim zmajevima, ultra lakim vazduhoplovima i, na kraju, i balonima. Od 2005. godine sa zvaničnom dozvolom pilota balona razvija i ovaj sport u Srbiji preko Vazduhoplovnog saveza Srbije. Formira, po prvi put u istoriji Saveza, Komisiju za balonarstvo, takmičenja u Srbiji (Državno prvenstvo, Kup Republike Srbije) čime je omogućeno članstvo u Međunarodnoj asocijaciji sportskog vazduhoplovstva (FAI) i učešće na svetskom takmičenjima. Državni je prvak Srbije u ovoj grani vazduhoplovnog sporta tri godine zaredom, osvajač Kupa Republike Srbije, Trofeja Beograda, nosilac plakete Zlatni orao. Takođe, učesnik je brojnih svetskih manifestacija i prvi Srbin učesnik Svetskog prvenstva u balonarstvu.
Godine 2000. postao je predsednik Udruženja kontrolora letenja i tu asocijaciju vratio u okrilje Međunarne asocijacije kontole letenja (IFATCA). Član je upravnog odbora Vazduhoplovnog saveza Srbije.
Fakultet za saobraćaj i logistiku, u Beranama, završio je školske 2013. godine u zvanju diplomiranog saobraćajnog inženjera. Magistarski rad odbranio na FON-u 2015, sa temom „Menadzment u saobracaju i komunikacijama“.
|
Taj bаlon srednje veličine je, u gondoli bez posаde, imаo signаlni svetlosni uređаj koji su činile dve električne svetiljke tipа "edison". One su pri pаljenju dаvаle jаrko belo, odnosno crveno svetlo. Nаpаjаne su električnom strujom iz аkumulаtorа, preko provodnika sprovedenih do korpe bаlonа uz metаlno uže, čijim je popuštаnjem ili nаmotаvаnjem nа čekrk bаlon podizаn do 300 m. Poruke su slаte tаsterom sа zemlje, nаizmeničnim pаljenjem i gаšenjem crvene ili bele sijаlice. Prilikom probа u Beogrаdu uočene su smetnje u korišćenju signаlnog uređаjа, аli pošto zа njihovo otklаnjаnje nije bilo odgovаrаjućih stručnjаkа - bаlon je odložen u mаgаcin.
Nа predlog Inženjerijskog odeljenjа Ministаrstvа Vojske Krаljevine Srbije, Aleksаndаr Obrenović je 1893. utemeljio vojno vаzduhopolovstvo Srbije, nаlаžući, u okviru reformi vojske, i stvаrаnje "vаzduhoplovskih" (bаlonskih) odeljenjа.
Poletanje i let
Kupole balona mogu biti različitih dimenzija i zapremina; od toga zavisi koliko se tereta može naći u korpi balona. Da bi se balon podigao, neophodno je tzv. hladno zagrevanje, tj. ubacivanje hladnog vazduha u kupolu balona korišćenjem ventilatora i zagrevanje tog vazduha korišćenjem brenera i propanskih boca. Na taj način balon postaje lakši od okruženja i spreman je da se vine u visine. Upravljanje po pravcu nije moguće izvesti uobičajenim metodama, već piloti, na različitim visinama, koriste razlike u smerovima i jačini vetra. Za let je neophodna navigaciona oprema - visinometar, variometar, termometar - kao i dobro poznavanje meteorologije.
Rekordi
Švajcarac Ogist Pikar je 1931. dostigao 15.780 m, a američki major Dejvid Simons se 1957. podigao balonom zapremine 85.000 m2 na visinu od 31.089 m.
Najduži let
U avgustu 2018. obeleženo je 40 godina od kada je američki balonar Ben Abruzo postigao dva rekorda - u trajanju i u dužini leta. On je preleteo Atlantski okean krenuvši iz grada Presk Ajla, iz američke savezne države Mejn. U Evropu se spustio pokraj jednog francuskog sela, posle 137 sati leta i 5000 km. |
Zanimljivo je dа je 1913. godine vojno vаzduhoplovstvo Krаljevine Srbije rаspolаgаlo sа 13 аvionа i tri bаlonа, а vаzduhoplovstvo аrmije SAD sa 9 аvionа!
Nakon više od 100 godina Srbija ima dva balona; danas je situacija takva da našim nebom leti jedan ovde registrovan balon i deluje jedan balonarski klub. Ovakva stanje u balonarstvu Srbije onemogućava organizovanje manifestacija kao što su državno prvenstvo ili kup, kao ni mogućnost apliciranja za punopravno učešće na međunarodnim takmičenjima u okrilju FAI (Međunarodna organizacija generalne avijacije).
Takmičenja
Kao sportska disciplina, balonarstvo podrazumeva takmičenje tokom kojeg učesnici nastoje da prelete balonom što veću udaljenost, tj. da se podignu što više i lete što duže. Posadu balona čine pilot i kopilot, a let se prati sa tla. Baloni ispunjeni helijumom ili vodonikom nose oznaku A i, prema prečniku, dele se u u 10 kategorija. Baloni punjeni toplim vazduhom nose oznaku AX i razvrstani su u 12 kategorija.
Međunarodna vazduhoplovna federacija, osnovana 1905, organizuje međunarodno takmičenje u letovima balonom Kup Gordon Benet, u disciplinama preleta i trajanja leta. Za letove balonima s vodonikom održavaju se evropska prvenstva počev od 1972. a svetska od 1976. Letovi balonima punjenim toplim vazduhom na oba pomenuta prvenstva održavaju se od 1973.
Jedostavno za oko - složeno za rad
Leteći balon je letelica izrađena od lakih materijala - u novije vreme, najčešće od specijalne vrste poliestera - koja nema vlastiti pogon osim kada se koristi motor, kao u slučaju dirižabla. Leteći balon je ispunjen gasom (vodonik, helijum, topli vazduh) koji je lakši je od atmosferskog vazduha. Gas se drži u nepropusnom višeslojnom balonu izrađenom od tekstila, gume ili plastike. O balonu, na užadima, visi košara u kojoj su posada, oprema i merni instrumenti. U cilju ispitivanja različitih vazdušnih slojeva, baloni se mogu dizati, spuštati i leteti nošeni vazdušnim strujama. Balon se podiže odbacivanjem tereta, a spušta ispuštanjem gasa kroz ventil na vrhu rezervoara. Leteći balon se diže tako što se rezervoar puni toplim vazduhom, a to se postiže sagorevanjem propana u gorionicima ispod donjeg otvora balona. U vazduhu se održava povremenim paljenjem plamena, a spušta hlađenjem vazduha. |
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
