MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 101 | SUPERRAČUNARI/big data
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 101
Planeta Br 101
Godina XVIII
Jul-Avgust-Septembar 2021.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 101
Jul 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TROPIKARIJUM

 

Dubravka Marić

Nešto tropsko u Beogradu

Tajne akvarijumskih dubina

 


Javni akvarijum i tropikarijum 'Beograd' je jedina takva institucija kod nas. Osnovali su ga ljubitelji akvaristike okupljeni u Udruženju „Aquaria Life“, koji sami i uz povremenu pomoć volontera, brinu o više od tri hiljade riba, vodozemaca i gmizavaca.

TROPIKARIJUM

Da ova institucija i te kako ima naučno-istraživački značaj, ukazuju potpisani ugovori o saradnji sa Biološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Zavodom za zaštitu prirode Srbije. Sličan dokument biće, u bliskoj budućnosti, potpisan i sa Prirodnjačkim muzejom iz Beograda. Uskoro će u Javni akvarijum i tropikarijum na praksu početi da dolaze i studenti biologije i veterine. Terarijumi za biotop Srbije su pripremljeni još prošle godine, ali biolozi su tek sada krenuli na teren, pa se može očekivati da će se ljudima prikazati i ove nove divlje životinje.

TROPIKARIJUM

TROPIKARIJUM


- U tom smislu, biće značajna nova kolekcija koju ćemo uskoro otvoriti za javnost, a pripremamo je u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode i Prirodnjačkim muzejom. Biće to deo sa našim vrstama, naš biotop, gde ćemo imati sve domaće vrste riba, vodozemaca, gmizavaca. Biće to i jedinstvena postavka u ovom delu Evrope. Već imamo ribe iz naših reka, domaće vodozemce i gmizavce, koje su biolozi izlovljavali za nas. To su životinje koje služe u naučno-istraživačke svrhe. Između ostalog, i da se vidi kako funkcionišu u zatvorenim uslovima.

Mi ne možemo da u potpunosti oponašamo prirodne uslove. Poređenja radi, veliki deo riba živi duže u akvarijumu nego u prirodi. Kuriozitet je da, kod jednog našeg prijatelja, ribica koja je u akvaristici poznata kao klovn, i još poznatija ribica Nemo, glavni junak crtanog filma, živi 32 godine. Ovde imamo ribice koje su 15 godina kod mene: jedan Nemo i jedna Dori (plavi tang). Imamo kornjače stare više od 30 godina. U prirodi ih u nekom trenutku pojede grabljivac, život im nije lak. Potrudili smo se da im stvorimo sve moguće uslove, pošto one ovde nisu svojom voljom, i u tome uspevamo preko 90 odsto - ocenjuje Branislav Jakovljević, menadžer Javnog akvarijuma i tropikarijuma 'Beograd'.

Novi kućni ljubimci

U ovoj ustanovi žive pirane iz Amazona, kao i dosta drugih riba i biljaka i životinja sa tog područja. Nastanjuju ga i ribe iz Jadrana i domaćih i naših brzih voda, afričkih jezera Malavi i Tanjganika, ali i 'koralnih' mora, Atlanskog i Tihog okeana. Može se videti žuta riba iz pacifičkih voda oko Havaja, koja je sada zabranjena za izlovljavanje jer nestaje u svom prirodnom okruženju. Ipak, za većinu ovdašnjih životinja se može reći da su, prosto, bili nečiji kućni ljubimci.

TROPIKARIJUM

- Donirano nam je čak 80 odsto životinja, zato što ljudi nisu mogli da ih čuvaju. Vodene kornjače su tako stigle do nas, i mi smo ih udomili - ali isključivo kod ljudi koji imaju odgovarajuće uslove. Ljudi kupe kornjačicu i drže je u plastičnoj posudici, a ne shvataju da je to beba kojoj su potrebni filter, grejač, osvetljenje, raznovrsna hrana. Nažalost, 95 odsto takvih kornjačica ugine, a ostale postanu prevelike za malu posudu. I onda ih ljudi puštaju u prirodu, gde postaju invazivne vrste jer počnu da se razmnožavaju. Takva je svest ljudi. Ako želite kornjaču, stvorite odgovarajuće uslove, a to je akvarijum od najmanje sto litara sa filterom. Dobićete životinju koja se raduje kada vas vidi i postaje kućni ljubimac za više generacija, jer može da živi i do 45 godina. Ako već imate životinju, stvorite joj odgovarajuće uslove za život. To nije teško. Možemo da vam pomognemo, da vam objasnimo, pokažemo, čak i da vam napravimo sve to. Potrebni su samo dobra volja i nešto malo novca, i naravno, da se životinji posvetite pola sata mesečno, koliko treba da se očisti terarijum - objašnjava Branislav Jakovljević.

„Nečujno“ podvodno

Javni akvarijum i tropikarijum 'Beograd' postoji osam godina. U njemu su održane četiri Noći muzeja, osam sajmova akvaristike i teraristike i pet Međunarodnih festivala kratkog podvodnog filma i podvodne fotografije 'Nečujno.' I dok se za dečje grupne posete organizuju posebna vođenja, za odrasle se održavaju bonsai radionice. U bioskopskoj sali se prikazuju kratki podvodni filmovi, čiji autori su najpoznatiji svetski podvodni snimatelji i fotografi, koji su odobrili njihovo prikazivanje u obrazovne svrhe. Postoji, i stalno jača saradnja sa domaćim stučnim i obrazovnim institucijama u oblasti biologije i veterine.

Sa malo uslova ali kao u svetu

Ono što posetioci mogu da vide u Javnom akvarijumu i tropikarijumu 'Beograd' je isključivo plod rada i snalažljivosti ovih zaljubljenika u akvaristiku i teraristiku. Novac dolazi uglavnom od prodaje akvarijuma i ribica, jer karte ne pokrivaju održavanje celog sistema.
- Ima stakala koja su stara po 30 godina, koje smo uzimali od prijatelja i od njih pravili akvarijume. Za sve se bukvalno snalazimo. Nažalost, imamo pumpe stare preko 20 godina, i svaki čas se neka pokvari, a svaki akvarijum pogone po dve ili tri pumpe koje pogone filtere. Sve je dosta staro i dotrajalo, ali uspevamo. Znamo svaki sistem i svaki detalj u njemu, jer smo mi to pravili. Slobodno mogu reći da se, u tom poslu pravljenja akvarijuma, fontana, vodenih zidova i sličnog, nalazimo među desetak institucija u svetu koje to tako rade. Jedina razlika je u tome što oni imaju mnogo para. Ali, na kraju, to je samo razlika u količini para i tehnici, jer iskustvo je to što se računa. Kad se to jednom postavi kako treba, a ne mogu da kažem da tada postane lako, zato što je potrebno i mnogo znanja - postaje rutina, tako da mi svakog meseca servisiramo sve akvarijume i jednom ili dva puta dnevno hranimo sve životinje'' - zaključuje Branislav Jakovljević iz Javnog akvarijuma i tropikarijuma 'Beograd'.
Za našeg sagovornika je to što ovde radi oličenje njegovih 30 godina života i rada provedenih u 'pet industriji'. Najbitnije mu je da sve to što se ovde vidi, jeste i ono što se voli, pa tako i izložene bonsai biljke, koje su sa našeg područja i njegovih ruku delo.

TROPIKARIJUM

Ponašanje prema životinjama

''Za šest godina, koliko smo otvoreni za javnost, ovuda je prošlo više od 25.000 dece, i to je posebno značajno. Kod najmlađih razvijamo odgovornost kada je reč o držanju kućnih ljubimaca i očuvanju životinja iz prirode. Ovde se upoznaju sa pojmovima iz biologije, sa životinjama koje žive kod nas i prirodom u celini.  Najbitnija nam je edukacija stanovništva, a pre svega dece. Oni treba da nauče da naše domaće vrste ne treba dirati, da ih treba ostaviti da žive svoje živote tu gde jesu; da smo mi ljudi praktično invazivna vrsta, koja je na njihovim 'kućama' sagradila svoje kuće, a pri tom ih još i ubijamo. Kad god se pojave zmije u Beogradu, dođu novinari i uvek objasnim da ovde žive samo dve bezopasne vrste, smuk i vodena zmija. Ljudi moraju da se upoznaju sa divljim životinjama sa kojima dele prostor. Uskoro ćemo u saradnji sa pomenutim institucijama organizovati radionice za stanovništvo, da se ljudima pokaže kako da se ponašaju prema njima'', kaže Branislav Jakovljević.

 

 

 

 

Dubravka Marić

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 101
Planeta Br 101
Godina XVII
Jul-Avgust-Septembar 2021.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2021 PLANETA