VELIKI UMOVI
D.M.
NILS BOR, MARIJA KIRI i TALES IZ MILETA
NILS BOR
Novi model atomske strukture
Porodica Nilsa Bora (1885-1962) je bila izuzetna: njegov otac je predavao psihologiju u Kopenhagenu, a mlađi brat Harald je bio nadareni matematičar. Oba brata su bila fudbaleri profesionalnog nivoa. I Nils i njegov sin Oge (rođen 1922), ovenčani su Nobelovom nagradom za fiziku 1922, odnosno 1975. godine.
Teorijski rad Nilsa Bora doveo je do razvoja novog modela atomske strukture, poznatog kao Borov model. On je pomogao da se reši nedoumica (iz ugla klasične fizike) o mogućoj nestabilnosti Raderfordovog modela atoma iz 1911. godine, koji je predviđao elektrone raspoređene oko centralnog pozitivnog jezgra. Bor je doprineo i utvrđivanju pozicije kvantne teorije. S obzirom na to da je rad Ernesta Raderforda do te mere doprineo razvoju nuklearne fizike tridesetih godina 20. veka, Bor je mogao da primeni kvantnu teoriju i na samo atomsko jezgro. Za razliku od mnogih fizičara koji su sopstvene ideje razvijali u samoći, Bor ih je ''brusio'' u raspravama koje su često prerastale u monologe.
Nils Bor je morao da napusti Dansku 1943. jer mu je majka bila Jevrejka. Emigrirao je u Veliku Britaniju, gde se pridružio projektu izrade atomske bombe. Naredne godine se angažovao da lobira kod Čerčila i Ruzvelta, upozoravajući ih na opasnosti svojstvene atomskom naoružanju i na potrebu saradnje sa SSSR-om. Ovo je dovelo do organizovanja prve konferencije ''Atomi za mir'' u Ženevi 1955. Nils Bor je posle svoje smrti bio široko poznat kao najistaknutiji teorijski fizičar 20. veka posle Alberta Ajnštajna.
D.M.
MARIJA KIRI
Otkriće polonijuma i radijuma
Marija Skolodovska (1867-1934) je odrastala u Poljskoj, u porodici prosvetnih radnika. Majka je bila upravnica škole za devojke, a otac nastavnik matematike i fizike, pa su se Marija i njena sestra Bronja zainteresovale za nauku. Pošto su roditelji osiromašili, a u Poljskoj tada nije bio običaj da se materijalno podržavaju žene zainteresovane za naučno obrazovanje, Marija se zaposlila kao guvernanta kako bi sestri pomogla da studira medicinu u Parizu. Onda se i sama tamo zaputila 1891. u nameri da studira fiziku. Mada izuzetno siromašna, Marija je bila jednako odlučna i vredna, pa je 1893. diplomirala fiziku na Sorboni, kao najzapaženiji student. Naredne godine je studirala i diplomirala matematiku, uz stipendiju koju je dobila iz domovine. Tada je upoznala Pjera Kirija koji je istraživao piezoelektricitet u Školi za industrijsku fiziku i hemiju. Venčali su se 1895.
Marija je rešila da tema njene doktorske disertacije bude istraživanje radioaktivnosti, koji je 1896. otkrio Anri Bekerel. Radeći u muževljevoj laboratoriji, pokazala je da radioaktivnost predstavlja atomsko svojstvo urana i otkrila da torijum emituje slične zrake kao i uranijum. Dok je 1898. istraživala uranove rude, Marija je izvestila o mogućem postojanju novog moćnog radioaktivnog elementa. Pjer je napustio sopstvena istraživanja da bi joj se pridružio. Iste godine su objavili postojanje polonijuma i radijuma, a 1902. su izolovali čiste elemente. Odbili su da patentiraju ova otkrića, zbog kojih su 1903. podelili Nobelovu nagradu sa Anrijem Bekerelom.
Iste godine Marija je odbranila svoju doktorsku tezu, kao prva žena doktor nauka u Francuskoj a zahvaljujući novim otkrićima, Pjer je 1904. postao profesor fizike na Sorboni. Dobio je dozvolu za otvaranje sopstvene laboratorije, čiji je šef bila Marija. Pjer je nastradao 1906. u nesreći na ulici, a Marija ga je nasledila, i tako postala prva žena profesor na Sorboni. Marija Kiri je 1911. dobila i drugu Nobelovu nagradu za istraživanja u hemiji. Umrla je od leukemije.
D.M.
TALES IZ MILETA
Sve je iz vode
Tales iz Mileta, prvi evropski filozof i osnivač miletske škole, živeo je u 7. veku p.n.e. Bio je savremenik čuvenog atinskog zakonodavca Solona i jedan od legendarnih ''sedmorice mudraca.'' Ukazao je na mogućnost filozofskog tumačenja sveta na osnovu slobodnog mišljenja i posmatranja prirode, pa se može reći da njegova veličina i hrabrost pre leže u postavljanju pitanja nego u njegovom rešenju.
Tales se okrenuo slobodnom mišljenju umesto objašnjenjima koje su nudile tradicija i mitologija, pa je prauzrok svega postojećeg potražio u vodi. Ona je beskonačna i večna materija koja se kreće. Iz nje sve nastaje, i u njoj sve nestaje zgušnjavanjem i razređivanjem. Verovao je da voda koja isparava napaja Sunce i druga nebeska tela, da bi se potom vratila kao kiša i prešla u zemlju, a onda se ponovo pojavila iz nje u obliku magle, izvora ili rose. Aristotel je smatrao da je Tales došao do pretpostavke da sve potiče iz vode ''videvši da je hrana svih bića vlažna, i da čak i toplo nastaje iz vlažnosti, i od nje živi, a ono iz čega sve postaje, to u stvari i jeste prauzrok svega.''
Mnoga svedočanstva govore o Talesovim velikim fizičkim, matematičkim (u geometriji je poznat Talesov stav), a naročito astronomskim otkrićima. Tako je 585. ili 597. godine pre nove ere, predskazao pomračenje Sunca.
D.M.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|