MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 74
Planeta Br 74
Godina XIII
Jul. 2016 - Avgust. 2016.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

Tehnička evolucija

 

Tehnička evolucija

Bicikl

Na dva točka po svetu

Trebalo je da prođe oko180 godina da bicikl dobije izgled i oblik koje danas ima. Osnovna osobina je da se kreće snagom ljuskih mišića. Srećemo ga svakodnevno na gradskim ulicama, po putevima, međugradskim saobraćajnicama, po zabačenim seoskim drumovima, ponekad i u bespuću. Koristan je kao prevozno sredstvo, kao vozilo koje smanjuje zagađenje okoline, kao sprava u programima fitnes klubova, kao vozilo za masovnu rekreaciju i sredstvo za prenos tereta. Bicikl je počeo da se koristi sredinom 19. veka, a već početkom 21. veka zabeleženo je da u svetu ima više od jedne milijarde ovih vozila. ? Od pokretnih poluga do lanaca Smatra se da je prvi bicikl konstruisao nemački pronalazač Karl fon Drais, 1817. To je bila jednostavna naprava od drveta, sa dva točka postavljena jedan iza drugog, sa sedištem za vozača i prednjim ručkama za upravljanje. Da bi se kretao, vozač je morao da se nogama otisku je o tlo.

bicikl Sledeći korak učinio je škotski bravar Makmilan Kirpatrik, 1836. On je dodao pedale za nožni pogon tako da se bicikl kretao pomoću dve poluge od kojih se pogon prenosio na zadnji točak. Više nije bilo potrebno otiskivati se nogama o tlo da bi se bicikl pokretao. Sledece unapređenje učinio je Francuz Pjer Mišo, 1860. Izbacio je pokretne poluge i postavio pedale na prednji točak, tako da se kretanje izvodilo direktnim prenosom sa pedala na točak. To je vreme kada je prednji točak bio neobično velikih dimenzija. Da bi se vozač popeo na bicikl, bila je potrebna veština.

I u ležećem položaju

Bicikl je u energetskom pogledu najefikasnije prevozno sredstvo: u biološkom i mehaničkom smislu, skoro 90 % energije troši se na pokretanje. Kreće se brzinom 16-25 km/h i troši energiju koja je jednaka energiji utrošenoj pri pešaćenju. Upotreba bicikla je višestruka. Koristi se kao prevozno sredstvo, za prenošenje tereta, u kurirskoj službi, u policiji, u vojsci (posebne jedinice opremljene biciklima), u rekreativne svrhe, za protiv-požarnu zaštitu kada nosi protiv-požarna creva, na biciklističkim trkama širom sveta. Svaka od pobrojanih namena unosila je određene izmene na biciklima. Tako se, na primer, bicikli za trke izrađuju od što lakših materijala, sa uskim gumama i određenim oblikom sedišta i nadole postavljenim ručkama za upravljanje. “Mountain bike“, namenjen vožnji po nepristupačnim terenima, je čvrstog rama, sa širokim gumama otpornim na udare i na oštećenja, sa širokom sedištem. Za vozače koji imaju problema sa kičmom potrebni su tzv. “ležeći bicikli“ gde se vozi skoro u ležećem položaju. .

Vreme usavršavanja Počev od prelaza iz 19. u 20. vek bicikl se usavršava i to ga čini još privlačnijim za brojne korisnike. Svaki detalj je analiziran i usavršavan. Posebna pažnja je usmerena na nove materijale koji ga čine lakšim i jačim. Ciljevu su isti kao i u vazduhoplovstu: što jači i što lakši proizvod. Godine 1930. ram je izrađivan od legiranih čeličnih cevi, a od 1980. od legiranih aluminijumskih materijala. Danas se koriste još savremeniji materijali, doduše skuplji ali i lakši: ugljenični materijali, legure od titana, bambusi obrađeni na poseban nacin. Jedan Izraelac patentirao je bicikl čiji je ram od posebno obrađenog kartona. Taj bicikl svakako nema vrhunske tehničke osobine, ali je Bicikl su dva točka postavljena jedan iz drugog, postavljena na noseći ram, vozilo koje se pokreće preko obrtnih pedala, sa biciklistom. Održava se u ravnoteži samo kada se kreće i kada je težište vozača iznad točkova. Ipak, do takve jednostavne naprave došlo se sporo i teško.


 

 

 

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 74
Planeta Br 74
Godina XIII
Jul. 2016 - Avgust. 2016.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA