MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 73
Planeta Br 60
Godina XIII
April. 2016 - Jun. 2016.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

EGZOTIČNI NARODI

 

Pripremio: O.K.

Narod Himba

Kupanje u dimu

Namibija je država na jugozapadu afričkog kontinenta koja se odvojila od Južnoafričke Republike 1990. godine. Severno od Namibije je Angola, bivša portugalska kolonija. Uz granicu dve države je reka Kunene, po kojoj je nazvan planinski region na severozapadu Namibije. Region Kunene je domovina naroda Himba.

Himbe žive sa obe strane reke Kunene. Njihova najranija naselja potiču iz 16. veka, kada su prvi put prešli granicu sa Angolom i naselili se u oblasti u kojoj i danas žive. Početkom 20. veka stradali su u ratu sa nemačkim kolonijalnim snagama pošto je, u to vreme, jugozapadna Afrika bila kolonija Nemačkog carstva.

Pre nekoliko decenija najveći deo stoke im je stradao od suše. To je od mnogih namibijskih Himbi

napravilo socijalne slučajeve, zavisne od međunarodne pomoći - a i podstaklo ih je da se pridruže paravojnim jedinicama.

Angolski deo ovog naroda je bio u većoj meri izložen opasnosti od otmica. Vrlo srodan im je narod Herero. Oni i govore dijalektom jezika herero koji se zove otjiherero. Na tom jeziku, koji spada u bantu jezičku porodicu, himba znači: prosjak. Ovaj naziv im je ostao jer su, u davnoj prošlosti, lutali u potrazi za hranom i molili druga plemena za pomoć.

Žar umesto sapuna

Jedna od nesvakidašnjih normi ovog naroda je zabrana ženama da se peru u vodi. Ovaj veoma čudan običaj potiče iz vremena velikih suša kada je samo muškarcima bilo dozvoljeno da se kupaju. Mada bez, Himba žene vode brigu o čistoći svog tela. One se bukvalno kupaju u dimu!

Najpre stavljaju komad uglja koji se puši u činiju sa biljkama. U toj činiji su lišće i grančice od roda skriveno-semenica Commiphora . Kada se dim uzdigne, žene se nagnu prema činiji. Toplota izaziva znoj. Ako žele da operu celo telo, prekriju se ćebetom tako da dim ostane na njihovim telima.

Himbe su čuvene i po varijanti prirodnog pigmenta crvene boje koji se naziva oker. Obično, udaraju kamen okera i razbijaju ga na sitne delove. Malo podgrejane deliće mešaju sa buterom. Tako dobijaju

pastu koju nazivaju otjize kojom mažu kožu i kosu. Otuda su im koža i kosa crvenkasti. Otjizeom se mažu uglavnom žene, i to najčešće zbog razlikovanja polova. Takođe, na ovaj način se štite od nesnosne vreline afričkog sunca, pri čemu koža ostaje vlažna i čista. Pasta otjize počinje da se koristi tek kada devojke dostignu starosnu dob da mogu da vode računa o svom telu.

Sveta vatra i sveta linija

Najradije se hrane kašom. I ujutru u uveče jedu kašu od kukuruznog ili, u ređim slučajevima, brašna od prosa. Kukuruz i brašno su i najzastupljeniji usevi koje gaje. Vrlo malo konzumiraju meso. To čine uglavnom kada je posredi neki izuzetan događaj poput venčanja.

Himbe su animisti. Vrhovno božanstvo zovu Mukuru. Sa njime komuniciraju svetom vatrom. Na taj način se obraćaju svojim mrtvim precima jer je obožavanje predaka veoma zastupljeno. Preci neretko nastupaju kao Mukuruovi zastupnici. U svakom Himba selu može se videti sveta vatra, koja se zove okuruvo, i cepanice oko nje.

Od kolibe starešine sela preko okuruva do ulaza u štalu je sveta linija. Veruju u neku vrstu crne magije koju zovu omiti.

Osim brige o deci, na pleća žena pada najveći deo tereta poslova vezanih za domaćinstvo i muženja krava i koza. Nekada zajednica dodeli zadatak jednoj ženi da, osim svoje, odgaji i decu drugih žena u selu. Muškarci pre svega vode stoku na različite i neretko udaljene pašnjake i kolju životinje.

Sa 13 godina u brak

Muškarci donose odluke bitne za zajednicu. Na čelu veća seoski, odnosno plemenski starešina. Žive u nekoj vrsti rodovske zajednice. Članovi proširene porodice borave u zaseocima koji se sastoje od niza koliba poređanih ukrug. U središtu zaseoka su okuruvo i glavna štala.

Obrezivanje dečaka je uobičajena praksa. To se čini pre nego što dospeju u pubertet. Odmah po stupanju u brak, dečak postaje muškarac. S druge strane, devojka se smatra ženom tek nakon što rodi dete. Očevi devojaka biraju svojim ćerkama muževe. Dešava se i da devojčice od trinaest godina uđu u brak.

Većina muškaraca ima dve žene budući da je poliginija opšteprisutna. Pritom se vodi računa o bogatstvu i izgledu potencijalnog mladoženje. Na osnovu izgleda može se zaključiti kakav je nečiji položaj unutar Himba zajednice.

Procene o ukupnom broju pripadnika tog naroda kreću se od dvadeset do pedeset hiljada. Svaki Himba je pripadnik dva klana. U jedan ulazi preko oca a u drugi preko majke. Mladići žive sa očevim klanom a devojke, po udaji, prelaze u muževljev klan. Uprkos tome, sin ne nasleđuje očevu imovinu koja se uglavnom odnosi na stoku već, po majčinoj liniji, nasleđuje ujaka.

Na čelu klana je njegov najstariji muškarac. Žive u uslovima suve, stepske klime. Otuda je i način oblačenja jednostavan. I muškarci i žene nose odeću koja podseća na suknje načinjene od kozijih koža. U poslednje vreme, muškarci sve više usvajaju zapadni način odevanja.

Nakon godinu dana braka i rađanja deteta, žene na vrhu glave stvaraju specijalnu tvorevinu koja se zove erembe . Podseća na krunu a pravi se od kože.

Himbe su prijateljski nastrojeni prema posetiocima sa strane i rado pokazuju turistima svoja sela.

O.K.

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 73
Planeta Br 72
Godina XIII
April. 2016 - Jun. 2016.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA