AUTOMOBILI

Pripremio: I. Jakšić

Četiri prepreke za upotrebu samostalnih vozila

Bez čoveka vozača

Uskoro će mini automobili bez vozača špartati po našim gradovima, čekajući da nas „pokupe“ na zahtev. Neće biti kočnica niti volana. Kada se udobno smestite u vozilo, možete odremati ili gledati film. Ovo pomagalo smanjiće saobraćaj i emisiju ugljenika. Pošto niko neće morati da poseduje automobile, prevoz će biti jeftiniji.

Zašto za realizaciju ovog scenarija treba toliko vremena? Za početak, tehnološke i socijalne promene neophodne za njihovo funkcionisanje decenijama su daleko od ostvarenja. Ali, one su na putu ostvarenja zahvaljujući najvećim svetskim kompanijama.

Gugl godinama podešava svoja autonomna vozila, skupljajući stotine hiljada kilometara probnih vožnji po putevima Nevade. Nedavno su proizvođači taksi aplikacije Uber objavili saradnju sa Institutom za robotiku univerziteta Karnegi Melon povodom razvijanja tehnologije za samostalnu taksi flotu. Nidhi Kalra, analitičar iz RAND korporacije, kaže da je u pitanju bitan sporazum jer skoro svaki proizvođač automobila traži ovu tehnologiju.

Problemi s kojima se suočavamo i kako ih rešiti:

Izaći na kraj s ljudima

Autonomni automobili suočiće se sa istim problemom kao i roboti koji su napravljeni da funkcionišu u prisustvu ljudi. Socijalna interakcija je ključni deo pregovora u našem svetu. Samostalni auto mora da se snađe u situacijama u kojima se vozač oslanja na vid: prestrojavanje u kolonu punu drugih vozila, praćenje uputstava saobraćajne policije, manevrisanje i obraćanje pažnje na pešake na ulici. Takođe, ovaj pametni auto treba da ima „dara“ za interakciju s ljudima.

Prelaz sa softverske na ljudsku kontrolu vozilom može da predstavlja veliki izazov ne samo kod automobila. Nesreća aviona Er Frans leta 447, koji se srušio u Atlantski okean 2009. godine, bila je posledica neodgovarajuće reakcije ljudi kada je autopilot iznenada ispustio upravljanje letelicom.

Interakcija čovek-robot je komplikovana a mogućnost obavljanja testova u ovoj oblasti ograničena. Džibo je prvi porodični robot na svetu koji čita deci knjige pre spavanja, fotografiše važne događaje i obavlja mnoštvo drugih socijalnih aktivnosti. Takva vrsta socijalne inteligencije trebalo bi da omogući ovim vozilima bezbedno kretanje po našem svetu. Druga opcija je potpuna samostalnost vozila. Tako nešto već smo videli kod samostalnih vozova (prvi se pojavio u Japanu, 1981. godine). Naravno, vozovima je mnogo lakše upravljati jer se kreću šinama i nema potrebe za interakcijom s drugim vozačima. Da bi nam zaista bili od koristi, pametni automobili moraju da funkcionišu u našem životu isto kao i dosadašnji, pa čak i bolje. Kako ćemo to ostvariti, još uvek je tema za debatu.

Vreme

Kalifornijski sunčani autoputevi veoma su pogodni za Gugl samostalne automobile. Ali kako će se oni snaći prilikom snežne oluje kakva je pogodila istočnu obalu Amerike ili dosadnom kišom u Londonu? Odgovor je: teško, u svakom slučaju. Takmičenje autonomnih vozila koje je organizovala firma „Hjundai“ u Južnoj Koreji prošle godine bilo je savršen primer.

Prvog dana, automobili su vešto upravljali na putu i brzo prevazilazili prepreke. Grešaka je bilo malo a vreme toplo i suvo. Međutim, već drugog dana isti automobili teže su se snalazili. Prelazili su u suprotnu traku i nekoliko puta se popeli na pločnik. Obične kamere koje koriste sistemi ne snalaze se dobro u uslovima smanjene vidljivosti te tako negativno utiču na softver navigacije.

Opremanje automobila širim dijapazonom senzora i ubacivanje senzora u okolinu moglo bi da pomogne. Automobili se mogu opremiti uređajima pomoću kojih će se lakše probijati kroz maglu i kišu. Smatra se da vreme nije prepreka, bar ne u onolikoj meri koliko se čini. Testiranje automobila u izazovnijim uslovima takođe može da pomogne. Univerzitet Mičigena gradi probno mesto za testiranje od 13 ha da bi automobili prikazali snalaženje prilikom susnežice i kiše. Komunikacija između kola i senzora pored puta biće u centru pažnje naučnika.

Sigurnost

Jedno je kada virus prouzrokuje pad sistema telefona ili kompjutera, ali ako ista sudbina zadesi samostalni automobil, posledice će biti mnogo drastičnije.

Bilo kakav zastoj kod samostalnog auta može dovesti do toga da haker na daljinu preuzme kontrolu nad njim. Može zaključati putnika unutra dok neko ne plati otkupninu. Proizvođači automobila će verovatno pažljivije proučiti softvere od prosečnog proizvođača ostalih aplikacija, ali će im svakako nešto promaći. Kada iskrsne problem, trebalo bi ga rešiti što je pre moguće i to uz minimalni napor korisnika.

„Teslini“ automobili predstavljaju oličenje bezbednosti. Nakon što se posle sudara „Teslinog“ auta u Meksiku zapalio akumulator, svaki automobil je podvrgnut softverskom ažuriranju. To je smanjilo rizik od oštećenja akumulatora zbog smetnji na putu.

Pravno i privatno

Kako bi ubedili javnost da poveri svoj život samostalnom vozilu, njihovi proizvođači moraće da pokažu da su kola barem isto toliko bezbedna kao i konvencionalni automobili, ako ne i više. To je naravno problem. Da bi prikazali jednaku bezbednost na statistički relevantan način, Gugl i Audi moraće da „prevale“ milijarde kilometara „samostalne“ vožnje. Detalji u vezi sa osiguranjem ovih vozila tek treba da se smisle. Gugl je uložio gotovo tri miliona dolara u testiranje svojih vozila u Nevadi. Postoji dosta pravnih pitanja koja treba rešiti: na primer, zakon koji zahteva da automobili imaju volan određene veličine itd.

Bezbednosne mere zaista treba da budu prioritet za proizvođače samostalnih automobila. Ako se ispostavi da ima manje sudara u situacijama u kojima obično dolazi do nesreće kada ljudi voze, autonomni automobili imaće ubedljivu prednost. Sve to znači da će prevoz robe pre biti više automatizovan od prevoza ljudi jer je ljudski život daleko dragoceniji.

I. Jakšić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"