HOBI
Pripremio: O.K.
Geokešing
Elektronski lov na blago
Geokešing je pre svega hobi, ali i delatnost koja se obavlja u prirodi, na otvorenom. Preteča geokešinga je hobi koji se naziva leterboksing koji je izmišljen 1854. godine na jugozapadu Engleske. Cilj mu je bio da se nađu male skrivene kutije na javnim mestima na osnovu različitih indicija. Svoju današnju formu u odnosu na ranije i srodne hobije geokešing je dobio 2000. godine.
 U poslednjoj godini prethodnog milenijuma uklonjena je važna odlika globalnog pozicionog sistema koji je širom sveta poznat kao GPS. To je funkcija selektivne dostupnosti. Ona je dodavala namerne greške u navigaciji i do 100 m. Pošto su koreni GPS u sistemu vojske, selektivna dostupnost trebalo je da uskrati preciznost potencijalnom “neprijateljskom oružju”. Kada je i ta smetnja otklonjena, postalo je znatno lakše da se nađu i omanji objekti. Tako je maja 2000. dokumentovan prvi slučaj geokešinga.
Jedan Amerikanac iz Oregona poslužio se danas već zastarelim njuz-grupama da bi obavestio druge hobiste šta je zakopao. Dve osobe su to otkrile. Nedugo potom nastao je naziv ove aktivnosti.
U osnovi, sve se zasniva na dečijoj igri “lova na blago” ali uz primenu najmodernijih uređaja. Poenta je da se sa GPS prijemnikom otkrije kutija, sanduk, korpa ili neki drugi objekat čija je odlika da se može zatvoriti.
 Da bi se neko uključio u geokešing, najbolje je da poseti vodeći sajt posvećen hobiju gde se, uz besplatno članstvo, dobijaju opis i koordinate. Kada se ukuca poštanski broj i država, na monitoru će se pojaviti svi potrebni podaci uključujući i internet adresa osobe koja je sakrila predmet a kojoj se može poslati mejl-poruka.
Šest miliona sledbenika
Ako se potraže podaci za Srbiju, videće se da su neke lokacije na kojima su skriveni objekti smederevski most, Fruška Gora, Somborska gimnazija, a za Beograd pored ostalih Sremčica ili Miljakovačka šuma. Kada se odabere neko od ovih mesta, ukucaju se koordinate sa sajta u svoj GPS uređaj. Zatvoreni vodootporni objekat koji se traži se naziva geokeš. Otuda i naziv hobija.
U uobičajenom geokešu postoji neka vrsta dnevnika aktivnosti i olovka. Osoba koja nađe geokeš upisaće se u taj dnevnik.
Ukoliko se nešto uzme iz nađenog objekta, očekuje sa da se istovremeno ostavi nešto u protivvrednosti, ili vrednije. U većem geokešu mogu da se nađu mnogi drugi predmeti, pored dnevnika. Njih mogu da dodaju oni koji uspeju da pronađu zatvoreni objekat, ali i njegov vlasnik. Treba da budu zapakovani i jasno izdvojeni. Osim GPS prijemnika, može da se koristi i mobilni telefon koji ima ugrađen GPS. Na glavnom sajtu za geokešing tvrdi se da ima preko dva i po miliona geokeševa a da je ukupan broj sledbenika ove delatnosti preko šest miliona u celom svetu.
 Čak i ako se sa rezervom prihvate ove tvrdnje, očito je da je ovaj hobi u ekspanziji. Odabir mesta za skrivanje predmeta veoma varira mada su to najćešće parkovi i prostori sa dosta zelenila. Ponekad, ima i ekstremnijih slučajeva kada ljudi stave objekat ispod vode.
Vlasnik upućuje na trag
Sami geokeševi se veoma razlikuju po izgledu i veličini. Grafički je, na sajtu, označena veličina. Ona se kreće u rasponu od bočice manje od 10 cm pa do, na primer, kofe od preko 20 l.
Kada se otkrije geokeš, on se nakon pregleda i upisivanja mora “vratiti” tamo gde je pronađen. Nalazač može smatrati da postoji bolje mesto za skrivanje ali ne sme da pomera objekat. Za geokeš je odgovoran njegov vlasnik, odnosno onaj koji ga je prvi postavio. Njemu se oni koji upržanjavaju hobi obraćaju ako nestane zatvoreni i skriveni objekat pa se od njega očekuje da se vrati na mesto gde je sklonjen geokešing i da se postara da nema oštećenja predmeta.
 Vlasnik na sajtu daje opis gde je nešto sakrio a neretko i ostavlja slike okoline. Inače, postoje specijalni predmeti koji se prenose ovim hobijem i koji mogu da se prikače za drugi veći predmet. Većina njih prelazi iz jednog geokeša u drugi zahvaljući ljudima koji ih premeštaju i prelaze ogromna rastojanja. Uglavnom, imaju na sebi upisanu posebnu šifru. Takvi predmeti, čija je svrha da pređu preko niza država i kontinenata, nazivaju se “putujuće bube” i “geo-novčići” pri čemu ovi potonji predstavljaju neku vrstu žetona namenjenih poklonicima hobija.
Vremenom je razvijen niz varijanata i tipova geokešinga. Osim tradicionalne varijante, izmišljaju se forme koje sve više usložnjavaju ovu aktivnost. Enigmatski geokešing iziskuje rešavanje složenih zagonetki da bi se došlo do traženih koordinata. Multikeš podrazumeva da se fazno ide od jednog do drugog mesta na kojima se nalaze uputstva za svako sledeće mesto sa prikrivenim objektom. Postoji i varijanta koja omogućava da se razumeju geološka i druga svojstva planete Zemlje.
Okupljanja ljubitelja geokešinga uglavnom se izvode slanjem koordinata za mesto na kojem se hobi odvija.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
