ARHITEKTURA
Pripremila: Dr arh. Mirjana Lukić
Masdar city
Grad održivog razvoja
Masdar city u Abu Dabiju je novovremeni arapski grad, konstruisan po principima najnovijih energetskih dostignuća; oslonjen je potpuno na solarnu energiju i druge vidove obnovljivuih izvora. Nalazi se 17 km jugoistočno od grada Abu Dabija, u blizini međunarodnog aerodroma.
 Glavni arhitekta ovog poduhvata je Lord Norman Foster sa svojom ekipom stručnjaka. Projekat je započet 2006. godine od strane Mubadala investicionog fonda za razvoj. Cena ovog poduhvata planirana je na oko 18-22 milijarde dolara. Izgradnja je započeta 2008: prvih šest zgrada su završene i useljene 2010. Konačan završetak i opremenje celog grada planira se za 2020-2025. Grad će obuhvatati površinu od 6 km2, a naseljavaće ga 45.000 do 50.000 ljudi. Slično kao nekoliko ekperimentalnih gradova u svetu, ovaj grad predstavljaće naučno i tehnološko dostignuće koje će koristiti obnovljive izvore energije i njihovu primenu u praksi.
Osnovan je od strane Masdar instituta za nauku i tehnologiju i “IRENE”, Međunarodne agencije za obnovljivu energiju. Partneri u projektu su: Fond čiste tehnologije, banka Credit Suisse i Siemens Venture capital, svi udruženi u cilju korišćenja i primene najnovijih tehničkih dostignuća.
Po uzoru na hladovinu drevnih gradova
Gledano spolja, grad izgleda kao kubus. Zahvaljujući jedinstvenoj konstrukciji, ispunjen je osnovni zahtev rashlađivanja grada u uslovima ekstremeno tople klime i blizine pustinje. Postignuta je temperatura od oko 20 Celzijusovih stepeni tako što turbine vetrogeneratora, visine 45 m, guraju svež vazduh dole prema ulicama i na taj način ih rashlađuju. Zgrade su približene tako da sprečavaju preterano osunčanje ulica i putanja pešaka.
 Arhitektonski tim Lorda Normana Fostera je proučio stare gradove kao što su Kairo i Muskat, tragajući za rešenjem kako se oni rashlađuju. Otkrili su da uzane ulice, dužine 70 m, na kraju kojih se nalazi zgrada, čine da se vazduh tu uzdiže, stvarajući efekat vazdušnih strujanja na osnovu kojih se ulica hladi. Zidovi kuća su od pečene cigle sa arabesknim motivima.
Klasičan saobraćaj je isteran iz grada, oko kojeg podignut zid za zaštitu od pustinjskih vetrova i vrućine. Komunikacija unutar grada vrši se malim električnim vozilima koje je izradio “Micubiši”. Javni saobraćaj se odvija električnim vozilima, dok je sa glavnim metropolitenskim područjem i Abu Dabijem povezan metroom i prigradskom železnicom.
Iza zida nalazi se spoljna mreža saobraćaja, a parkinzi su napravljeni po obodu naselja. Grad ima dovoljno prostora za komercijalne sadržaje. Broj stanovnika se od početnih hiljadu povećao na četiri hiljade lčjudi 2014. godine, a očekuje se da će dostići 10.000, za nekoliko godina.
Kao kutija u kutiji
Masdar Institut za nauku i tehnologiju je vodeći centar za istraživanje i razvojne aktivnosti. Ima svoj kampus u gradu, gde se bavi održivošću, čistim tehnologijama i alternativnim vidovima energije. Kampus je izgrađen od tradicionalnih arhitektonskih materijala ali i onih koji zahtevaju minimalnu količinu energije i prirodno osvetljavanje. U Institutu radi 336 studenta, izabranih među 2.000, koliko je konkurisalo. Od toga, trećina su žene. Planira se da ih bude 800. Angažovani su na projektima izgradnje “pametnih zgrada”, uštedi energije, planiranju i korišćenju vode, na obnovljivim izvorima energije i elektronici. Masdar Institut koristi 51% manje energije i 54% manje vode za piće nego druge zgrade u Ujedinjenim Emiratima. Masdar je domaćin i IRENI, Agenciji za obnovljive energije, koja ulaže 350 miliona dolara za zemlje u razvoju.
 Zgrada “Simensa” u Masdaru je građena kao “kutija u kutiji”; koristi 45% manje energije i 50% manje vode od bilo koje poslovne zgrade u Emiratima. Njena površina iznosi 12.000 m2. Struktura se sastoji od unutrašnje fasade savršenog izolatora koja štiti od sunca, i lake aluminijumske spoljnje obloge koja pravi senku u enterijeru. Unutrašnji atrijum je oblikovan kao tunel koji usisava topao vazduh iz cele zgrade i, preko otvora na krovu, izbacuje ga napolje i tako hladi zgradu na prirodan i beplatan način. Pošto svetlost ulazi odozgo u atrijum, štedi se i na osvetljenju.
Slična je i “Inkubator zgrada” u kojoj su: “General Electric”, “Mitsubishi”, “Schneider Electric”, Zeleni svetski centar…
Često pročišćavanje vode
Grad se snabdeva energijom preko solarnih panela postavljenih na 22 ha površine u pustinji. Mada panela ima i na krovovima zgrada, došlo se do zaključka da je praktičnije i da imaju bolji efekat na jedinstvenoj površini. Pored fotonaponskih solarnih panela, koriste se i koncentrisani, tj. “položene cevi da bi se ispitala njihova upotreba u gradskim uslovima”. Upotreba vode je u fazi eksperimenta. Zasad se veoma često reciklira - čak 80% vode kasnije se koristi za zalivanje i u druge svrhe.
Drvo koje se koristi u ovom gradu je palmino, pošto je veoma čvrsto i ima izvanredna svojstva. Palme koje više ne daju plodove koriste se za izradu ulaznih vrata, drvenih pregrada i drugog.
Projekat podržavaju mnogi, počev od “Greenpeace” do Američke vlade i Alijanse za uštedu energije, koja je 2012. nagradila ovaj projekat specijalnom nagradom za uštedu energije.
Projekat Masdar grada ima i podršku Svetskog Fonda za prirodu i Bioregionalnog fonda zbog toga što ne proizvodi CO2 i nema otpada. Zbog toga a i zbog drugih ekoloških odlika, Masdar grad smatraju za jedinstvenu zajednicu življenja na Planeti.
Ima i onih koji ga smatraju za zatvoreno društvo u kojem se “kristalizacijom rastućeg podvajanja sveta u rafinirane izolovane enklave, stvaraju ogromna bezoblična geta gde održivost nema nikakvog upliva”.
Dr arh. Mirjana Lukić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
