ENERGIJA
Pripremio: Msc. Jozef Baruhovic
Novi izvori električne struje
Put bez povratka
Dansko ostrvo Samso postalo je poznato, pre desetak godina, po svojoj energetskoj “samodovoljnosti”. Malo ostrvo, površine 114 km2, naseljeno sa 3800 stanovnika, pretežno poljoprivrednika, svoje potrebe u svim vidovoma energije (električnoj, toplotnoj, za zagrevanje privatnih i javnih stambenih objekata) zadovoljava isključivo iz obnovljivih izvora energije (OIE). U stvari, ostrvo danas proizvodi 10% više energije iz OIE nego što troši tako da višak električne energije, preko podvodnog kabla, izvozi na kopno.
 Ostrvo Samso je postalo međunarodni lider i obrazac kao energetski efikasno ostrvo. Stanovnici ostrva, iako se pretežno bave poljoprivredom (gajenjem krompira, jagoda i drugih poljoprivrednih proizvoda) imaju veliki društveni proizvod , oko 35.800 dolara po glavi stanovnika. Njihovi poljoprivredni proizvodi su u skladu sa visokim zahtevima ekološki čiste i “zdrave hrane”.
Danas su jedini potrošač fosilnih goriva na ostrvu transportna sredstva, tri trajekta koja povezuju dansko kopno sa ostrvom i nekoliko desetina vozila na samom ostrvu. Uskoro i ova vozila treba da budu zamenjena električnim automobilima i automobilima na gas. Opština i tu pokušava da nađe rešenje kako bi potpuno isključila prisustvo motornih vozila na fosilna goriva. Predviđa se uvođenje električnih automobila za turiste, posetioce Samsoa i vlasnike vikendica. Upotreba ovih vozila bila bi besplatna da bi se potpuno ukinulo prebacivanje motornih vozila trajektima.
Fosilna goriva “na nuli”
Proces uvođenja OIE započeo je 1997. Samso je do tada bilo potpuno zavisno od uvoza fosilnih goriva, nafte i uglja. Tada se opština Samso prijavila na konkurs za kredit Danskog ministarstva ekologije i dobila izvesna sredstva. U narednih deset godina ostrvo se promenilo i, od korisnika uglja i nafte, pretvorilo u isključivog korisnika OIE. Danas je uvoz fosilnih goriva “sveden na nulu”.
Samso celokupnu električnu energija dobija iz jedanest vetro-generatora snage
1 MW, izgrađenih na kopnu, i deset vetrogeneratora snage 2,3 MW izgrađenih u moru. Opremu za vetro-generatore isporučila je firma “Vestas”. Za zagrevanje stambenih i javnih zgrada koriste se slama i biomasa. Na ostrvu su izgrađene četiri opštinske toplane a potrošači su povezani na daljinski sistem grejanja. Oko 70% objekata priključeno je na taj sistem grejanja. Ostatak se zagreva preko malih privatnih kotlarnica koje koriste drvene palete i solarne uređaje.
Način finansiranja na ostrvu
Finansiranje postrojenja za OIE ostvareno je iz više izvora. Investicije su delom iz opštinskih sredstava, delom iz privatnog ulaganja raznih kreditora, delom iz EU i pojedinih investitora sa samog ostrva. Svi zajedno uložili su oko 67 miliona evra tako da je vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju OIE mešovito. Tri vetro-generatora su u vlasništvu farmera sa ostrva a dve kotlarnice su u vlasništvu više akcionara. Pojedinci imaju akcije na postrojenja za proizvodnju OIE i dele vlasništvo nad ostalim vetro-generatorima gde ostvaruju dobit. Farmeri ostvaruju dobit i prodajom slame (gorivo za komunalne toplane) pošto je to jedino gorivo za zagrevanje stambenih i javnih objekata. Za električnu energiju uveli su potsticajne mere, tj. ta energija se plaća po ceni od 8 ec/kWh prvih pet godina a zatim se približava komercijalnoj ceni od 5,7 ec/kWh.
Sa plutajućim vetro-generatorima
Postoji još nekoliko mesta u svetu koja se mogu svrstati u energetski samodovoljna, tj. gde 90-100% potreba u energiji zadovoljavaju iz OIE.
 “El Hierro” naselje na Kanarskim ostrvima svoje potrebe u energiji potpuno zadovoljava iz hidro-energije. Ugašeni vulkan na visini od 700 m pretvorili su u veliki rezervoar vode. Rezervoar se puni preko pumpi koje pokreću vetro-generatori.
Island pokriva svoje potrebe u energiji tako što je 75% iz hidroelektrana a 25% iz geotermalnih izvora. U duboke bušotine upumpava se voda koja se, u dodiru sa toplim stenama, zagreva i isparava a zatim koristi za pokretanje turbina i elektro-generatora .
Albanija je skoro energetski nezavisna od fosilnih goriva. Svoje potrebe u energiji pokriva sa oko 95% iz hidro-energije a 5% iz fosilnih goriva. Mada, treba napomenuti da Albanija uvozi oko trećinu potrebne energije. U isti red spada i Norveška koja svoje potrebe u energiji, 96% , pokriva iz hidro-energije.
Dobar primer je i Japan, oblast Fukušima, koja je zbog cunamija pretrpela velike štete i doživela smrtonosno zračenje reaktora iz nuklearne elektrane. Odluka vlade bila je da se potpuno pređe na OIE. U narednih pet godina planira se izgradnja velikog vetro-energetskog parka sa 143 “plutajuća” vetro-generatora snage 1 GW (poređenja radi, HE Đerdap ima snagu od 1,2 GW). Zbog oskudice u zemljistu, vetro-generatorski park treba da bude izgrađen uz obalu.
U Škotskoj, na Orkanskim ostrvima, raspolazu sa 140 vetro-generatora ukupne snage 322 MW. U planu je izgradnja novog vetro-parka snage 548 MW, sa 152 vetro-generatora.
Smisao “20-20-20”
Evropska zajednica je do kraja 2020. odredila ciljeve u pogledu uvođenja obnovljivih izvora energije u energetske tokove članica EU. Šifra “20-20-20” znači: 20% obnovljivih izvora energije (sunce,vetar, voda, biogas), 20% smanjenja ispuštanja CO2 u atmosferu (u cilju sprečavanja većih klimatskih promena) i 20% su uštede energije uvođenjem efikasnijih mera štednje. Između ostalih, i poboljšanjem termičke izolovanosti stambenih zgrada proizvodnjom energetski efikasnijih električnih aparata za domaćinstvo itd.
Srbija je, kao većina evropskih zemalja, u cilju podsticanja uvođenja OIE, uvela tzv. “feed-in tarifu”, ili podsticajne otkupne cene električne energije i otkup električne energije po višim cenama u odnosu na cene koju isporučuju javna preduzeća. Podsticajne cene se odnose na sve vidove OIE . Između ostalih, na male hidro-elektrane, elektrane na biomasu, elektrane na deponijski gas, elektrane na vetar, solarne elektrane, geotermalne elektrane, itd. Otkupne cene su različite i zavise od vrste “goriva” koje elektrane koriste i njihove nominalne snage. Tako, na primer, za elektrane na vetar otkupna cena iznosi 9,2 ec/ kWh, bez obzira na snagu elektrane; za solarne PV elektrane, na objektima snage do 30 kW, otkupna cena iznosi 20,66 ec/kWh - prosečna cena kod nas na distributivnoj mrezi iznosi oko 5 ec/kWh. Za elektrane na biogas, snage do 200 kW, otkupna cena iznosi 15,66 ec/ kW. Prema našim propisima, navedene otkupne cene garantuju se za sledećih deset godina.
Može se postaviti pitanje: da li je potrebno razvijati OIE pored postojećih ogromnih svetskih i domaćih zaliha uglja, već postojećih elektrana na ugalj i pouzdanih i dobro uhodanih postupaka održavanja elektroenergetskog sistema? Posebno kada se zna da je cena, za sada, proizvedenog kWh iz OIE viša od cene kWh proizvedenog iz fosilnih goriva. Odgovor bi ipak mogao da bude: da. Alternativa nekontrolisanom ispuštanju CO2 u atmosferu, uz dalju upotreba uglja, može samo da pojača “efekat staklene bašte “ i ubrza klimatske promena čije posledice već danas osećamo: jake suše, poplave neviđenih razmera, topljenje ledenih glečera na polovima… Da li će Srbija uspeti da do 2020. ispuni zahteve EU, tj. 20-20-20, ostaje da se vidi. Ipak, nikako ne treba ponovo ispitivati potrebu za uvođenjem OIE.
Borba za očuvanje klime kakva je sada ulazi u pretposlednju fazu i postaje prvi prioritet - iako je cena kWh proizvedenog iz OIE jos uvek skuplja od cene kWh dobijenog iz elektrana na fosilna goriva. Ohrabrujue da se ovih godina cena energije proizvedene iz OIE ubrzano približava ceni energije proizvedene iz fosilnih goriva.
Msc. Jozef Baruhovic
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
