OSVAJANJE SVEMIRA

Pripremio: S . Stojiljković

Baštovani u vasioni

Mali zalogaj za čoveka

Na sva zvona razlašena je salata uzgajena i nedavno kušana u Međunarodnoj svemirskoj stanici, iako su Rusi (Sovjeti) još u programu „Sputnjik ” započeli da se bave gajenjem biljaka.

Da li je svemirska salata mali zalogaj za čoveka, a veliki list čovečanstvo ? Kakav je smisao preinačenja čuvene rečenice američkog astronauta Nila Armstronga, po svemu sudeći naučene, koju je izustio 29. jula 1969. stupajući na prašnjavo tle Meseca?

Ruski kosmonaut Valerij Korzun pregleda biljku gajenu u svemiru 2002. godine (Vikipedija)

Svemirski putnici na veoma kratke staze dodatno su okuraženi jer ionako žude za namirnicima koje od rođenja žvaću i vare. Ali budući baštovani na obližnim planetama i satelitima vrlo brzo će shvatiti da je svako novo prebivalište izvan Zemlje i te kako surovo mesto za preživljavanje, čak i ako deo slobodnog vremena provode u „ nebeskim baštama ” .

U kosmosu je život neverovatan, gotovo nezamisliv izuzetak koji uporno izmiče svakoj, čak i najmanjoj verovatnoći.

Gajenje na 400 k m

Sedamdesetih godina minulog stoleća nobelovac Žan Mono, u knjizi „ Slučaj i nužnost ”, na izuzetno domišljat način nas je opomenuo: „ Svemir nije bremenit životom , niti biosfera č ovekom . Naš broj izvučen je kockom . Zar je čudo što, kao i onaj ko je u Monte Karlu dobio milijardu, osećamo neobi čnost svoje sudbine. ”

Komora za gajenje u svemiru	Bestežinska zelena salata (NASA)

Ostavimo filosofsko-kosmološko-futurološka razmišljanja po strani, pogledajmo kako su salatu zgotovili privremeni stanari u Međunarodnoj svemirskoj stanici. Na jelovniku se našla jedna vrsta zelene salate crvenkaste boje, jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika, omiljena prevashodno zbog jestivih listova.

Američka korporacija „Orbitalne tehnologije” izradila je komoru (uređaj), sa savitljivim pokretnim zidovima da sačuvaju vlagu, u kojoj se u izuzetno čistim uslovima gaji povrće u maltene bestežinskom stanju. Svetlosne diode crvene, plave i zelene boje, veoma rashlađene da ne pregreju zasađene biljke, isijavaju toplotu, a rast listova na podlozi (svojevrsni jastuk) nalik mešavini ilovače nadziru naročiti senzori pomoću kojih se doliva voda, doslovce najdragocenij a tečnost u Međunarodnoj svemirskoj stanici, u sićušnim kapima. U približno bestežinskim uslovima nezamislivo je zalivanje, jer pojavljuje se u vidu mehurića. Stoga je osmišljen postupak neposrednog ubrizgavanja u podlogu.

Šestorica sadašnjih putnika - trojica Rusa (Genadij Padalka, komandir, Oleg Kononenko i Mihail Kornijenko), dvojica Amerikanaca (Skot Keli i Kjel Lindgren) i Japanac (Kimija Jui) - uzgojili su zelenu salatu na 400 km iznad Zemlje i pripremili je za jelo. Ruski kosmonauti su ranije kušali plodove pojedinih useva oblećući oko naše planete. Zašto je ovo važno?

Pola lista za početak

U veliko se najavljuju višegodišnja svemirska putovanja - najpre do Marsa, a potom do daljih pratilja našeg Sunca. Svaki od tih poduhvata trajaće godinama - do „crvene planete”, u proseku dve godine (sa zadržavanjem na Zemljinom susedu pridodajte još osam mesci), a razmatra se i brži odlazak i povratak za godinu i po. Kada se dugo leti i negde boravi, valja ponešto prezalogajiti. Ko će doturiti provijant? Niko! Kada se poleće? Otprilike 2030. godine.

Salata je zasađena na naročitu podlogu 8. jula, a nakon 33 dana je ubrana i poslužena 10. avgusta s malčice maslinovog ulja i limun ove kiseline. Seme je prethodno bilo uspavano 15 meseci. Jasno, svemirski putnici se nisu najeli. Svako je sažvakao polovinu lista, druga polovina biće vraćena na Zemlju radi ispitivanja. Dugoročni cilj je da se podrobno prouči koje se biljke mogu gajiti u uslovima veoma male gravitacije.

Već je dokazano je da sveža hrana, poput paradajza, borovnice i pomenute salate, dobar izvor antioksidansa, što će se povoljno odraziti na zdravlje i raspoloženje svemirskih letača i osigurati dodatnu zaštitu od pogubnog kosmičkog zračenja.

Sledeće na redu su svakojake jestive trave, zelen, paradajz, rotkvice i zrnevlje koje se jednostavno ubere i jede. Vlaknaste biljke poput žitarica koje su najčešće na jelovniku u zemaljskim okolnostima biće uvršćene docnije.

Što se bude letelo dalje (i duže) od naše planete, prevoženje namirnica je sve skuplje: za nešto manje od pola kilograma danas do Međunarodne svemirske stanice plaća se 10.000 dolara!

Rusi su pre svih započeli da upražnjavaju „svemirsko povrtarstvo” u programu „Sputnjik”, započetom krajem šezdesetih prošlog stoleća, a prvo seme u putanji oko Zemlje odgajili su 1997. godine u svemirskoj stanici „Mir”.

S . Stojiljković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"