OSVAJANJE SVEMIRA

Pripremio: Miomir Tom

Misija sonde „zora“

Patuljaste planete - ključ mnogih tajni

Automatska letelica „zora“ (dawn), koju je NASA lansirala 2007.godine, stigla je u martu 2015. do Ceresa, najvec´eg nebeskog tela u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Njena prva “stanica” bila je drugi po veličini asteroid tog pojasa - Vesta. Ta misija trajala je 14 meseci, 2011. i 2012. godine.

“Patuljasta planeta”

Ceres je 1801. godine otkrio italijanski astronom Đuzepe Pjaci, a nazvan je po rimskoj boginji zemljoradnje i plodnosti. To malo svemirsko telo, prečnika oko 1.000 km, koje za četiri i po godine obiđe oko Sunca, prvobitno je smatrano masivnim asteroidom, ali je kasnije ustanovljeno da je sfernog oblika i da ima silikatno jezgro sa ledenim omotačem. Međunarodna astronomska unija zvanično je uvrstila Ceres 2008. u novoustanovljenu kategoriju „patuljastih planeta".

Zauvek u orbiti

Zadatak sonde „zora“ je da prouči dva velika nebeska tela u asteroidnom pojasu, kako bi odgovorila na pitanja vezana za nastanak Sunčevog sistema; važno je i testiranje jonskog pogona letelice u dubokom svemiru.

Ceres i Vesta odabrani su kao dve kontrastne protoplanete , prva očigledno "vlažna" (tj. hladna je, ima leda), a druga "suva" (tj. stenovita), čiji je rast bio prekinut nastanakom planete Jupiter. Ta dva tela predstavljaju most u naučnoj spoznaji nastanka stenovitih planeta i ledenih tela u Sunčevom sistemu, i pod kojim uslovima neka stenovita planeta može da sadrži vodu. “Zora” je prva letelica sa Zemlje koja obilazi dva pomenuta nebeska tela.”Zora” je u Ceresovu orbitu ušla 6.marta 2015. i ostaće u njoj zauvek nakon završetka misije.

Bliže nego Mesec Zemlji

Sonda „zora“ ima motore na jonski pogon koji se pokrec´u tako što ispuštaju naelektrisane čestice gasa ksenona, koje letelici daju plavičasti sjaj, dok polako stiče ubrzanje. U periodu od sedam i po godina sonda je dostigla brzinu od preko 38.000 km/h. Reč je o prvoj misiji NASA-e koja koristi jonsku propulziju, što je letelici omogućilo da uđe i izađe iz orbite više nebeskih tela.

Letelica ima izuzetno dugačke solarne panele preko kojih obezbeđuje energiju, neophodnu za dugačak put. Ceres je od Zemlje udaljen oko 500 miliona kilometara, što je triput više nego udaljenost Zemlje od Sunca. Kada se bude najviše približila Ceresu, sonda ce joj biti desetak puta bliže nego što je Mesec udaljen od Zemlje. 

Rezervoar vode?

Narednih 16 meseci "zora" će prikupljati informacije o topografiji površine Ceresa i popisivati njene kratere. Prečnika 970 km, Ceres je najmanja patuljasta planeta Sunčevog sistema. Naučnici veruju da je sačinjena od 30 odsto vode, što je čini najvećim rezervoarom vode u Sunčevom sistemu, posle Zemlje.

Zajedno sa Evropljanima

Misijom “Zora” upravlja Laboratorija Jet Propulsion (NASA) , dok je delove letelice pravilo više partnera iz Evrope (Holandija, Italija, Nemačka). Projekat košta 473 miliona dolara.

Iste milijardama godina

Misija ima tri glavna naučna zadatka. Prvo, “zora” može da registruje najranije trenutke “rađanja” Sunčevog sistema, dajući uvid u uslove pod kojima su nastala nebeska tela. Drugo, sonda može da ustanovi prirodu “građevinskih elemenata” planeta i obogati znanja naučnika o tome. Treće, pružiće informacije o nastanku i evoluciji dve male planete čiji je razvoj išao sasvim različitim putevima, pa će naučnici moći da ustanove koji su faktori odigrali najveću ulogu u tim procesima. Ceres i Vesta pružaju dragoceni materijal - ostale su netaknute od trenutka stvaranja.

Veza sa Zemljom

Maleni Ceres pobudio je interesovanje stručne javnosti posle otkrića da na njemu postoje „gejziri“ koji ispuštaju vodenu paru. P ara izbija iz dva izvora sa njene površine, brzinom od oko 6 km/sec, u trenutku kada se Ceres približava Suncu. 

Veruje se da to otkric´e potkrepljuje teoriju da je, pre više milijardi godina, kamenje i stenje koje je sadržalo vodu i molekule ugljenika pljuštalo po Zemlji, donosec´i neophodne sastojke za nastanak života na njoj. 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"