MEDICINA
Pripremila: Gordana Tomljenović
dr Vladimir Vajs, ginekolog-akušer u beogradskom Bel Medic-u
Praćenje trudnoće i fiziološki porođaj
Medicina kao desna ruka prirode
Savremena medicina u ginekologiji i akušerstvu raspolaže moćnim dijagnostičkim metodama kojima se sa visokim procentom sigurnosti može proceniti da li se individualna trudnoća može završiti prirodnim porođajem. O nemediciranom, fiziološkom porođaju koji je za ženu najbezbolniji i psihološki najpovoljniji, govori dr Vladimir Vajs, ginekolog-akušer u beogradskom Bel Medic-u
 Nakon što buduća majka prvo poželi da rodi zdravo i pravo dete, verovatno je već prva njena sledeća misao okrenuta porođaju. Može li on zaista da bude „najlepši događaj u životu žene“ ili je često, posebno u našim uslovima, traumatičan i ispunjen zebnjom i strahovanjima? Da li trudnoća i porođaj danas mogu da budu optimalna kombinacija jednog sasvim prirodnog (fiziološkog) procesa i sigurnosti koju pruža savremena medicina u slučaju da dolazak bebe na svet ne teče onako kako je priroda odredila?
Dr Vladimir Vajs, ginekolog-akušer beogradske Opšte bolnice Bel Medic, kaže da o ko 80 odsto žena iznese trudnoću koja može da se završi prirodnim fiziološkim porođajem, dok 20 odsto čine patološke trudnoće koje zahtevaju medicinsku pomoć. Incidenca carskih rezova je, međutim, u pojedinim zemljama sveta čak 50 do 70 odsto, što je velika nesrazmera. Prema dr Vajsu, razlog za to je neadekvatan odnos prema trudnoći i porođaju i uvrežen stav da treba da ih „vodi“ akušer a ne priroda. Dr Vajs, naprotiv, smatra da je praćenje trudnoće i porođaja, bez nepotrebnog ili suvišnog uplitanja, vrhunac profesionalnog akušerskog umeća. „N ajbolji akušeri su oni koji, zahvaljujući suverenom vladanju stručnim znanjem, znaju kad su potrebni i kad nisu potrebni“, kaže ovaj zagovornik prirodnog (fiziološkog), nemediciranog porođaja. Dr Vajs je, naime, bio jedan od vodećih realizatora pilot projekta za takozvani nemedicirani porođaj koji je, po uzoru na neka italijanska iskustva, svojevremeno sproveden i u porodilištu u Pančevu. Reč je o porođaju koji se, ukoliko praćenje trudnoće pokaže da je to sasvim bezbedno po majku i bebu, potpuno prepušta prirodi. Ne izaziva se niti ubrzava medikamentima ili akušerskim intervencijama. Nemedicirani, fiziološki porođaj ima logične i nesumnjive prednosti nad „zakazanim“, od strane lekara „vođenim“ porođajem – najbezbolniji je i porodilja se psihološki bolje oseća - ali nisu sve trudnice kandidati za to, niti svako porodilište ispunjava uslove da ih omogući porodiljama.
Preventivna dijagnostika
 Idealno bi bilo, savetuje dr Vajs, da se žena javi ginekologu onda kad planira trudnoću, kako bi svi preventivni pregledi bili urađeni pre graviditeta, i ona sa što manje medicinskog “ometanja” ušla u period života u kome treba da uživa u svakom smislu. Preventiva je i generalno aksiom dobrog zdravlja, pa je prioritetna i u pripremi i praćenju trudnoće – potpuno prirodnog fiziološkog stanja žene, ističe dr Vajs. U tu svrhu se primenjuju različite dijagnostičke procedure (papa test, kolposkopija, cervikalni i vaginalni brisevi, i drugo) koje su i inače važne za zdravlje žene.
Tokom trudnoće, zdravlje i razvoj ploda može da se proverava laboratorijskim analizama, merenjem nuhalne translucence, ranom amniocentezom, kasnom amniocentezom, CTG (kardiotokografijom), doplerskom ultrazvučnom (UZ) dijagnostikom i drugim procedurama. Kao posebno značajnu i moćnu, a potpuno neinvazivnu i neškodljivu dijagnostičku metodu, dr Vajs izdvaja UZ, koji je danas toliko sofisticirana da omogućava pregled mnogih parametara koji su ranije bili nedostupni. Zahvaljujući tome, znatno je manja potreba za eventualnim ginekološkim i akušerskim pregledima – ultrazvučno se radi i cervikometrija (merenje dužine grlića materice), kao i merenje nuhalne translucence (vratnog nabora ploda) kojim se utvrđuju eventualne genetske anomalije ploda.
Posebni uslovi za povratak prirodi
Da bi se fiziološki porođaj nesmetao odvijao, porodilja treba da je u tihom, mirnom i prijatnom ambijentu, nenarušene privatnosti, i da se pre svega oseća sigurno i spokojno. Povratak prirodnom porođaju trend je u mnogim zemljama Zapada, a dr Vajs navodi primer malog porodilišta u Firenci, gde je specijalizirao nemedicirani porođaj, i u kome postoje upravo takvi uslovi, gotovo kućna atmosfera. Tamo se, međutim, dogodi svega oko trista porođaja godišnje, zato što je uslove za fiziološki porođaj, izuzimajući kućni ambijent, moguće obezbediti samo u malim porodilištima. Veliki bolnički centri svakako nisu mesto, bilo gde u svetu, gde se za prirodni porođaj mogu obezbediti potreban mir i komfor. Takođe, praćenje prirodnog porođaja podrazumeva i da se kompletan medicinski tim podredi porodilji, što je za bolničko osoblje vrlo zahtevno, te je to opet neizvodljivo u velikim gradskim porodilištima. |
Dr Vajs podseća da je u našoj zemlji propisana određena dinamika praćenja trudnoće putem laboratorijskih i UZ analiza - u prvoj polovini trudnoće na svakih mesec dana, u drugoj polovini (od 28. do 37. nedelje) na 14 dana, i od 37. nedelje do porođaja, na nedelju dana. Reč je o preventivnim pregledima koji treba da utvrde da li se trudnoća, odnosno plod, razvija prirodnim tokom. Naš sagovornik kaže da žena u trudnoći treba da je upoznata sa fiziologijom graviditeta kao prirodnog, a ne nekog bolesnog stanja, i da u skladu s tim treba i da se ponaša – bez ograničenja, ali slušajući sebe i svoje telo. Naravno, ako oseća bilo kakve neuobičajene tegobe ili drastične promene, treba da se javi lekaru. Ukoliko se oseća idealno, dovoljno je da odlazi na pomenute preventivne preglede.
Tokom 35. ili 36. nedelje trudnoće procenjuje se da li stanje trudnice i ploda dozvoljavaju da se porođaj prepusti prirodnom, fiziološkom toku. Procena se vrši na osnovu karlične prezentacije, veličine i položaja ploda, i drugih parametara. Dr Vajs naglašava da je trudnica ta koja treba, ukoliko ima izbora, da odlučuje o načinu na koji će se porađati, ali da je svakako značajan podatak da najveći broj trudnoća dozvoljava nemedicirani porođaj. U jednom broju slučajeva, zbog raznih ograničenja kao što su godine starosti ili oboljenja trudnice, te zdravstveni problemi ploda, porođaj zahteva razne oblike medikamentnih ili akušerskih intervencija.
Rađanje u kasnijimgodinama
Biološki najpovoljniji životni period za rađanje deteta jeste između 20. i 30. Godine starosti, najkasnije do 35, ali je to danas sociološki izmenjeno. Trudnoća i roditeljstvo se sve češće pomeraju za kasnije godine, iz raznih razloga. Dr Vajs tim povodom kaže da ne samo što priroda ne limitira proces humane reprodukcije već je i savremena medicina u tome prati, i veoma joj pomaže sofisticaronom dijagnostikom i prognostikom. “Dok god postoji (individualni) prirodni okvir za trudnoću i rađanje, postoji i šansa za to. Najstarija trudnica čiju sam trudnoću pratio imala je 46 godina, i uspešno se porodila. Zašto da tu ‘mladost' ne produžimo dalje, to je sad moguće zahvaljujući medicini, uz odgovarajući tretman, pretragu i brigu o ginekološkom zdravlju žene”, kaže dr Vajs. Svakako da nije isto kad trudnica ima 20 i kad ima 40 godina, ni fizički ni mentalno. Ali, ukoliko je ginekolog-akušer stručan, iskusan i racionalan, on će lako prepoznati da li je fiziološki ili asistirani porođaj moguć i bezbedan i kod trudnice u kasnijim godinama. |
Trudnoća uobičajeno traje 280 dana (40 nedelja), a takozvani očekivani termin porođaja u rasponu je od 37. do 42. nedelje trudnoće. Precizniji „termin“ porođaja teško je odrediti zato što se procena zasniva na nepouzdanim podacima – datumu poslednje menstruacije koji nije identičan sa datumom oplodnje – te uvek postoji nedoumica o zrelosti trudnoće. U „izračunatom“ terminu dogodi se samo oko 20 odsto porođaja. Ukoliko porođaj ne započne do kraja 40. nedelje, tokom dve sedmice koje slede šanse za odlične rezultate porođaja se smanjuju, kaže dr Vajs. Tada je ponovo potrebno da se provere različiti parametri (obavlja se CTG, doplerska merenja, merenje količine plodove vode, biometrijski pokazatelji veličine ploda, i drugo), s ciljem da se odredi da li je potrebna akušerska intervencija. Po isteku 42. nedelje nema uslova za fiziološki, već isključivo za asistirani porođaj.
Fiziološki porođaj
Priodni porođaj je fiziološki događaj, a ne patološko stanje koje zahteva intervenciju, naglašava drVajs. Medicinini danas nije poznat mehanizam kojim priroda pokreće porođaj, ali se svakako može reći da je njegovo prirodno trajanje, iako individualno, prosečno od 9 do 12 sati. Za razliku od aktivno vođenog, asistiranog porođaja (hemijske stimulacije, razne akušerske intervencija koje imaju za cilj da ubrzaju porođaj), fiziološki porođaj traje duže upravo zbog toga što nema “nasilja” nad prirodom, ali je to porođaj sa najmanje bola.
Objašnjavajući zašto je tako, dr Vajs se osvrnuo na fiziologiju porođaja. Među mnogim hormonima koji su uključeni u složeni čin (po)rađanja, posebno su značajni oksitocin, endorfini i adrenalin. Priroda je, naime, „predvidela“ da se na kraju trudnoće telo trudnice hormonskim delovanjem pripremi za porođaj – da se relaksira i „otvori“. Hormon relaksin opušta zglobove kako bi se karlica maksimalno „otvorila“, a prostaglandini potpuno opuštaju matericu. Krvotokom kola oksitocin, poznat i kao „hormon ljubavi“, koji trudnicu psihološki priprema za porođaj i koji izaziva kontrakcije materice. Oslobađaju se i endorfini, supstance slične morfijumu, koje treba da je zaštite od bola. Pod dejstvom oksitocina, mišići materice kontrahuju u nekoliko različitih pravaca – na početku porođaja i prema dole i prema gore, a kad se materica dovoljno otvori (10 cm), mišići na vrhu materice guraju na dole. Zahvaljujući plodovoj vodi, ove mehaničke sile ravnomerno se šire matericom, te porođaj sa kompletnim ovojem sa plodovom vodom karakterišu kontrakcije sa najmanje bola. Povrh svega, sam doživljaj potpuno fiziološkog porođaja čini da se žena psihološki oseća mnogo bolje nego pri asistiranom porođaju.
Izbegavanje nepotrebnih amniocenteza
Laboratorijska analiza plodove vode i dalje je suverena metoda za otkrivanje malformacija ploda, ali je uzimanje plodove vode, amniocenteza, invazivna dijagnostička procedura. Samim tim, iako u retkim slučajevima, amniocenteza može biti okidač za prevremene kontrakcije i pobačaj. Danas, međutim, postoje testovi kojima se trudnice selektuju na one kod kojih je potreban veći nivo opreznosti, te se tom selekcijom izbegavaju nepotrebne amniocenteze.
Dr Vajs kaže da je jedan od osnovnih motiva za ovo unapređenje bila vrlo uznemiravajuća globalna statistika o posledicama rane amniocenteze. Ova metoda ima jedan do dva odsto negativnih ishoda, odnosno pobačaja, za koje se, istina, ne može znati da li su uzrokovani amniocentezom ili drugim faktorima, ali pomenuti procenat na globalnom nivou znači milionske cifre izgubljenih života. S ciljem da se to spreči, osmišljeni su skrining programi za selektovanje one populacije trudnica kojoj je amniocenteza zaista potrebna. |
Ukoliko se, pak, žena tokom porođaja iz bilo kog razloga oseća uznemireno, napeto ili strahuje, telo oslobađa hormon adrenalin koji ga evolutivno priprema za odbranu od opasnosti - mišići se stežu, proizvodnja oksitocina se dramatično smanjuje, endorfini su blokirani. Telesni organi koji nisu od značaja za ovaj instiktivni borba-ili-beg refleks (kao što je, na primer, materica) imaju manji dotok krvi, što znači da beba dobija manje kiseonika, a porodilja oseća veći bol. Ukoliko je vodenjak probušen - što je praksa u savremenom akušerstvu - pa nema ni plodove vode, porođaj je vrlo brz, ali toliko bolan da ponekad iziskuje dalju intervenciju, kao što je primena sredstva za obezboljavanje (epidural). Takođe, pri asistiranom porođaju se za izazivanje ili ubrzavanje kontrakcija injektira sintetički hormon oksitocin. Ukoliko je porodilja u tim trenucima uznemirena i uplašena, u intervenciju oksitocinom će se „umešati“ i povišeni telesni adrenalin, a endorfina će tada biti nedovoljno, te će kontrakcije materice biti veoma bolne.
Za nesmetan tok prirodnog fiziološkog porođaja od presudnog značaja je, napominje dr Vajs, da je porodilja psihofizički spremna za rođenje deteta, da poznaje fiziologiju porođaja, i da pre porođaja ima uslove da se oseća mirno, sigurno i spokojno. Uloga lekara pri takvom porođaju je, zaključuje dr Vajs, samo da ga prati i da se možda uključi samo u trenutku kad prepozna da porođaj ne teče prirodnim tokom.
Gordana Tomljenović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
