MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 68
Planeta Br 60
Godina XIII
April - Maj 2015.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

NANOTEHNOLOGIJA

 

Pripremio: Prof. dr Branislav Čabrić


Manipulacija materijom

Fabrika veličine atoma?

Čovek se od davnina interesovao za objekte beskrajno malih veličina. Ipak, njihova manipulacija je ostvarena tek nedavno. Nanotehnologija se pojavila kad su naučnici mogli da vide pojedinačne atome i molekule, zahvaljujući saznanjima o ponašanju materije na nanoskali. Manipulisanjem pojedinačnih molekula i atoma, nanoinženjeri su u stanju da naprave materijale s jedinstvenim osobinama, koji obećavaju brz napredak u svakoj grani industrije.

Da bi se videli atomi i da bi se njima manipulisalo, potrebni su posebni instrumenti. Pravu revoluciju je predstavljalo otkriće skenirajućeg tunel mikroskopa (scanning tunneling microscope - STM). Zahvaljujući ovoj spravi, naučnici mogu da „osete“ atome („olovkom“ urađen novi svet, slika 1). Za razliku od tradicionalnih mikroskopa, STM nema sposobnost da ponudi običnu već daje modelizovanu sliku površine. STM mikroskop funkcioniše isključivo sa provodnim materijalima kao što su metali. Kada su u pitanju izolacioni materijali, kao što je slučaj sa većinom živih bića, naučnici koriste mikroskop na principu atomskih sila (mikroskop atomskih sila MAS - engl. Atomic Force Microscope, AFM) koji „oseća“ Van der Valsove sile i omogućava da se površina „opipa“.

PUNO PROSTORA DOLE

Još je 1959. godine fizičar Ričard Fajnman u jednom istorijskom predavanju pomenuo sledeće: „There is plenty of room at the bottom“ (Ima puno prostora dole), zamišljajući već tada kako će celu enciklopediju „Britanika“ ugravirati na površini veličine iglene glave. Ipak trebalo je da prođe 26 godina pa da jedan inženjer (Tom Njuman) ostvari Fajnmanov izazov, tj. da sve informacije sadržane na stranici jedne knjige budu prenete na površinu koja je 625 miliona puta manja.

Gerd Binnig (1947-) i Heinrich Rohrer (1933-2013) su 1981. konstruisali STM mikroskop. Tada počinje posmatranje i manipulacija atomima. Već 1986. ova dva naučnika su dobila Nobelovu nagradu za fiziku. Ovo priznanje svedoči o značaju njihovog otkrića koje baca novo svetlo na materiju i otvara vrata mnogim primenama na polju fizike, hemije i biologije. Za realizaciju svog ostvarenja koristili su tunel-efekat kojim se objašnjava mogućnost da čestice pređu prepreke koje su na prvi pogled nepremostive. Na primer, elektron može da prođe iz jednog atoma u drugi ako razmak između njih nije prevelik. STM mikroskop koristi ovu pojavu da bi napravio slike predmeta na skali reda veličine nanometra. Jedna od primena STM mikroskopa sastoji se u pomeranju i izdvajanju atoma. Na taj način je moguće nešto ugravirati ili stvoriti složenija elektronska kola.

Treba naglasiti da na nano-skali zakoni fizike koje poznajemo, kao što je zakon gravitacije, postoje i dalje, ali se njihov uticaj smanjuje dok se uticaj drugih pojačava, kao što je slučaj s Van der Valsovim silama. Ispod nanometra postaju važniji drugi zakoni, tj. zakoni kvantne mehanike.

Slika. Ilustracija pomeranje nanoklastera zlat (Au) na pljosni (001) kristala kuhinjske soli (NaCl) pomoću skenirajućeg tunel mikroskopa (STM).

Polje pluridisciplinarnosti

Nekoliko godina zaredom fizičari, hemičari i biolozi su radili na skali reda veličine nanometra. Krajem devedesetih, postajali su svesni unakrsnih istraživanja i njihovih potencijala. Zahvaljujući ovom spajanju pogleda i stavova, naučnici su razmenjivali iskustva i otkrivali nova rešenja za probleme koji odavno postoje.

Slika . Ilustracija skenirajuće tunel mikroskopa (STM).

Philippa Cinquina, specijalistu za medicinsku informatiku, pitali su: da li je pluridisciplinarnost danas prisutna u njegovom poslu? On je odgovorio: „Za moju struku je to evidentno: bilo bi idealno da imamo profesionalce koji su kompetentni u više sektora“. Za hemičara Didiera Boturyna, specijalistu za molekule od interesa za biologiju, „saradnja biologa i hemičara postoji od devedesetih godina. Naučni rad se sve češće objedinjuje, studenti sa različitih katedri već biraju teze koje rade sa komentarima“. Zahvaljujući objedinjavanju disciplina, moguće je iskoristiti i kompetencije drugih. Takođe, baca se novi pogled na predmet nauke, smatra fizičarka Myriam Pannetier-Lecoeur: „Kontakt s drugim disciplinama osvežava istraživački duh, što garantuje bolju motivaciju“.

Slika . Struja elektrona (tunel efekat) između vrha igle (TIP) skenirajućeg tunel mikroskopa i atoma na površini (ATOM) stvara vezu/silu pomoću koje se može pomerati atom.

Obzirom da je atom zajednički objekat u fizici, hemiji i biologiji, nanotehnologije predstavljaju polje gde se pomalo brišu tradicionalne granice između nauka pa će budući nanotehnolozi morati da savladaju generička znanja zajednička ovim disciplinama. Neke škole i univerziteti već pružaju specijalističke studije ove vrste.

Fabrike veličine atoma?

Da li bi mogle da se grade fabrike veličine atoma? Ako bi se to desilo, onda se više ne bi govorilo o postavljaju kamena temeljca nego atoma temeljca. Ova ideja krči sebi put u „bottom-up“ konceptu, koji je popularizovao Kim Eric Drexler (1955-). Reč je o izgradnji po uzlaznoj liniji, odnosno o proizvodnji predmeta „atom po atom“. Ovaj način je suprotan „top down“ konceptu izgradnje po silaznoj liniji, koja se danas koristi u minijaturizaciji, a sastoji se u oblikovanju materije. Primera radi, da bi se napravila šibica, može da se niže atom po atom („bottom-up“ sistem) ili da se krene od seče celog drveta („top down“ sistem).

Kim Eric Drexler, američki inženjer, jedan je od prvih koji je formulisao projekat nanotehnologije. U knjizi „Stvaralačke mašine: rođenje nanotehnologije“, objavljenoj 1986, zamišlja mehanički sistem sastavljanja na molekularnom nivou. Ovaj sistem mogao bi da se programira, da poseduje sopstveni izvor energije i, povrh svega, da se razmnoži. On u tome i vidi potencijalni rizik. Ako bi mašine imale sposobnost da se razmnožavaju i da se same sastavljaju, mogle bi da izmaknu kontroli inženjera.

Zabrinutost od samorazmnožavanja

Proizvodnja bez otpadaka jedan je od ciljeva „bottom-up“ sistema. Zamislite fabriku na molekularnom nivou gde bi se svaki proizvod, čak i najkomplikovaniji, stvarao po principu lego-kocki, sloj po sloj, a sastavljale bi ga milijarde majušnih mašina koje bi spajale atom jedan po jedan.

SLIKA S 35 ATOMA

Godine 1974. profesor Norio Taniguši (Norio Tanigushi) s Univerziteta u Tokiju koristi reč nanotehnologija da bi opisao separaciju, konsolidaciju, deformaciju materijala, atom po atom ili molekul po molekul. Istraživač u IBM Donald Igler (Donald Eigler) 1988. godine je nacrtao logo svoje firme s 35 atoma ksenona na površini od nikla. Pomerajući jedan po jedan atom uz pomoć igle mikroskopa na principu tunel efekta (skenirajući tunel mikroskop) stvorio je sliku koja je obišla svet

Izveštaj američke fondacije za nauku „National Science Fondation“ iz 1988. definiše nanotehnološki projekat koji ima za cilj da prevaziđe pluridisciplinarnost nanonauka i stvori koncept konvergencija NBIC (Nano, Bio, Info, Congnition). Namera autora je da se usavrše, a možda i promene čovekove sposobnosti. Reč je o ideji po kojoj bi tehnološki razvoj imao prioritet nad biološkom evolucijom. Šta bi bilo dalje? Već su zamišljeni nanoroboti sposobni da se sami razmnožavaju, što je izazvalo prvu javnu zabrinutost za budući razvoj nanotehnologija.

Granice i tehnički izazovi

Koje su granice i koji su tehnički izazovi nanotehnologija. Nanonauke i nanotehnologije istražuju nove granice. Zato naučnici moraju da se suočavaju s novim izazovima. Posebno treba da osmisle i ostvare instrumente i tehnike koje odgovaraju specifičnostima posmatranih predmeta. Takođe, treba da uzmu u obzir posebno ponašanje materije. Postojeći instrumenti omogućavaju danas samo da se proizvedu i izuče prototipovi.

Prvi fetišni instrument nanotehnologija STM mikroskop istražuje i „češlja“ atomsku površinu supertankom iglom koja je takođe sastavljena od atoma. Na tom nivou veličina svi atomi imaju tendenciju da uspostavljaju međusobne veze. Instrument i površina koja se proučava mogle bi tada da se „zalepe“. Izazov se sastoji u stvaranju optimalnog instrumenta i tehnika češljanja koje će omogućiti verodostojnost merenja.

Napraviti bezgranično mali predmet može da zahteva beskonačno vreme ili skoro toliko. Na primer, ako kap vode sadrži 1000 milijardi milijardi (10 21 ) atoma, a operateru je potrebna jedna sekunda da manipuliše jednim atomom, trebalo bi 300.000 milijardi godina da bi se stvorila jedna kap. Drugim rečima, 3,750 milijardi ljudskih života, odnosno 577 planeta od šest milijardi stanovnika svaka...

Danas su istraživači sposobni da stvore nanometrijske predmete u eksperimentalnim uslovima. Potrebno je da istraže razne metode realizacije, razmišljajući hipotetično, proveravajući ideje na testovima, mereći i analizirajući rezultate kako bi došli do industrijske proizvodnje. Cilj je ostvariti standardizaciju tehnika.

Prof. dr Branislav Čabrić

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 68
Planeta Br 60
Godina XIII
April - Maj 2015.
.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA