TEMA BROJA - EPOHE RAZVOJA ZEMLJE
Pripremila: Vesna Bosanac
Kada bi stene pričale
Srpsko geološko društvo osnovano je 1891.godine kao šesto u Evropi, a njegovih 125 godina postojanja biće obeleženo nizom manifestacija 2016. godine. U današnje vreme, osnovni moto trebalo bi da glasi: “Iskoristimo prirodne potencijale i prirodne resurse na različite načine, efikasno i održivo”.
 Poneseni svakodnevicom, često ne primećujemo svet oko nas. Pažnji katkad promiču geološki oblici i pojave, nastali veoma davno, koji su značajni ne samo geolozima već svima. Mada na prvi pogled nevidljivi, oni su uticali na istorijske događaje: u osnovi svega je činjenica da ekonomska moć pojedinačnih zemalja-država počiva na geološkim resursima.
Istorijskom geologijom bavi se dr Ljupko Rundić, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu. On podseća da je “Srbija puna ‘šarenih' slika iz daleke istorije naše planete. Te slike, tragovi i materijalni dokazi, svuda su oko nas. To su zapravo stene koje vidimo u obliku strmog odseka kraj puta ili pruge, klisure, kanjoni, pećine, karstna vrela, fosili, minerali, vulkanska lava i drugo. One potiču iz različitih era geološke istorije Zemlje (prekambrijum, paleozoik, mezozoik, kenozoik)”.
Treba se setiti da su, na primer, na stenama ili na drugim geološki pogodnim mestima građena prva ljudska naselja, nebrojene bitke vođene su za tvrđave, gradove i predele koji su obilovali sirovinama, vodnim, rudnim i drugim resursima.
Svest o retkostima prirode
Prof. Rundić bavi se geološkom evolucijom Zemljine kore, biostratigrafijom i mikropaleontologijom tercijara, dinamikom Panonskog basena, paleogeografskim i paleoekološkim interpretacijama, zaštitom i prezentacijom geodiverziteta i geonasleđa Srbije.
Miloš pozvao stručnjake
Ozbiljnija geološka istraživanja u Srbiji počela su u 19. veku, u vreme Kneza Miloša koji je poznate stručnjake iz Evrope pozvao da istraže sirovine na ovim prostorima. Srpsko geološko društvo osnovano je 1891.godine. Najstarije na svetu je Londonsko geološko društvo, ustanovljeno 1807. godine. |
On podvlači značaj oblika nežive prirode koji su “vajani” milionima godina. “Neki prirodni procesi strahovito su spori i urušavanje takvih geo-objekata čiji je nastanak trajao milionima godina je nepovratan proces. Polomljeni kristali ili fosili, nešto što je stvarano jako dugo nastajalo i što je praktično unikatno u prirodi, ničim se ne da nadomestiti.” Potrebno je da postoji svest o postojanju takvih oblika, važno je imati želju da se oni vide, prepoznaju i promovišu u celom svetu , a posebno je važno da se zaštite, kaže ovaj stručnjak i objašnjava:
“Takvo shvatanje prisutno je u svetu više od 20 godina, praktično od samita u Riju 1992. Učinjeno je mnogo dobrih dela i došlo se do više dobrih rezultata u smislu što je od zaborava otrgnuta i najšire popularisana druga POLOVINA prirode - ona neživa, raznovrsna - koja čini ono što danas nazivamo geodiverzitet . A ono što je najvrednije u njemu pripada geonasleđu . O živoj polovini prirode se staramo već duže vreme (biodiverzitet).”
Registar 650 geo-objekata
U Srbiji, slično kao u drugim zemljama, otvoreno se i široko priča o toj temi već duže vreme, a ponešto se i radi. S obzirom na evropske propise i direktive na tom polju, Srbija je u obavezi da donese Nacionalnu strategiju za očuvanje i održivo korišćenje geodiverziteta, objekata geonasleđa i eventualno formiranje mreže geoparkova, kaže prof. Rundić.
 On dalje objašnjava: “Prvi koraci su već učinjeni: u Srbiji postoji registar od 650 geo-objekata, ali je samo mali broj zaštićen. Na primer, geološki profil koji se vidi ispod spomenika “Pobednik” na Kalemegdanu, u Beogradu, zaštićen je kao prirodni spomenik još 1968. godine. Nekadašnji majdan u srcu Beograda (Tašmajdan), odnosno stenski profil iznad dela tribina stadiona za male sportove, zaštićen je kao prvi takav prirodni spomenik, takođe 1968.”
Javnost za ovo gotovo ne zna. Osnovni razlog, među brojnima koji postoje, jeste nedostatak adekvatnih informacionih tabli i obeležja. A taj posao predstoji, shodno važećim propisima u našoj zemlji i propisima EU.
Strateški okvir zaštite i očuvanja geodiverziteta u Republici Srbiji definisan je jednim brojem nacionalnih strategija i programa (Prostorni plan RS od 2010. do 2020, Nacionalni program zaštite životne sredine 2010, Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara 2012. Osnovni moto treba da bude: “Iskoristimo prirodne potencijale i prirodne resurse na različite načine, efikasno i održivo”.
To važi ne samo za prirodne mineralne resurse i sirovine na kojima se zasniva ekonomija svake države (fosilna goriva i obnovljivi izvori energije), nego i za prirodne geološke pojave i fenomene koji danas predstavljaju elemente i prirodnog i kulturno-istorijskog nasleđa. Oni takođe čine osnov geoturizma, novog vida turističke ponude koji značajno puni budžete lokalnih zajednica u svetu (npr. Park Jelouston, Veliki kanjon, ostrvo Lezbos, Nijagarini vodopadi i drugo).
Primer Vranjske banje
Kakve su mogućnosti Srbije u tom smislu, pitanje je za našeg sagovornika.
“Srbija je zemlja sa mnogo lekovitih banja koje imaju znatno veći potencijal od brojnih sličnih mesta u svetu - ali on uopšte nije iskorišćen! Najbolji primer je Vranjska banja, koja ima najtoplije termalne izvore u Evropi (temperature u nekima prelaze 106 celzijusovih), ali decenijama ništa nije urađeno da se koliko-toliko iskoristi to ogromno prirodno blago.”
Studenti rudarstva i geologije
Prva Katedra za mineralogiju i geologiju u Srbiji osnovana je 1880. godine. Geološki i Rudarski fakultet spojeni su u jedan posle Drugog svetskog rata.
Kvota za upis na Rudarsko-geološki fakultet popuni se poslednjih godina već u prvom roku. Studenti sve više spoznaju usku povezanost geologije i drugih grana nauke, na primer ekologije, pa je vide i u kontekstu lakšeg i boljeg zapošljavanja. |
Beograd i okolina imaju relativnu dugu geološku istoriju, gotovo 180 miliona godina. Drugim rečima, najstarije stene pripadaju jurskom periodu mezozojske ere, podseća prof. Rundić. To je bilo vreme krupnih reptila na kopnu, vodi i u vazduhu, ali i snažnog magmatizma u utrobi Zemlje koji je ostavio tragove u vidu stena. Te “arhive” iz Zemljine evolucije geolozi “čitaju” i tumače. Oni govore da su za vreme jure, prostori današnjeg Beograda i cela Srbija bili delovi jednog velikog svetskog okeana - Tetisa, koji je bio pozicioniran mnogo južnije nego što su sadašnje koordinate naše zemlje. Još od tada, komad planete Zemlje koji danas pripada Srbiji, skoro neprekidno putovao je prema S-SI, pod uticajem snažnih tektonskih procesa i sila (najvažniji su kolizija tzv.Afričke i Jadranske ploče i starog jezgra Evroazije). Geološka nauka, njene metode i savremeni instrumenti upravo to pokazuju.
Bilo bi idealno, kaže prof. Rundić, da se spoji ono što izgleda potpuno nespojivo: moderan, tehnološki napredan svet i davna prošlost, oličen u geodiverzitetu i netaknutoj prirodi, čistoj vodi, nežnim morskim organizmima koji su živeli na prostoru današnjeg Beograda u vreme miocena. Danas je upravo čovek ključni faktor koji narušava ravnotežu i sve iskonske balanse koji postoje u prirodi naše planete. Zato važna poruka glasi: prosledimo nasleđeno, prirodom ne treba upravljati, treba je zaštititi! Ključnu ulogu u tome ima geoedukacija, u najširem smislu, na kojoj kod nas ima još mnogo da se radi.
Vesna Bosanac
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
