TEMA BROJA - GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE

Pripremio: I.J.

Seizmika

Poreklo okeana

Rezervoar vode tri puta veći od svih okeana otkriven je duboko ispod površine Zemlje. Otkriće bi moglo da rasvetli poreklo mora na Zemljinoj kugli.

Voda je „sakrivena“ u plavoj steni koja se naziva ringvudit. Nalazi se u Zemljinom omotaču, na dubini od 700 km ispod njene površine. Otkriće ovog ogromnog rezervoara baca novu svetlost na poreklo vode na Zemlji.

Jedan broj geologa smatra da je voda stigla preko kometa koje su udarale u Zemlju. Novo otkriće ukazuje na alternativnu ideju da su se okeani postepeno pojavili na površini iz unutrašnjeg dela naše mlade planete. Skrivena voda bi takođe mogla da se smatra zaštitom okeana na površini, zbog koje su oni ostali iste veličine milionima godina, smatra Stiven Džejkobson sa Severozapadnog univerziteta u Evanstonu, u Ilinoisu.

Džejkobsonov tim naučnika koristio je 2000 seizmometara za proučavanje seizmičkih talasa nastalih kao posledica više od 500 zemljotresa. Ti talasi se kreću u unutrašnjosti Zemlje, obuhvatajući i jezgro, i mogu biti detektovani na površini. Nakon njih, Zemlja „zvoni poput zvona danima“, izjavio je Džejkobson.

Merenjem brzine talasa na različitim dubinama ekipa je mogla da zaključi kroz kakve su tipove stena prolazili talasi. Vodeni omotač se pokazao zato što su talasi usporili jer im je potrebno više vremena da se probiju kroz vlažne nego kroz suve stene. Džejkobson je očigledno znao šta će se desiti s talasima u slučaju da ima ringvudita. On je proizveo ringvudit u laboratoriji, a potom je izložio uzorke velikom pritisku i temperaturnim uslovima koji vladaju na dubini od 700 km. Pronašli su vlažni ringvudit u zoni tranzicije na pomenutoj dubini, koja deli gornji i donji predeo omotača. Na toj dubini, pritisak i temperature su povoljni za „ceđenje“ vode iz ringvudita.

Džejkobsonova otkrića poklapaju se sa nedavnom studijom Grejama Persona, sa Univerziteta u Edmontonu u Kanadi. Person je proučavao dijamante iz tranzicione zone koji su preneti na površinu vulkana i otkrio da je sadržavala ringvudit sa vodom, što je prvi jači dokaz da je bilo puno vode u zoni tranzicije. Posle početnog izveštaja o hidratisanom ringvuditu, naučnici su pronašli drugi kristal ringvudita koji je sadržao vodu, tako da je ovaj dokaz veoma jak. Do sada, Džejkobson je imao samo dokaz o „vodenim“ stenama koje se nalaze ispod američkog kontinenta, a sada želi da otkrije da li se to isto nalazi širom omotača naše planete.

Trebalo bi da budemo zahvalni zbog dubine ovog rezervoara. Da nije bio tamo, smatra Džejkobsen, nalazio bi se na površini Zemlje i jedino bi vrhovi planina bili nastanjivi prostori na površini naše planete.

I.J.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"