OSVAJANJE SVEMIRA
Pripremio: Dubravka Marić
Sećanja na kosmičko doba
Prvi korak na Mesecu
Zahvaljujući jednoj interesantnoj i medijski dobro propraćenoj izložbi, održanoj nedavno u Beogradu, mnogi su prvi put saznali da su kosmonauti koji su učestvovali u istorijskoj misiji prvog čovekovog iskrcavanja na Mesec, nedugo potom posetili Beograd. To se dogodilo 18. oktobra 1969. Astronaute je primio i odlikovao Josip Broz Tito.
 Ljudi su oduvek maštali da se vinu van granica Zemlje, da istražuju Mesec i druga nebeska tela. Tako u svoja dva romana („Države i imperije Meseca“ iz 1657. i „Komična istorija država na Suncu“ iz 1662. godine), Sirano de Beržerak kao jedno od sredstava za osvajanje interplanetarnih prostora zamišlja i rakete. Žil Vern u svojim delima („Od Zemlje do Meseca“ iz 1865. i „Putovanje oko Meseca“ iz 1870) podstiče maštu svojih savremenika, a nešto kasnije, 1901. to čini i Herbert Džordž Vels sa svojim romanom „Prvi ljudi na Mesecu“.
- Postoji jedna kineska legenda o princezi koja je odletela na Mesec, i još uvek je tamo, pa se govorilo i o tome da Nil Armstrong, Majkl Kolins i Edvin-Baz Oldrin možda uopšte neće biti prvi ljudi na Mesecu pošto će ih dočekati pomenuta princeza - kaže Dragoljub Kuprešanin, savetnik Muzeja istorije Jugoslavije i autor izložbe održane u Domu omladine u Beogradu, pod nazivom „Povedi me na Mesec: eksponati svemirskih ekspedicija koji se odnose na program Apolo, kao pokloni Josipu Brozu Titu“, koju je 20. juna svečano otvorila Marša Ajvens, američki astronaut sa skoro 2.000 sati staža u kosmosu.
- Nameravali smo da na ovaj način, onima koji tada nisu bili ni rođeni ili se toga prosto ne sećaju, dočaramo atmosferu koja je pratila čitav događaj. Prikazali smo 12 predmeta koji se tiču kosmičkog programa „Apolo“. Među njima su najinteresantniji bili fragmenti mesečevog tla koje je Tito dobio 1970. i 1973. ali su ih posetioci zbog njihove vrednosti mogli videti samo tokom prvih šest sati od otvaranja izložbe. Prvi segment izložbe bio je posvećen periodu boravka misije „Apolo 11“ na Mesecu, drugi poseti tročlane posade sa suprugama Beogradu, 18. oktobra 1969. godine, dok se treći ticao Titove posete SAD do koje je došlo 1971. na poziv predsednika Ričarda Niksona. On je bio oduševljen reakcijama Jugoslovena na iskrcavanje i toplim dočekom kosmonauta prilikom njihove posete Beogradu. Između ostalog, prikazali smo i dva dokumenta - zahvalnice koje su Titu uputili Nikson i astronauti - objašnjava Kuprešanin.
 Komandant leta Nil Armstrong, pilot komandnog broda „Kolumbija“ Majkl Kolins i pilot lunarnog modula „Orao“ Edvin Oldrin doleteli su američkim predsedničkim avionom na Surčin, gde im je priređena dobrodošlica. Potom su se u otvorenom automobilu provozali ulicama Beograda, a građani su ih zasipali cvećem i ovacijama. Predsednik Tito ih je primio u Belom dvoru zajedno sa suprugom Jovankom, odlikovao svakog pojedinačno najvišim jugoslovenskim odlikovanjem za strane državljane, koji nisu šefovi država - Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom. Na prijemu i ručku predsednik Tito je podržao kosmički program „Apolo“ rečima: ''Ja ne volim osvajače na Zemlji, ali u vasioni u osvajanju nebeskih tela to je druga priča, to ja visoko cijenim i želim najveće uspehe u tom pogledu''. Američki kosmonauti su zahvalili Titu i poklonili mu kopiju silikonskog diska ostavljenog na Mesecu sa urezanim porukama dobre volje 73 šefa država sveta, koje se mogu pročitati mikroskopom koji uveličava 70 puta. Tokom posete astronauti su položili venac na grob Neznanog junaka, bili su gosti gradonačelnika Branka Pešića i Doma pionira, učestvovali su na konferenciji za novinare upriličenoj u studiju Televizije Beograd i prisustvovali prijemu u Saveznom izvršnom veću. SFRJ je bila jedina socijalistička zemlja koju su kosmonauti posetili tom prilikom. Takođe, bila je i jedina među njima koja je direktno prenosila sletanje na Mesec, i jedina čija je štampa izveštavala o misiji „Apolo 11“.
Televizija Beograd je, osim direktnog prenosa lansiranja, leta i spuštanja na Mesec, prethodno prikazala i nekoliko emisija pod nazivom „Čovek između Zemlje i Meseca''. Zahvaljući uređajima koji televizijsku sliku prenose na bioskopsko platno, gledaoci su mogli da prate prenos u brigadirskom naselju na Novom Beogradu, na Trgu Republike i kod restorana „Zagreb“ (sadašnjeg „Ruskog cara“). TVB je za američku televizijsku mrežu CBS pripremila emisiju o utiscima Jugoslovena u Beogradu, Zagrebu, Skoplju, turista na Bledu i u Dubrovniku, i radnika u fabrikama u trenutku spuštanja broda na Mesec. Predsednik SFRJ Josip Broz Tito uputio je povodom ovog događaja poruku američkom predsedniku Ričardu Niksonu. Tito je dve godine kasnije posetio SAD i na sopstvenu želju, posetio NASA-in kosmički centar Kejp Kenedi u Hjustonu odakle je lansiran apolo 11.
Vreme malih ljudi i velikih poduhvata
Prvi zvanični akt kojim se objavljuje uvođenje astronautike u tehnološku stvarnost savremenog sveta potpisan je 29. jula 1955. Tada su SAD objavile nameru da, u okviru Međunarodne geofizičke godine 1957/1958. lansiraju satelit u Zemljinu orbitu. Samo dva dana kasnije i SSSR je objavio da ima iste ambicije. Time je otpočela trka u kosmosu u okviru atmosfere hladnog rata i zveckanja razornim oružjima, tokom koje su u istorijski kratkom perodu učinjeni neverovatni tehnološki prodori, a čovečanstvo istovremeno osetilo i strah i nadu.
|
Trka Rusa u Amerikanaca
Program „Apolo“ u okviru kojeg je bilo 11 misija sa ljudskom posadom, samo je vrhunac onoga što je u praktičnom smislu otpočelo 4. oktobra 1957. kada su Sovjeti lansirali prvi veštački satelit sputnjik 1 , sa psom Lajkom kao prvim sisarom poslatim u Zemljinu orbitu i prvom žrtvom čovekovog osvajanja kosmosa. Potom su Amerikanci naredne godine odaslali u Zemljinu orbitu svoj prvi satelit eksplorer 1 .
Onda su Sovjeti oktobra 1959. putem lunika 3 , poslali na Zemlju prve fotografije tamne strane Meseca. Kada je 12. aprila 1961. lansiran vastok 1 , njime je upravljao Jurij Gagarin, prvi čovek koji je poleteo u kosmos i kružio u orbiti oko Zemlje. SAD su taj podvig ponovile naredne godine sa brodom frendšip 7 i Džonom Glenom kao astronautom. Amerikanci su pretekli Sovjete, kada su desetog jula 1962. lansirali prvi telekomunikacioni satelit telstar 1 koji je omogućio televizijsku vezu između SAD i Evrope. Amerikanci su tog leta lansirali i kosmičku sondu mariner 2 koja je decembra stigla u blizinu Venere. Potom su Sovjeti 16. juna 1963. u vastoku 6 u kosmos poslali prvu ženu astronauta - Valentinu Terješkovu, a oktobra 1964. lansirali su vashod 1 u kojem su prvi put istovremeno boravila trojica kosmonauta. SAD su novembra iste godine odaslale u kosmos sondu mariner 4 koja je načinila prve fotografije Marsa.
Kosmonauti obe zemlje konačno su napustili kosmičke kapsule 1965. i lebdeli u bezvazdušnom prostoru. Prvo je to u martu učinio Aleksej Leonov, izašavši iz vashoda 2 , a onda je taj podvig juna meseca ponovio Edvard Vajt koji je napustio džemini 4
|
Najzad do Meseca
Prva faza u osvajanju Meseca započela je 1966. kada su obe supersile na njegovu površinu prizemljile prve istraživačke laboratorije. Ta godina u suštini predstavlja i pravi početak realizacije projekta „Apolo“. Naime, tada je počelo testiranje pogonskih raketa serije saturn koje će posadu apola 11 u sastavu Nil Armstrong, Edvin-Baz Oldrin i Majkl Kolins, dovesti na Mesec (sve misije u okviru projekta „Apolo“ imale su tročlanu posadu). Ključne misije u pripremi bile su apolo 7 koja je između ostalog testirala i ručno upravljanje, pa apolo 8 kada je isprobana raketa-nosač saturn 5 , a brod kružio oko Meseca. Posada apola 9 je deset dana kružila oko Zemlje i isprobala modul za iskrcavanje na Mesec. Dvojica kosmonauta apola 10 u Mesečevoj orbiti prešla su u lunarni modul i u njemu prišla Mesecu na udaljenost od samo 15 km. Trka supersila usmerena ka osvajanju Meseca okončana je 20. jula 1969. u 20:17 po Griniču, kada se u More tišine spustio lunarni modul orao u kojem su bili Nil Armstrong i Baz Oldrin. Iz njega je na mesečevu površinu 21. jula prvi iskoračio Nil Armstrong, izrekavši u direktnom televizijskom prenosu svima poznatu poruku: ''Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki korak za čovečanstvo''. Kada su ga nekom prilikom upitali kako se se osećao na Mesecu, odgovorio je: ''Vrlo, vrlo mali čovek''.
Lansiranjem apola 17 zaključen je ovaj kosmički program, kojim su prikupljene raznovrsne informacije o Zemljinom satelitu. Time je okončano pionirsko doba u ljudskom istraživanju kosmosa. Intenzitet događaja kakav je postojao tada, naročito u letovima sa ljudskom posadom, po svoj prilici neće biti ponovljen tako brzo, budući da ne postoji volja političara i industrije da finansiraju ovako skupe projekte. Obični ljudi tako ostaju uskraćeni za priliku da budu svedoci velikih događanja koja bude nadu u napredak i dobrobit za sve. |
.
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
