INSEKTI
Pripremila: Dubravka Marić
Gradovi postali oaze tropskih vrsta
Korisni a smetaju!
Ove godine mnogi su u svojoj okolini primetili porast broja raznih insekata. Mediji su izveštavali o pojavi brojnih domaćih i nekih, navodno, do sada nepoznatih vrsta insekata kod nas. Da li je reč o klimatskim promenama ili prosto o letu koje pogoduje insektima, može se raspravljati a da odgovor na to pitanje i dalje ostane nepotpun...
 I dok se zvanično smatra da postoji oko milion vrsta insekata, neki naučnici procenjuju da Zemlju nastanjuje između pet i trideset miliona vrsta ovih životinja! Takve zapanjujuće procene zasnovane su na činjenici da se u neistraženim područjima svakodnevno otkrivaju nove vrste insekata. Oni su dominantna životinjska grupa na našoj planeti jer imaju veliki reproduktivni potencijal i čitav niz adaptacija za život na kopnu. Njihova jajašca, zbog čvrste jajne opne, mogu u spoljašnjoj sredini da opstanu i do deset godina. Svaka ženka može da obezbedi između hiljadu i tri hiljade potomaka, a neke vrste mogu imati i do dvadeset generacija godišnje.
Srećom po čoveka i druga živa bića, većina insekata živi najduže po nekoliko meseci (bar kod nas). Neki naučnici su izračunali da, ako nekim slučajem kućne muve ne bi umirale tokom samo jedne godine, njihove larve prekrile bi kopno čitave planete slojem debelim 5 cm!
Insekti imaju i neke značajne morfološke prednosti. Pre svega, krila im pomažu da lakše dođu do hrane i da pobegnu od grabljivaca. Insekti su se najbolje adaptirali za život na kopnu, u čemu im pomaže čvrsta hitinska kutikula (pokožica) sa tankim voštanim slojem koji potpuno sprečava gubitak vode.
O štetočinama i korisnim oprašivačima
''Nisam primetio generalno povećanje populacije insekata u Srbiji. Ako odete u prirodu, opazićete veliku raznovrsnost i brojnost insekata; ali pošto te vrste insekata nisu u direktnoj vezi sa našim svakodnevnim životom, ne obraćamo pažnju na njih. Kada se previše namnoži neka vrsta koja je štetna za čoveka, onda počnemo da obraćamo pažnju i tada svi kažu 'nikada ih nije bilo toliko'. Ne vidim da postoji neki problem što se tiče njihove brojnosti poslednjih godina. Međutim, drugačije je kada je reč o sastavu tih vrsta. Neke se prvi put pojavljuju kao direktna posledica klimatskih promena i treba ih pratititi zbog eventualnih problema koje mogu prouzrokovati. Ono što se redovno dešava jeste povremeno povećanje brojnosti nekih lokalnih populacija insekata zbog narušene prirodne ravnoteže koju obično izaziva čovek'', kaže prof. dr Željko Tomanović iz Instituta za zoologiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac domaćeg projekta koji se odnosi na brojnost i značaj insekata u poljoprivredi.
 ''Istražujemo pre svega brojnost poljoprivrednih štetočina i oprašivača, a učesnici smo i jednog evropskog projekta (FP7- BIOCOMES) koji se tiče iznalaženja bioloških metoda borbe protiv nekih invazivnih vrsta insekata, čija je pojava direktna posledica klimatskih promena u Evropi. Nacionalni projekat se odnosi na ublažavanje posledica klimatskih promena u odnosu na brojnost nekih značajnih vrsta insekata.
Evropa je veoma zabrinuta zbog pojave novih štetočina, pre svega iz Afrike i Južne Amerike. Vrste za koje je bilo nezamislivo da su u Evropi, sada su tu. Metode borbe su vrlo ograničene. U EU postoje striktna ograničenja kada je reč o primeni hemijskih sredstava, i to je razlog što je Evropska komisija izdvojila nekoliko milijardi evra za ublažavanje tih posledica i eventualno otkrivanje bioloških agenasa koji bi pomogli da se štetočine suzbiju ili koliko-toliko održi ravnoteža tih štetnih vrsta a da se ne ugrozi životna sredina'', objašnjava profesor Tomanović.
Insekti kao slepi putnici
Mišljenja stručne javnosti o tome da li zaista postoje klimatske promene izazvane čovekovim delovanjem na globalnom nivou se razlikuju. I dok jedni smatraju da ima dovoljno dokaza da postoje velike promene u temperaturi, što utiče na rasprostranjenje ne samo insekata nego i drugih životinja, drugi veruju da još uvek nije prošlo dovoljno vremena da bi se sa sigurnošću reklo da je tako. Kako god bilo, kada je reč o insektima koji u ono što je nekad bio umereni pojas stižu slučajno (kao 'slepi putnici' prilikom transporta robe iz tropskih krajeva) ili samostalno, kao i o vrstama novih insekata koje ljudi namerno uvode da bi kontrolisale populacije domaćih štetočina, vrlo često može doći do problema.
Ima nekoliko kategorija ekonomski značajnih insekata u poljoprivredi. I dok su jedni pridošlice, drugi su starosedeoci.
''Recimo vrsta Tuta absoluta , paradajzov moljac, tropska vrsta pristigla u Evropu iz Južne Amerike, izaziva ogromne štete na paradajzu, ali i na krompiru, plavom patlidžanu i srodnim biljakama. Širi se Evropom, otkriven je i u Srbiji, a u toku su istraživanja koja treba da pronađu rešenje za taj problem. Tu je i pamučni moljac, Helicoverpa armigera (Hübner), koji ne napada samo pamuk nego i kukuruz, lucerku, duvan i pasulj. Prirodni areal ove vrste je Afrika, a sada ga ima skoro u čitavoj Evropi. To širenje areala odigralo se tokom poslednjih nekoliko godina. Šta je razlog? Svakako da je reč o nastajanju odgovarajućih uslova za njihov život i razvoj. Temperatura se povećala, naročito u velikim gradovima u kojima je mnogo viša nego u okolini, pa su gradovi postali 'oaze 'za mnoge tropske vrste'', kaže profesor Tomanović.
Druga kategorija su vrste insekata koje ovde žive pokolenjima, ali kod kojih povećanje temperature značajno povećava brojnost i štetnost. Takav je slučaj sa nekim biljnim vašima koje kovrdžaju lišće u voćnjacima, a koje su poslednje vreme postale pravi problem (trešnjina vaš). Populacija ovih vaši toliko je uznapredovala poslednjih godina da se suše čitava stabla trešnje! Ipak, neke odomaćene vrste štetočina prvobitno u naše krajeve nisu stigle zbog klimatskih promena. Tako je bilo sa krompirovom zlaticom koja je doneta iz SAD, posle Drugog svetskog rata i dugo ostala ograničena na Srednju Evropu. Poslednjih nekoliko godina ona se širi, i stigla je do Skandinavije.
Treću kategoriju, prema rečima profesora Tomanovića, predstavljaju potencijalno korisni insekti. Za neke, kao što je azijska bubamara, može se reći da su narušile ekološku ravnotežu, potisnuvši domaću bubamaru. Ta krupna bubamara je uvezena iz Vijetnama najpre u SAD, pa u Evropu da bi suzbijala biljne vaši u staklenicima, a problem je nastao kada je izašla u spoljni svet, gde se pokazala kao veoma uspešna. Ove bubamare se grupišu prilikom prezimljavanja, i tada njihovi metabolički produkti mogu uticati na pojavu alergije kod ljudi.
''Nova potencijalno korisna vrsta za koju se još uvek ne zna kako će uticati na domaće vrste je parazitska osa Lysiphlebus testaceipes Cresson , koja je sa Kube uvezena u Sredozemlje 70-tih godina prošlog veka da bi kontrolisala brojnost biljnih vaši na citrusima. Do pre nekoliko godina ta tropska vrsta bila je ograničena samo na uzani pojas kopna uz more i nikada se nije širila u unutrašnjost zbog temperaturne barijere. Međutim, pre dva meseca zapazili smo je u okolini Niša. Reč je o potencijalno korisnoj vrsti, ali ne znamo šta će se dogoditi u kompeticiji sa domaćim vrstama'', upozorava prof. dr Željko Tomanović.
Tigrasti komarac i prenošenje virusa
Osim pomenutih kategorija insekata, važne su i novopridošle vektorske vrste iz Azije i Afrike, prenosioci zaraznih bolesti, među kojima su i komarci. U Evropi se velika pažnja pridaje praćenju tih vrsta komarca, s obzirom na to da tigrasti komarac, Aedes albopictus (Skuse), na primer, ima ogroman vektorski potencijal i na ljude može da prenese preko dvadeset različitih vrsta virusa i drugih patogena, što se zaista i dešava u Aziji.
 ''Realno, na porast brojnosti populacije insekata utiče niz faktora, ali glavni su vlaga i temperatura. Brojnost pojedinih vrsta nije uvek ista i varira tokom godina, pa se tako dogodi da povremeno neke lokalne populacije prosto 'eksplodiraju' u brojnosti. Uzrok uvek bude narušena prirodna ravnoteža - niska smrtnost, slaba aktivnost prirodnih neprijatelja... Tu dolazimo do pitanja kako se boriti protiv insekata, imajući u vidu njihov ogromni reproduktivni potencijal? Treba se boriti tako da se istovremeno očuva i prirodna sredina jer su u suprotnom efekti negativni na duži rok. U prirodnoj okolini insekti sami regulišu svoju brojnost. Ako se ta ravnoteža naruši, a najčeščešće je narušava čovek svojom delatnošću, javlja se problem. Svetu je potrebna hrana, gaje se monokulture i tako se narušavaju eko-sistemi.
Ne postoji način da se borite protiv insekata. Njihova brojnost je tolika da je to skoro nemoguće, ali možete ublažavati posledice. Postoje razna sredstva za ograničene tretmane kao što su hemijski ili biološki preparati, prirodni preparati, etarska ulja... Kod poljoprivrednih štetočina je važno kakvo-takvo održanje biološke raznovrsnosti u tim eko-sistemima. Ako imate sto odsto neke površine pod poljoprivrednim usevima, takvi sistemi su vrlo teško održivi i neekonomični. Morate mnogo da investirate. Ukoliko je ta površina, na primer, 70 procenata pod usevima, a preostalih 30 odsto čine neobrađena područja gde korisni insekti (oprašivači, predatori, parazitoidi) mogu da se sklone kada se uklone usevi, efekti su mnogo veći. To je ono što mi sada radimo - pokušavamo da otkrijemo gde je taj prag održivosti u poljoprivredi. Koje su to negajene biljke važne za preživljavanje, na primer, oprašivača ili prirodnih neprijatelja štetnih insekata? Ako uklonite sve okolo, onda korisni insekti nemaju gde da se reprodukuju i imate stalan rast štetočina'', ističe prof. dr Željko Tomanović.
Pad broja pčela
Ogroman je značaj ovih bića kojih se mnogi od nas plaše (u nekim slučajevima i s razlogom). Smatra se da više od 50 procenata biljaka kojima se čovek hrani ne bi postojalo da nema insekata-oprašivača zato što nema drugog načina da se one opraše.
Poslednjih godina veliku zabrinutost izaziva opadanje brojnosti pčela. Neki naučnici ukazuju na to da komunikacione tehnologije (uključujući tu i mobilnu telefoniju) zbunjuju pčele koje ne mogu da pronađu košnice i onda se prosto izgube u prirodi. Osim toga, ekspanzija mnogih bolesti pčela dovodi do opadanja njihove brojnosti. Ugrožene su sve pčele a ne samo domaća medonosna pčela (postoji nekoliko hiljada vrsta insekata-oprašivača među kojima su i bumbari i neke muve). To izaziva zabrinutost, pre svega, poljoprivredne industrije jer bez oprašivanja nema hrane.
Statistika kaže da pozitivni efekti oprašivanja u SAD daju profit od oko 30 milijardi dolara. Postoji samo jedno naravoučenije: sa insektima se mora živeti, bilo da su 'korisni' ili 'štetni' iz čovekovog ugla, i on je taj koji treba da im se prilagodi. Uostalom, na Zemlji su mnogo duže od njega, a verovatno će tu ostati i kad čovečanstva više ne bude.
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
