JUBILEJI
Pripremio: M. Rajković
CERN - 60 godina u službi nauke, istraživanja i tehnološkog razvoja
Adresa vrhunske fizike
Adresa Route de Meyrin 385, 1217 Meyrin, Canton de Geneve , Switzerland, dobro je znana svim fizičarima sveta. I ne samo fizičarima. Ovde je od sredine prošlog veka do danas izgrađena najveća laboratorija za fiziku čestica i visokih energija, širom planete poznata kao CERN. To je akronim od prvobitnog francuskog naziva Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire (Evropski savet za nuklearna istraživanja). Ako se tako može reći, ako igde a ono ovde stanuje vrhunska fizika. Postala je, kao što je to nekada bila čitava istorija, evropocentrična.
CERN će 29. septembra proslaviti 60 godina postojanja u službi nauke, tehnološkog razvoja i saradnje istraživača s više od 600 univerziteta.
 |
Prof. Petar Adžić |
- Mislim da bi oni koji su osnovali CERN danas bili veoma ponosni. Zbog svega što je urađeno za minulih šest decenija, od infrastrukture, vrhunske opreme do naučnih dostignuća. Iz CERN-a je izašlo sedam nobelovaca za fiziku, uključujući i dvojicu Amerikanaca, Džeka Štajnbergera i Samjuela Tinga - kaže prof. Petar Adžić, stalni predstavnik Srbije u Savetu CERN-a i predsednik Komisije za saradnju naše zemlje s ovom institucijom.
A zašto je CERN uopšte osnovan i ko su bili njegovi idejni tvorci?
Profesor Adžić veli da je u ratnim i prvim poratnim godinama veliki deo naučnika otišao iz Evrope u Ameriku, privučen njenim naučnim programima i istraživanjima. To je bio razlog da najviđeniji fizičari koji su ostali u Evropi, nobelovci Luj de Brolj, Nils Bor, Hajzenberg i drugi osnuju jednu evropsku laboratoriju kao protivtežu američkim (Lorens Livermor, u Kaliforniji, Fermilab, Oklidž). U vreme osnivanja, 29. septembra 1954. godine, CERN je zamišljen i kao prvi Europe's joint ventures , zajednički evropski konglomerat tehnologije, industrije i nauke, s ciljem da objedini intelektualne, finansijske i ljudske resurse država Evrope. Tom projektu je pristupila i tadašnja FNRJ, čiji je Srbija danas državnopravni sledbenik.
- De Brolj i Bor su hteli da spreče odliv mozgova i u Evropi izgrade jednu instituciju koja će fizičarima omogućiti vrhunske uslove za istraživanja. Kako je tada vodeća grana fizike bila fizika visokih energija, prvenstveno nuklearna fizika, otuda i naziv institucije Evropska organizacija za nukelarna istraživanja. Kasnije je nazvana i Evropska laboratorija za fiziku čestica. Oba naziva se provlače kroz istoriju CERN-a ali je prvi zvaničniji.
U minulih šest decenija, podseća dr Petar Adžić, redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, saradnja teorijske i eksperimentalne fizike dala je izvanredne efekte. Ta sprega je bila izrazito pozitivna. CERN i danas neguje tu tradiciju. Iako u njemu radi velika grupa teoretičara, ima i onih istraživača koji sebe smatraju eksperimentalcima.
 |
Hajzenberg sačuvao ime
Naziv Evropski savet je vrlo brzo promenjen u Evropska organizacija za nuklearna istraživanja. Novi akronom je glasio OERN. Nije bio baš prikladan, pa je Verner Hajzenberg rekao da bi skraćenica “CERN mogla još da ostane iako to nije pravo ime”.
|
- Kada govorimo o dostignućima, teško je izdvojiti najveća - kaže naš sagovornik. - CERN je postao nesporno svetski lider u fizici visokih energija. Taj primat je preuzeo od Amerike 1983. godine, kada je uspešno izveden eksperiment kojim je potvrđeno postojanje tri teška bozona, i zadržao do danas. Za to otkriće Karl Rubija i Simon van der Mer su podelili Nobelovu nagradu za fiziku 1884. CERN je više od svega uradio za fiziku visokih energija, ne zanemarujući ni nuklearnu fiziku, prvenstveno njen astrofizički aspekt. Ovde su na najidelaniji način spojeni rezultati fundamentalnih istraživanja i njihova direktna primena u razvoju novih tehnologija.
U ovoj slavljeničkoj godini treba naglasiti da je CERN svoj istraživački kompleks gradio postepeno, decenijama i danas je on evuluirao u pravi akceleratorski lanac, čiji je poslednji član Veliki hadronski sudarač (LHC). I dok je taj lanac još uvek aktuelan, CERN je inicirao nove projekte. Oni su već na stolu i uveliko se razmatraju. Jer, generacija detektora koja se koristi za današnja istraživanja neće biti dobra za sledeća. Jedan od tih projekata je Budući cirkularni sudarač (Future Circulare Colidere) za koji se pretpostavlja da bi imao obim 100 km. Bio bi takođe građen na području Ženeve. Kompaktni linearni kolajder (CLIC) je još jedna mašina o kojoj se razmišlja.
 |
Aleksandar Belić (Institut za fiziku) i Rolf-Diter Hojer |
Veliki hadronski sudarač je koštao između sedam i osam milijardi evra ali je već opravdao uložen novac, znanje i rad. Ne samo zato što je otkriven Higsov bozon, a traganje za tom česticom je bio jedan od razloga da se on izgradi, već što je, kako kaže prof. Adžić, ta mašina konstrusiana na takav način da je prevazišla sva očekivanja naučnika i rukovodstva CERN-a. “Zahvaljujući, kako kažu u upravi CERN-a, ‘nebeskim performansama' LHC, već sada su postignuti rezultati planirani za nekoliko godina kasnije. Bili smo u mogućnosti da već u prvim godinama njegove eksploatacije registrujemo Higsov bozon. Naravno, trka se nastavlja. Rekonstrukcija teče po planu i kad ponovo bude pušten u pogon u proleće 2015, LHC će omogućiti istraživanja na još višim energijama i pri mnogo većem i boljem intenzitetu sudara čestica, odnosno pri mnogoj većoj luminoznosti.”
Nastaviće se i ispitivanja kanala raspada Higs bozona i interakcija u kojima ta čestica učestvuje. Biće to predmet dugih istraživanja. Fizičari će moći da odgovore i na druga pitanja koja je postavila izgradnja LHC: da li postoje supersimetrične čestice, ili neka druga stanja materije karakteristična za najraniji stadijum razvitka Univezuma? Otkud disbalans između materije i antimaterije? Zašto vidimo samo 5 odsto materije u prirodi? Može li se uneti više svetla u "tamnu materiju", koja čini 25 odsto, ili u još misteriozniju “tamnu energiju”?
- Otkriće Higsovog mehanizma i higsa je samo korak u dobrom pravcu. Sada znamo da je Standardni model besprekorna teorija. Ali ima još mnogo nepoznanica i ja bih rekao, ne pesimistički nego realno, da smo mi u tom pogledu još uvek na samom početku - kaže profesor Petar Adžić, od svih naših fizičara s najdužim stažom u CERN-u.
M. Rajković
Komfor
CERN svakom naučniku pruža najviši istraživački komfor. Svi koji rade tamo imaju svoje kancelarije, na raspolaganju su im moćni kompjuteri, laboratorija i oprema. CERN je vrhunska laboratorija za zajedničko korišćenje, jedinstveno mesto da naučnici jedne države budu u samom vrhu nauke, rame uz rame s najboljima iz čitavog sveta, da radove objavljuju u najboljim časopisima, podižu ugled svoje zemlje u velikim međunarodnim projektima i, vraćajući se kući, iniciraju nove projekte i nove tehnologije implementiraju u domaću industriju.
Danas nijedna zemlja nije u mogućnosti da sama održava takvu instituciju. Sjedinjene Države su pokušale da naprave sličan sudarač, Super kolajder, ali je on morao da bude ugašen kada je njegov godišnji budžet prešao deset milijardi dolara. I američki naučnici su se vratili u Ženevu.
|
Letnja škola
Čuvena je letnja škola CERN-a, koja studentima i inženjerima iz celog sveta omogućava da se o trošku CERN-a u letnjim mesecima u njoj obrazuju i usavršavaju. Na tu korist koju im pruža CERN je veoma ponosan. No, sigurno je najponosniji na dugu tradicju svoje Letnje škole. “Ta škola je zaštitni znak CERN-a tokom čitavog njegovog postojanja”, kaže prof. Adžić. “I kada Srbija nije bila članica, bilo je načina da njeni studenti pohađaju ovu jedinstvenu školu i upoznaju čudesan istraživački i tehnološki svet. Većina tih mladih ljudi danas je u zemlji. Fizički fakultet u Beogradu svake godine šalje u Letnju školu CERN-a nekoliko najuspešnijih studenata četvrte godine.” |
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
