EGZOTIČNI NARODI
Pripremio: Oliver Klajn
Narod Jao
Mladoženje sa mirazom
Kina zvani čno priznaje 55 nacionalnih manjina. Vijetnam, takođe mnogonacionalna država, uključuje većinski vijetnamski, poznat i kao Kinh narod, dok u najistočnijoj zemlji poluostrva Indokine postoji 54 nacija. U obe ove države, priznat od vlasti, živi narod ili grupa naroda Jao.
 U Kini, Jaoi mahom naseljavaju šest provincija na jugu i jugozapadu zemlje: Guejdžou, Junan, Guangsi, Guangdong, Hunan i Đangsi. U ovkviru Jao nacije ima niz podgrupa. Svaka od tih podgrupa ima svoje posebnosti. Govore različitim jezicima i velikim brojem dijalekata. Nemaju sopstveno pismo tako da koriste hanzi, odnosno kineska slova za pisanje na svojim jezicima.
Najčešće su gorštaci koji se bave poljoprivredom. Reč je o omanjim zajednicama raspršenim po širokim planinskim prostranstvima. Prvi tragovi o njihovom postojanju potiču iz vremena Ćin dinastije krajem 3. veka p.n.e. U to vreme su se uglavnom bavili lovom živeći u dolinama i pokraj manjih potoka. Njihova postojbina je Hunan provincija.
Učestvovali su u pobunama plemena iz južne Kine protiv dinastije Ming u 14. i 15. veku, što se završilo teškim porazom. Pritisnuti većinskim Han narodom, bili su prinuđeni da se povuku u planine i visije. Feudalni moćnici u Kini nisu bili naklonjeni Jao narodu pa su čak pozivali na rat protiv ove etničke zajednice. Mnogi Jaoi su se sklonili pred tom opasnošću u Vijetnam, Laos i Tajland. Sedamdesetih godina prošlog veka neki su stigli do Kanade, Amerike i Evrope.
Tokom istorije, za njih je korišćeno čak 30 imena, u zavisnosti od različitosti načina života i privređivanja u pojedinim delovima etniciteta. Naziv Jao je usvojen tek po proglašenju Narodne republike Kine, 1949.godine.
Horsko pevanje kao udvaranje
Specijalitet Jaoa je jou ča, odnosno čaj od ulja. Na lišće čaja se sipaju voda i ulje da bi se stvorila tečnost slična supi. Sve se to zatim izmeša sa đumbirom, solju i biberom. U početku je ukus ovog krajnje egzotičnog jela gorak ali, ako se konzumira u većim količinama - postaje sladak! U jou ča se mogu dodati kikiriki, pirinač i prženi pasulj. Inače, osim ovakvih neobičnosti, ishrana Jao naroda je dosta slična sa većinskom Han nacijom u Kini.
 Njihova narodna odeća je vrlo raznovrsna. Muški kaputi su sa dugmetom u sredini ili levo i obično sa pojasom. Najzastupljenije boje kod muškaraca su plava i crvena. Ženski kaputi variraju od vrlo kratkih bez okovratnika do onih koji sežu do kolena, pri čemu su zakopčani u sredini. Neretko, žene nose ukrase od srebra na odeći i telu. To mogu biti narukvice, minđuše, ogrlice, medalje ili šnale. Neke žene biraju pantalone sa pojasom i rado same šiju odeću.
Kuća u kojoj žive obično ima tri sobe. Dnevna soba je najčešće između druge dve. Reč je o drvenim građevinama pravougaonog oblika. Postojene i kuće na dva sprata pri čemu niži sprat služi za štalu. U novije vreme prave kupatila pored kuće.
Glavni način udvaranja kod Jao naroda je horsko pevanje. Brak se sklapa nakon odobrenja roditelja momka i devojke. Kod ovog naroda je nekada mladoženjina porodica davala miraz a ne mladina pošto muževi obično žive zajedno sa ženinom porodicom.
Za upoznavanje parova neretko služe i verske svečanosti. Brakovi sa pripadnicima drugih naroda su vrlo retki.
Najveće okupljanje je Panvang . To je svetkovina odavanja pošte precima koja se održava svakih tri do pet godina. Tada se obraćaju božanstvu Panvang, pevaju i igraju uz bubnjeve i čitavo selo traži zaštitu od tog božanstva.
U leto imaju praznik Danu . Za taj dan je svojstveno čišćenje i veliko spremanje kuća ali i čišćenje okoline.
Vera naroda Jao je verzija taoizma. Ipak dosta ih je prešlo u budizam a ima i nešto hrišćana. Prisutna su i stara totemska verovanja.
Vijetanmski Jaoi imaju nešto drugačije praznike. Sa starih na nova pokoljenja prenose se istorijske i tradicionalne pesme, koje se pevaju uz pratnju bubnjeva, cele noći. Bubanj sa izduženim dnom je njihov tradicionalni i jedinstveni instrument. Od muzičkih instrumenata još koriste gong i drvenu hornu.
Od 1951. godine imaju svoj autonomni okrug Longšeng, u Guangsiju. Od tada se razvija lokalna samouprava ove neobične etničke zajednice.
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
