TEMA BROJA - UPRAVLJANJE VODAMA

Pripremio: M. Jakovljević

Kontrola vodostaja u Holandiji

Dva milenijuma borbe

Područje ugroženo poplavama u Holandiji u suštini je aluvijalna ravan nastala pre dve hiljade godina, odnosno pre intervencije ljudi, kada je veći deo Holandije bio prekriven tresetnim močvarama. Obala se sastojala od niza priobalnih dina i prirodnih brana koje su sprečavale plavljenje močvara, ali i njihovo spiranje od strane mora. Jedini predeli prikladni za život bili su viši delovi na istoku i jugu i na dinama i prirodnim bedemima duž reka i obala. Na nekoliko mesta, more se probilo kroz ove prirodne brane i stvorilo velike plavne oblasti na severu. Prve stalne žitelje ove oblasti verovatno su privukle naslage na zemljištu koje su bile izuzetno plodne. Da bi se zaštitili od poplava, izgradili su domove na veštačkim brdima.

Prvi nasipi bili su visoki oko 1 m i okruživali su polja da bi zaštitili njive od povremenog plavljenja. Posle 1000. godine, počeo je da raste broj stanovnika, što je značilo da raste i potražnja za obradivim zemljištem, ali i to da je dostupna veća količina radne snage, pa su nasipi počeli da se grade kvalitetnije.

Glavni doprinos izgradnji nasipa davali su manastiri. Budući da su bili najveći zemljoposednici, imali su potrebnu organizaciju, novac i ljudstvo da preuzmu na sebe taj veliki zadatak. Do 1250. godine, većina nasipa bila je povezana u jedinstvenu, neprekinutu odbranu od mora. Sledeći korak je bio da se nasipi pomere još više ka moru. Svaki ciklus plime i oseke ostavljao je za sobom mali sloj sedimenta. Godinama je ovaj sloj rastao toliko da je postao dobra osnova za budući nasip od poplave. Stari nasipi su tako postali druga linija odbrane.

Sa drveta na kamen zbog crva

Prisvajanje zemlje tokom ciklusa poplava, tako što se podižu nasipi, znači da se oceđeno zemljište konsoliduje i da se raspada treset, što dovodi do sleganja tla. Na ovaj način je rasla razlika između nivoa vode s jedne strane i nivoa zemlje s druge strane nasipa. Budući da su se poplave proređivale, ukoliko bi nasip bio preplavljen ili probijen, uništenja su bila znatno veća.

Metod izgradnje nasipa se menjao kroz vekove. Tokom Srednjeg veka bili su popularni zemljani nasipi sa zaštitnim slojem morskih algi. Alge su se lepile na ivicu nasipa koja gleda na more pa je proces truljenja dovodio do čvrstog ostatka koji je bio vrlo efikasan protiv delovanja talasa. Takvi nasipi nisu zahtevali veliko održavanja. Još jedan naširoko korišćen sistem bio je vertikalni zid od drvene građe koji je podržavan zemljom. Tehnički gledano, ove vertikalne konstrukcije bila su manje uspešne zbog toga što su vibracije i spiranje temelja nasipa slabile nasip.

Dodatnu štetu izazivala je posebna vrsta crva koja je napadala drvo, a koja je stigla sa holandskih trgovačkih brodova. Ovi crvi su izjeli holandsku odbranu od mora oko 1730. godine. Tada je izvršen prelaz sa drveta na kamen. To je značilo veliki trošak pošto u Holandiji ne postoje prirodne naslage kamena, pa je sve moralo biti uvoženo.

Razlog: brodski putevi

Savremeni nasipi prave se od peščanog jezgra prekrivenog debelim slojem gline koji pruža zaštitu od vode i erozije. Oko granice vode, nasip se obično prekriva pažljivo postavljenim bazaltnim kamenom ili slojem šljunka pomešanog s katranom. Preko toga ide sloj trave sa ispaša za ovce.

Kolonisti su, paralelno sa izgradnjom nasipa, omogućili i korišćenje prvih močvara za zemljoradnju tako što su iskopali sistem paralelnih kanala za drenažu i ocedili zemljište pa je gajenje žitarica postalo moguće. Ipak, budući da se vremenom pokazalo da se zemlja prebrzo iznova kvasi, prešli su na stočarstvo.

Holanđani su počeli da razvijaju i sisteme brana koje su omogućavale drenažu, sprečavajući pri tom da voda u rekama teče uzvodno. Međutim, ove brane su blokirale brodske puteve, a zaustavljanje ekonomske aktivnosti dovelo je do neophodnosti da se u blizini brana grade naselja. Poznati primeri su Amsterdam (brana na reci Amstel) i Roterdam (brana na reci Rote). Dalja drenaža je uspešno nastavljena tek razvojem vetrenjače u 15. veku. Vodena pumpa na pogon vetra postala je jedna od najvećih turističkih atrakcija u Holandiji.

Sve manji rizik od poplava

Tri velike reke protiču kroz Holandiju: Rajna, Meza i Šelda. Prve velike radove na ovim rekama sproveli su Rimljani. Oni su sagradili branu na Rajni koja je usmeravala tokove manjih pritoka u Rajnu. Nije poznato da li je u pitanju bila mera borbe protiv poplava ili je intervencija imala vojni i privredni karakter.

Prvi rečni nasipi pojavili su se u blizini ušća reka u 11. veku, na mestima na kojim su upadi mora uvećavali opasnost od nastanka visokog vodostaja na rekama. Lokalni vladari postavljali su brane na reke da bi sprečavali poplave, što je pravilo probleme onima koji su živeli uzvodno. Takođe, seča šuma velikih razmera koja se odvijala uzvodno dovela je do još većeg porasta nivoa reka, a porasla je i potreba za obradivom zemljom zaštićenom nasipima, što je ostavljalo manje prostora za korita reka i dovodilo do još većeg vodostaja. Stvarani su lokalni nasipi koji su za cilj imali zaštitu sela i potom povezivani da bi stvorili branu koja je trebalo da zadrži reku.

U 17. i 18. veku dolazilo je do brojnih poplava koje su odnele veliki broj života. Njih su često izazivali komadi leda koji su blokirali reke. Radovi na uzimanju zemlje od mora, velike vrbove šume i gradnja u zimskim koritima reka pogoršavali su problem. Kao rešenje, javili su se prelivi. Reč je o namerno nisko sagrađenim nasipima preko kojih se višak vode mogao usmeravati nizvodno. Zemlja u takvim kanalima nije se koristila za gradnju i na njoj nije postojalo prepreka. Budući da je zemlja u tim kanalima imala isključivu ulogu da se koristi za napasanje stoke, Holanđani su smatrali da je reč o gubitku prostora. Do danas je većina ovih preliva uklonjena a pažnja je preusmerena na snažnije nasipe i na veću kontrolu nad distribucijom vode preko vodenih kanala.

Tokom 1977. godine, jedna komisija je izvestila o slabosti rečnih nasipa, ali je među lokalnim stanovništvom bilo previše otpora rušenju kuća i ispravljanju starih meandrirajućih nasipa. Tek je nakon poplava iz 1993. i 1995. godine, kada je preko 200.000 ljudi evakuisano i kada su nasipi jedva preživeli, odlučeno da se planovi sprovedu u delo. Sada je rizik od poplava smanjen sa jedne šanse u 100 godina na svakih 1250 godina.

„Skratiti“ obalu

Prve nasipe i strukture za kontrolu vode sagradili su i održavali oni koji su od njih imali direktnu korist, tj. seljaci. Kako su strukture postajale složenije i duže, formirana su veća sačinjena od ljudi koji su imali zajednički interes da se kontroliše nivo vode pa su se pojavili prvi odbori za upravljanje vodom. Sredinom 20. veka, postojalo je oko 2.700 ovakvih odbora. Nakon brojnih spajanja, ovaj broj sada iznosi 27. Odbori za vodu imaju sopstvene izbore, poreske olakšice i deluju nezavisno od drugih vladinih tela.

Tehnološki napredak u 20. veku značio je da mogu da se preduzimaju veći projekti kako bi se unapredila bezbednost od poplava i povratila velika površina zemlje. Najvažniji projekti su Zuiderzee i Delta . Zuiderzee je sistem brana, amelioracije i drenaže. Osnova projekta bila je izgradnja brane oko Zuiderzea, zaliva u Severnom moru. Brana je izgrađena 1933. i odvaja Zuiderzee od Severnog mora. Tako je more Zuider postalo jezero. Kad je reč o projektu Delta , istraživanje sprovedeno 1937. godine pokazalo je da morske odbrane u delti reka na jugozapadu Holandije nisu bile prikladne da izdrže velike bujice. Predloženo je da se naprave brane na ušćima svih reka i u uskim morskim zalivima kako bi se na taj način „skratila“ obala.

Trenutna situacija s odbranom od mora je bolja nego ikad, ali stručnjaci upozoravaju da nema mesta opuštanju. Novi metodi za računanje otkrili su brojne slabe tačke. Teoretski porast nivoa mora, koji bi bio drastičan zbog uticaja globalnog zagrevanja i daljeg sleganje tla, mogao bi da pokrene dalje unapređivanje kontrole poplava i rukovođenje sistemom kanala i brana.

Odbrana od mora se stalno ojačava i podiže da bi se ispunile bezbednosne norme za slučaj poplave jednom u deset hiljada godina - na zapadu, gde je ekonomsko središte i najgušće naseljeni deo Holandije, a jednom u četiri hiljade godina - u manje gusto naseljenim područjima. Primarne odbrane od poplava se proveravaju svakih pet godina. Tokom 2010. godine, oko 800 km nasipa od ukupno 3.500 km nije ispunilo normu. To ne znači da postoji neposredan rizik od poplava, već da norme postaju sve strožije.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja