MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 60
Planeta Br 60
Godina X
Novembar - Dec. 2013
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA - BRAZIL

 

Pripremio: Dr Ana Paunović

Živi svet Amazonije

Naj-vrste, bogatstvo i strah

Više od trećine svih biljnih i životinjskih vrsta na še planete živi u basenu amazonskih tropskih šuma. Većina tih šuma nalazi se u Brazilu. Ova latinoamerička zemlja na istočnoj strani izlazi na Atlantski okean, a kroz njen središnji deo protiče jedna od najvećih reka na svetu - Amazon. Sve to uticalo je na izuzetnu raznovrsnost flore i faune. Amazonski, pa samim tim i živi svet Brazila, uprkos velikoj raznovrsnosti, ugrožen je rudarstvom, poljoprivredom, sečom šuma i prekomernim sakupljanjem i izlovom najrazličitijih primeraka živog sveta.

Brazil je dobio ime po lokalnom drvetu brazil (Caesalpinia echinata), koje je rasprostranjeno u tamošnjim šumama, a koje su rani kolonisti koristili za dobijanje boja. Ovo drvo je tvrdo i žilavo, visine do 15m. Upotrebljava sa za dobijanje crvenog mastila i crvene boje, a služi i u stolarstvu, rezbarstvu i drvodeljstvu. Listovi su mu perasti, svaki se sastoji od 9 do 19 malih kožastih listića. Cvast je takođe razgranata i sadrži između 15 i 40 žutih cvetova jakog mirisa. Latice su obično žute sa jarko crvenom mrljom. Plodovi ove vrste su mahune preko 7 cm dužine i prečnika preko 2 cm, ovalnog oblika, koje odrvene pred zrenje. Mahune koje vise sa grane nakon oslobađanja od semena promene oblik i uvrnu se.

Druga biljka po kojoj je Brazil poznat širom sveta je kafa ( Coffea arabica ). Brazil je najveći izvoznik ploda ove biljke. Drvo kafe uspeva u vlažnim, ne suviše sunčanim predelima tropske i monsunske klime. Može da raste na nadmorskim visinama do 2000 m. Na drvetu kafe se prvo pojavljuju aromatični cvetovi koji se veoma kratko zadržavaju na stablu, oslobađajući miris koji podseća na kombinaciju mirisa jasmina i pomorandžinog cveta. Iz njih nastaju plodovi slični trešnjama, a drvetu kafe treba od tri do pet godina da da prvi rod. Prosečno drvo kafe u sezoni rađa 1-3 kg kafe. Drvo kafe živi 50-70 godina.

Ribe mesojedi

U oblasti Amazona živi obilje riba. Do sada je utvrđeno postojanje preko 2100 vrsta, ali se smatra da je taj broj daleko od stvarnog. Jedna od poznatijih vrsta, stanovnik samo reke Amazon je vrsta Arapaima gigas , u Brazilu poznata kao piraruku . Ona je jedna od najvećih slatkovodnih riba sveta, dužine do 4,5 m i težine do 200 kg. Piraruku prave „gnezda“ u peskovitom tlu za jaja koja se polažu od februara do aprila, kada je vodostaj nizak. Ova vrsta je poznata po tome što čuva i jaja i svoje potomstvo. Odrasli primerci po potrebi mogu da luče feromone koje drže podmladak na okupu i u neposrednoj blizini roditelja. Ova ogromna riba je predator i hrani se uglavnom drugim ribama, a ukoliko se ukaže prilika - poješće pticu ili sisara.

Najpoznatije ribe Amazona su pirane , ribe mesojedi, koje se organizuju u velika jata i napadaju veće životinje, stoku, pa i ljude. Stručnjaci tvrde da je njihova reputacija agresivnih predatora neopravdana. Od 30 do 60 vrsta pirana, samo je za nekoliko vrsta poznato da napadaju čoveka. Doduše, u poređenju sa svojim relativno malim telom, ujed crne pirane ( Serrasalmus rhombeus ) nadmašuje čak i ujed praistorijskih monstruma kao što su tiranosaurus i divovski morski pas megalodon. Pirane to postižu zahvaljujući izrazito velikim mišićima čeljusti.

Amazonski delfin Amazonski delfin ( Inia geoffrensis ) je sisar iz reda kitova. Kada su mladi, amazonski delfini imaju metalnu plavosivu boju gornjeg dela tela sa srebrnastim trbuhom. Starenjem, gornji deo tela postepeno postaje ružičast. Imaju dugu njušku sa osetljivim brkovima. Najveća je vrsta rečnog delfina, dostiže dužinu 1,7- 2,6 m i težinu 60-120 kg. Amazonski delfini žive u širokim rekama amazonskog basena. Tokom kišne sezone premeštaju se u poplavljena područja šuma i uz nabujale potoke i jezera. Kada se voda povuče, dešava se da ostanu izolovani u jezercima, ali većina ih uspeva da preživi hraneći se rečnom ribom koja je zarobljena zajedno s njima. Delfini žive u malim grupama. Smatra se da brane područja oko sebe i ostaju u određenom području sve dok ima dovoljno hrane. Udišu vazduh barem jednom u minutu kroz nozdrve na vrhu glave. Rone do dna reke u potrazi za hranom, koristeći brkatu njušku za traženje plena u mulju i travi. Kao i drugi delfini, amazonski delfini mogu da koriste eholociranje za snalaženje u mutnim rečnim vodama.

Anakonda kanibal

Zelena anakonda ( Eunectes murinus ) živi u mutnim vodama Amazona. To je jedna od najvećih i najtežih vrsta zmija. Ona uglavnom provodi vreme ispod vode, dok su joj nozdrve iznad površine. Prosečna dužina iznosi blizu 5,5 m, dok su zabeležene (ali naučno neproverene) dužine od 9,45 m i 11 m! Njihova boja kože je maslinasto zelena sa crnim mrljama koje se protežu celom dužinom tela. Glava je mala u poređenju sa veličinom tela, i na njoj se nalaze prepoznatljiva narandžasto-žuta obeležja. Oči su visoko postavljene kako bi zmija mogla da gleda iznad vode dok je ostali deo tela sakriven.

Anakonde su ponajviše vodene životinje. Hrane se različitim životinjama. Krupnije anakonde love tapire, jelene, kapibare, kajmane... Plen ubijaju stezanjem. Najpre ga uhvate svojim vilicama, a zatim, ili se obaviju oko njega dok ga ne uguše, ili ga stežu u vodi dok se ne udavi. Ponekad, dok su na kopnu, mogu da se sa drveta obruše na plen. Plen gutaju pokretljivim vilicama koje im omogućavaju da ga progutaju celog, čak i ako je veći od prečnika njihovih usta. Nakon obroka, anakonde leže na suncu odmarajući se danima ili nedeljama dok se plen ne svari. Kod zelenih anakondi je prisutan kanibalizam. Iako zelene anakonde zadaju snažan i bolan ugriz, on nije smrtonosan.

Kapibara (Hydrochoerus hydrochaeris) je sisar prilagođem životu u vodi. To je najveći živi glodar na svetu. Njeno ime dolazi od reči iz gvaranskog jezika i znači ”vlasnik trava”. Odrasla kapibara je veličine oko 1 m i teži 30-80 kg. Kapibara je aktivna ujutru i uveče. Hrani se travom, vodenim biljkama i korom drveta. Zanimljivo je da ovi glodari nemaju rep. Kapibare imaju žlezde koje luče tečnost pomoću koje obeležava teritorije i koja omogućava da se na osnovu mirisa međusobno identifikuju. Žive u krdima od oko 20 jedinki, hraneći se danju na obalama reka i u močvarnim područjima. Iako su prilagođene za boravak u vodi, sa očima i nozdrvama visoko na glavi i sa papcima sa razapetom kožicom, kapibare ne borave dugo u vodi. Vodu uglavnom koriste kao utočište u bekstvu od predatora i kao sredstvo za rashlađivanje tokom vrućih dana. Ako se preplaše, kapibare odlaze trkom u vodu i plivaju do plutajućih biljaka koje im pružaju utočište. Kada zaplivaju, vide im se samo oči i nozdrve. Kapibare nemaju stalne brloge već spavaju u čestarima pokraj vode.

Dr Ana Paunović


 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» BROJ 60 naslovna
Godina X
Nov. - Decembar 2013

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA