MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 57
Planeta Br 56
Godina X
Maj - Jun 2013.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

NAUKA KAO ŽIVOT

 

Pripremio: Miloslav Rajković

Dr Zoran Knežević, naučni savetnik, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu i dopisni član SANU

Vek sa asteroidima

Na kraju pristupne akademske besede „Uloga astronomije u saradnji sa ostalim naukama u Srpskoj kraljevskoj akademiji“, 8. februara 1940, Vojislav V. Mišković, jedan od otaca srpske astronomije, veli da je ona „najteži period svoje istorije“ prebrodila te „ništa više ne stoji na putu da razvije i još više učvrsti saradničke veze“ s drugim opservatorijama i „dokaže svetu“ da je naš narod sposoban i za „podvige na naučnom polju“. Miškovićeva smela predviđanja su doživela trijumf. O astronomskoj zajednici Srbije danas se u svetu govori sa uvažavanjem, a njeni se astronomi „brzo i efikasno“ uključuju u istraživanja i u najprestižnijim institutima. Za taj uspeh naše astronomije, pored dobre škole, nesporno velikih zasluga ima i dr Zoran Knežević (1949), naučni savetnik i upravnik Astronomske opservatorije u Beogradu.

Vojislav V. Mišković, „tvorac astronomskih posmatranja i istraživanja kod nas“ (A. Belić), bio je prvi klasični astronom u Akademijinim redovima. Nije slučajno, sedamdeset godina posle njegovog izbora, Zoran Knežević tek je drugi u njenoj istoriji, kome je pripala ta čast. Izabran je za dopisnog člana kao „naš vodeći astronom sa izuzetno velikim međunarodnim ugledom“ (B. Vujanović et al.).

Knežević je jedan od najboljih Miškovićevih učenika, iako to formalno nikada nije bio. Nije imao priliku da ga upozna, iako je prof. Mišković umro one iste godine kada je on uspešno odbranio magistarsku tezu iz fundamentalne astronomije. Profesor Mišković je, veli Zoran Knežević, bio „čovek vredan divljenja“ koji je „obeležio čitavu epohu u razvoju srpske nauke, posebno astronomije“:

- Moja generacija i generacije koje tek dolaze mogu u velikoj meri da zahvale prof. Miškoviću što su u mogućnosti da u našoj zemlji i u srazmerno dobrim uslovima svoj život i stvaralački potencijal posvete jednoj od najlepših nauka - astronomiji.

Neće biti neumesno ako primetimo da je i sam Knežević svedok i učesnik jedne značajne epohe u razvoju Beogradske opservatorije i naše astronomske nauke uopšte. Ovaj sledbenik Uranije je kao naučnik, upravnik instituta, organizator istraživačkog rada, rukovodilac projekata, saradnik međunarodnih programa, funkcioner u stručnim telima Međunarodne astronomske unije i član raznih stručnih i naučnih odbora, u najvećoj meri ostvario ciljeve kojima je akademik Mišković svojim naporima stremeo. On i njegova generacija uveli su našu astronomiju u tokove „neverovatno brzog i burnog razvoja“ ove nauke u svetu, u eru moćnih zemaljskih i kosmičkih teleskopa, izuzetno osetljivih detektora, sve jačih računara.

Rođen je i odrastao u Osijeku, u građanskoj porodici. Otac Ilija, šumarski inženjer, poreklom je iz Jazavice, malog mesta u okolini Novske, u zapadnoj Slavoniji. Očeva porodica je nestala u vihoru Drugog svetskog rata. Majka Olga Bešir, lekar pedijatar, rođena je u Lici (Lička Jesenica), ali je njena porodica dok je još bila mala došla u ovaj slavonski grad (majčin otac Nikola je bio železničar). Njihov sin jedinac opisuje roditelje kao "ambiciozne i vredne". Svako se, kaže, svojom strukom "bavio predano i s ljubavlju, čitavog svog radnog veka se usavršavajući i učeći". Otac je ubrzo posle rata, kao stipendista FAO, proveo šest meseci na usavršavanju u Italiji. Od njih se učio odgovornosti prema radu.

Zvezdoznanac iz Đavoljih eliksira

Odrastanje budućeg zvezdoznanca bilo je „lepo i bezbrižno“. Škola mu nije uzimala suviše vremena, pa je uvek imao mogućnosti za zabavu, igru i sport. „Beletristika, stripovi, klasici, ne toliko ruski koliko engleski i nemački - Kipling, Golsvorti, Tomas Man ( Čarobni breg sam doživeo na poseban način), povremeno i dela popularne nauke, sve je to prolazilo kroz moje ruke, ostavljalo traga i formiralo moje prve utiske i poglede na svet. Bilo je to vreme prvih svemirskih letova, velikog napretka tehnike i uzleta naučnih istraživanja.“

Njegove gimnazijske dane, zlatno doba roka, obeležila je muzika. Sa Dadom Topićem, drugom iz razreda, i Josipom Bočekom (kasnije članovima Korni grupe ) , svirao je u Đavojlim eliksirima (grupa je dobila ime po naslovu čuvenog Hofmanovog dela). "Uvek sam“, kaže, „imao osećaj da su oni rođeni za muziku a ja ne. Boček mi je posle mnogo godina rekao da bih, isto tako, bio odličan da sam se odlučio za muzičku karijeru. Prijalo mi je njegovo mišljenje o mom talentu za muziku“. Poslednji put je javno nastupao s drugarima iz dvorišta na terasi nekadašnjeg doma JNA u Osijeku, 23. avgusta 1968, na svoj devetnaesti rođendan. Bila je to noć invazije SSSR na Čehoslovačku.

Ništa nije ukazivalo na to da će astronomija biti njegovo životno zanimanje. U školi je o astronomiji „veoma malo znao, ona ga je samo uzgredno zanimala, jednako ako ne i manje od drugih oblasti nauke, umetnosti, rok muzike ili fudbala“. Kaže da je slučajno postao astronom: "Upis na fakultet je bio na pragu, nisam još imao jasno opredeljenje (ekonomija, prava). Izašao sam u grad da se prošetam s prijateljem Vladom Subašićem i na ulici smo sreli njegovog poznanika (Miloša Šošića). Na pitanje gde je i šta radi, odgovorio je da u Beogradu studira astronomiju. Odjednom radoznao da saznam nešto više, postavio sam mu nekoliko pitanja o astronomiji, fakultetu, uslovima upisa. Nakon petnaestak minuta razgovora bio sam siguran da je upravo astronomija ono što želim da učim. Tako sam tu, na licu mesta, u trenutku, odabrao svoje životno zanimanje i zaputio se potpuno nepoznatim stazama, na kojima sam usput otkrivao, i sve do danas otkrivam, lepotu i zadovoljstvo koje pruža naučno-istraživački rad i sama astronomija."

3900 Knežević

Odlukom Međunarodne astronomske unije, asteroid 3900 , koji je otkrio Amerikanac E. Bouvel (Edward Bowell), na predlog italijanskih kolega nazvan je po našem astronomu. Ima još asteroida u zvaničnom katalogu nazvanih po imenima naših naučnika (Milanković, Mišković, Protić) ili geografskim nazivima (Srbija, Beograd). Dobiti okrugli broj asteroida je posebna počast“, kaže Knežević.

Na fakultetu i na Opservatoriji na početku naučne karijere učio je od mnogih istaknutih astronoma (Branislav Ševarlić, Zaharije Brkić, Mirjana Vukićević-Karabin, Jelena Milogradov-Turin, Jovan Simovljević, Jovan Lazović, Dragutin Đurović, Mike Kuzmanoski, Ljubiša Mitić, Ivan Pakvor, Đorđe Teleki, Dragomir Olević i dr.), ali se nije razvijao „ni pod čijim neposrednim naučnim ili duhovnim vođstvom“. Na njegov naučni razvoj presudno je uticala saradnja s većim brojem inostranih kolega, prvenstveno sa Opservatorije u Torinu (Vincenzo Zappala i Alberto Cellino) i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Pizi (Andrea Milani, Paolo Farinella, Giovanni Gronchi), koji su se bavili istim ili sličnim naučnim problemima, kojima se još kao mladi istraživač počeo baviti.

- Astronomija je nauka okrenuta međunarodnoj saradnji, ona ne poznaje granice jer, kako ja to volim da kažem, bar nam je nebo svima zajedničko. Otuda je upućenost na saradnju sa astronomima iz celog sveta nešto sasvim uobičajeno, čak bi se moglo reći i pretpostavka i uslov bilo kakvog uspešnog istraživačkog rada i postignuća. Znanja i iskustva koja sam stekao tokom većeg broja studijskih boravaka u najboljim astronomskim institutima u svetu, odredila su me i afirmisala kao istraživača, a u velikoj meri i kao čoveka. Na sličan način i iz istih razloga poslednjih godina dosta sarađujem i sa astronomima sa Aristotelovog univerziteta u Solunu (Kleomenis Tsiganis, Haralambos Varvoglis).

Milani-Knežević teorija

Knežević je naučnu karijeru na Astronomskoj opservatoriji (zaposlio se ubrzo nakon završetka studija, kao student generacije) započeo radeći u oblasti fundamentalne astrometrije, da bi kasnije prešao na fotografska, pa zatim i fotometrijska posmatranja asteroida (s Gojkom Đuraševićem, koristeći teleskop opservatorije na Hvaru). Određivao je njihove položaje, promene sjaja, periode rotacije, orijentacije osa rotacije u prostoru... Kasnije se posvetio čisto teorijskom radu: izučavanju kretanja ovih tela u dugim vremenskim intervalima, radu na identifikaciji asteroidnih familija koje nastaju putem sudara među asteroidima, klasifikaciji asteroida u familije, određivanju masa asteroida i nizu pitanja i problema vezanih za nastanak i evoluciju asteroidnog prstena i Sunčevog sistema u celini.

Poslednjih godina Kneževićev istraživački rad obuhvata izučavanje haosa u kretanju asteroida, razvoj novih teorija kretanja prilagođenih masovnom određivanju putanja stotina hiljada malih tela u Sunčevom sistemu koja se posmatraju u okviru velikih posmatračkih pregleda neba; analizu tačnosti i pouzdanosti ovih teorija i njihovu uspešnu primenu u velikom savremenom posmatračkom programu PanSTARRS koji se realizuje na opservatoriji Haleakala na Havajima i Čileu.

U svim oblastima kojima se bavio, Z. Knežević je postigao zapažene rezultate, ali su njegova stvaralačka imaginacija i originalni naučni duh najtrajniji pečat ostavili u istraživanju kretanja asteroida u dugim vremenskim intervalima. Reč je o telima koja su se najmanje menjala od svih drugih u Sunčevom sistemu od njegovog nastanka, tako da se njihovim izučavanjem najneposrednije mogu ostvariti saznanja o načinu nastanka Sistema i o njegovoj kasnijoj evoluciji. Tokom dvadesetogodišnjeg rada na izučavanju promena njihovih prvobitnih osobina, mehanizama promena (dinamičke i sudarne evolucije), Knežević je s prof. Milanijem sa Univerziteta u Pizi razvio analitičku i numeričku (ili sintetičku) teoriju za izračunavanje sopstvenih elemenata kretanja asteroida, koji karakterišu kretanje ovih tela u vremenskim intervalima od više stotina miliona godina.

Prva, analitička teorija kretanja asteroida drugog reda po poremećajnoj masi, dobila je u nauci ime Milani-Knežević teorija a zasnovana je „na korišćenju hamiltonijanske formulacije jednačina kretanja i primeni uzastopnih kanoničkih transformacija, gde se koristi formalizam Lijevih redova radi eliminacije poremećaja kratkih i dugih perioda“. Teorija sadrži više originalnih tehničkih rešenja koja su omogućila da se „efikasno i precizno sprovede vrlo komplikovano i glomazno izračunavanje više stotina poremećajnih članova razvoja funkcije poremećaja u red do članova drugog reda po poremećajnoj masi i četvrtog (ponegde i šestog) stepena po ekscentričnosti i nagibu putanja asteroida“.

Sintetička teorija i odgovarajuća metoda za izračunavanje sopstvenih elemenata kretanja „dale su još tačnije rezultate“. Ova teorija polazi od numeričke integracije putanja u vremenskim intervalima od nekoliko miliona godina, a uključuje digitalno filtrovanje kratko-periodičnih poremećaja, odstranjivanje indirektnih efekata prinudnih oscilacija planetskih putanja i Furijeovu analizu „rezultujućih vremenskih serija srednjih elemenata“ i ocenu grešaka dobijenih sopstvenih vrednosti. Srednji i sopstveni elementi kretanja za nekoliko stotina hiljada asteroida, izračunati pomoću teorija na čijem je razvoju radio, dostupni su u referentnoj bazi podataka AstDy S ( http://hamilton.dm.unipi.it/astdys ). Smatraju se za „najbolje koji danas postoje“ i koriste se „u svim oblastima istraživanja dinamičkih osobina asteroida i malih tela Sunčevog sistema uopšte“, dok su „metode pomoću kojih su izračunati“, ističu autori referata za Kneževićev izbor u Akademiju, „praktično i jedine koje se koriste“.

Opservatorija za novi vek

U naučnoj literaturi Kneževićevi radovi su do sada citirani više od hiljadu puta (bez autocitata). Najcitiraniji rad Asteroid families: identification by hierarchical clustering and reliability assessment (Astronomical Journal 100, 1991, 2030-2046) ima blizu 150 citata, a najcitiraniji rad iz problematike određivanja sopstvenih elemenata kretanja asteroida oko 110 citata. Secular resonances from 2 to 50 AU (Icarus 93, 1992, 316-330) je sa blizu 100 citata najcitiraniji rad u kome je Knežević prvi autor. Kneževićeva analitička teorija sekularnih poremećaja kretanja, precizno lociranje sekularnih rezonanci i nove metode za izračunavanje putanja asteroida našli su svoje mesto i u novijim monografijama iz nebeske mehanike (A. Morbidelli, Modern celestial mechanics. Aspects of Solar System Dynamics, 2006 i A. Milani, G. Gronchi, The Theory of Orbit Determination , Cambridge University Press, 2009).

Najviša funkcija

Zoran Knežević je u mandatu 2009-2012. bio predsednik Komisije 7 za nebesku mehaniku i dinamičku astronomiju i član Komiteta za rezolucije Međunarodne astronomske unije, što je najviša funkcija koju je jedan astronom iz Srbije imao u ovoj svetskoj organizaciji.

Poput velikana Nedeljkovića, osnivača Astronomske opservatorije i njenog višedecenijskog upravnika, i prof. Miškovića, koji su gledali dalje od svog doba, i Knežević se, svojim angažmanom u izgradnji nove posmatračke stanice na Vidojevici (1150 m) kod Prokuplja koja će imati dva savremena teleskopa, upisao u neimare srpske astronomije. Prvi, manji, reflektor prečnika 60 cm, već je u upotrebi, dok će drugi, koji se nabavlja u okviru međunarodnog projekta Belissima, imati prečnik ogledala od oko 1,5 m. Generacijama koje dolaze time će biti obezbeđeni neuporedivo bolji uslovi za posmatrački rad. Jedan od glavnih ciljeva projekta Belissima jeste povratak u zemlju mladih astronoma, koji su već započeli uspešne istraživačke karijere u najvećim astronomskim centrima, spremnih da ovde nastave da žive i rade (kao što su to već učinili Milan Bogosavljević, Miroslav i Milica Mićić).

Ž iveti od nauke znači - biti spreman na odricanja, rekao je jednom prilikom. Ona se uvek isplate ako se teži “zadovoljstvu naučnog saznanja”. I pored obaveza koje ima kao upravnik AO, u toku je s najnovijim rezultatima u oblasti kojom se bavi. S trast za otkrivanjem nepoznatog, da “razume nerazumljivo i uhvati neuhvatljivo”, nije utihnula. Hrani je i sve intenzivnije prožimanje astronomije i drugih nauka (od srodnih - fizike i matematike, preko hemije i astrobiologije, do antropologije i filozofije). To prožimanje, kaže, podstiče i razvoj "novih teorija i modela, ideja i tumačenja, pri čemu nam se postepeno otvara potpuno novi pogled na vasionu i naše mesto u njoj”.

Slobodnog vremena gotovo da nema. A kada ga ima, zadovoljstvo mu "još pričinjavaju neke sasvim obične stvari, putovanja, izleti u prirodu, druženje s prijateljima, prenosi sportskih događaja“.

Oni koji su se tek otisnuli u „avanturu učenja astronomije“ daće tačniji odgovor na pitanje koliko je Z. Knežević doprineo razvoju i uspehu naše astronomije. Čini se da je kao naučni poslenik srećan čovek. „Drago mi je“, veli, „kada vidim da se neki moji radovi objavljeni pre više od dvadeset godina i danas često citiraju. I kada se ponekad, posle skoro četiri decenije istraživačkog rada i rada na korist naše astronomije, osvrnem iza sebe, mogu sa zadovoljstvom da kažem da sam ponešto dobro uradio i da se nadam da je to bilo i da će biti korisno budućim generacijama“.

 

Miloslav Rajković

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» BROJ 57 naslovna
Godina X
Maj - Jun 2013.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA