MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA Ponedeljak, decembar 30, 2024.
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 57
Planeta Br 56
Godina X
Maj - Jun 2013.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

GEOLOGIJA

 

Pripremila: Dubravka Marić

Tragovima Paratetisa

Srbija ispod okeana

Na teritoriji današnje Srbije postoji šest geotektonskih jedinica, a svaka svedoči o događanjima u trenutku njenog nastanka. Najupadljivija i najznačajnija je velika tektonska jedinica poznata kao Vardarska zona, koja obuhvata centralni deo Srbije.

Vardarska zona predstavlja ostatak nekadašnjeg Vardarskog okeana ili Paratetisa, koji se prostirao od današnjeg Bečkog basena, preko Panonskog i Vlaško-pontijskog basena do Crnog mora i Aralskog jezera na istoku. Ovaj okean je postojao od sredine trijasa, geološkog perioda od pre 200 milona godina, pa sve do kraja krede - moguće čak i malo duže, što je otprilike pre 60 miliona godina, a geolozi raspravljaju o teoriji postojanja jednog ili više okeana. Na činjenicu da je na ovim prostorima nekada postojao okean, nesumnjivo ukazuju ofioliti, grupa stena koje grade okeansku koru i gornju litosferu, a danas su na površini.

U Srbiji se ofioliti nalaze na dva različita mesta razdvojena kontinentalnom korom.

- Pretpostavlja se da su to bila dva okeana odvojena kontinentom. Ta kontinentalna kora, koju nazivamo Drinsko-ivanjički element je nekadašnji mikrokontinent između ta dva okeana. Opet, moguće je i da je to bila kontinentalna masa okružena okeanom. Okean se zatvarao, tj. nestajao zbog podvlačenja okeanske kore pod kontinentalnu koru, a onda je u jednom trenutku, zbog velikih pritisaka, okeanska kora počela da se navlači preko kontinentalne. Zahvaljujući postupku obdukcije (okeanska kora se navlači na kontinentalnu), ofioliti su smešteni na površinu, preko kontinentalne kore. Tako se oni danas nalaze na kopnu. Ono što je sigurno jeste da se današnja Srbija nalazila na prostoru tog okeana, i to je ono od čega svi polazimo u istraživanjima vezanim za najmlađe geodinamičke procese na teritoriji naše zemlje - kaže master inženjer geologije Ana Mladenović, istraživač-saradnik na Rudarsko-geološkom fakultetu.  

Nastanak ofiolita

Danas postoje dve grane ofiolita, od kojih se jedna prostire iz pravca Rumunije i Banata, preko Panonskog basena, centralne Srbije i Makedonije, i završava se u severnoj Grčkoj, dok druga zona ide od Julijskih Alpa, dolinom Save kroz Hrvatsku, skreće kod Fruške gore gde pravi luk, i onda pravcem sever-jug nastavlja kroz zapadnu Srbiju i istočnu Bosnu, preko Albanije, a na kraju se opet završava u Grčkoj.

- Kako nastaju ofioliti? Kora ispod okeana i kontinenata se razlikuje. Ispod okeana je mnogo tanja - debela je 5-10 km, a stene su uglavnom magmatske i metamorfne. Kontinentalna kora, u čijem se najnižem delu takođe nalaze pomenute stene, sadrži i sedimentne naslage. Ona ispod visokih planina može biti debela i do 70 km (Himalaji, Andi, Alpi). To je osnovna razlika. Kada vidimo stene tipične za okeansku koru, jasno nam je da se ta kora morala nalaziti baš ispod okeana. Ovi procesi postoje i danas; zahvaljujući njima, znamo na koji način su se odvijali u prošlosti. Dok danas posmatramo srednjo-atlantski greben, zapažamo da se Atlantik širi i da na tom mestu nastaje nova kora. Kada okeanska kora dostigne kritičnu gustinu (i težinu), ona počne da se subdukuje (podvlači) ispod kontinentalne kore. Kada se okean konačno zatvori, ta kora mo že da počne da se obdukuje, tj. navlači preko kontinentalne kore. Dakle, ako vidimo te stene, znamo gde se tačno nalazio okean - objašnjava Ana Mladenović, koja je na doktorskim studijama na RGF-u, upravo kao i njena koleginica, istraživač-saradnik Centra za daljinsku detekciju i GIS Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Dragana Petrović.

- Posebno važan zadatak moje doktorske disertacije je kreiranje sadašnjeg modela ofiolita istočnog oboda Vardarske zone, kao i utvrđivanje kontakta između nje i Srpsko-makedonske mase koja se nalazi istočno. Pri tom koristim geofizičke podatke, pre svega magnetizam i gravimetriju, ali i metodu daljinske detekcije, odnosno radim obradu, analizu i interpretaciju satelitskih snimaka. U Centru koristimo snimke satelita landsat 7 i aerosnimke područja na kojima treba utvrditi rupturni (rasedni) sklop i eventualne promene na samoj površini. Terenska istraživanja su svakako nezaobilazna u ovom poslu. Mnogo toga možete uraditi kabinetski, ali terenski rad ima svoju težinu i daje konkretnije podatke. Nakon postavljanja današnjeg modela ofiolita istočnog oboda Vardarske zone, trebalo bi rekonstruisati tektonske događaje u prošlosti i pomoću još nekoliko metoda, na primer paleomagnetizma, dati geodinamički model ofiolita. Samo definisanje kontakta između Vardarske zone i Srpsko-makedonske mase bilo bi značajno u geodinamičkom smislu jer bi ukazalo na tektonske događaje kakvi su se nekada dešavali na našim prostorima. Kontakt bi pokazao da li je reč o aktivnoj ili pasivnoj margini, a model ofiolita bi eventualno dao veću šansu teoriji jednog ili više okeana.

Srbija je relativno dobro istražena u okviru projekta izrade „Osnovne geološke karte“ na kom su šezdesetih godina prošlog veka sarađivali naši najbolji geolozi. Ono što nas zanima jeste potpovršinska interpretacija profila, vertikalnih preseka po dubini. Profili su naravno izrađeni i tada, ali su oni u skladu sa shvatanjima tadašnje geologije, kada teorija tektonike ploča još uvek nije bila prihvaćena. Osim toga, nama su potrebni profili koji idu do većih dubina. Otežavajuća okolnost je to što ili ne postoje bušotine ili mi nemamo podatke o postojećim. Zato koristimo sva površinska merenja, a Ana primenjuje i seizmologiju - prostiranje talasa prilikom zemljotresa, kako bi odredila to stanje po dubini - objašnjava Dragana Petrović.

Centar za daljinsku detekciju

Centar za daljinsku detekciju na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu osnovao je prof. dr Miroslav Marković sa saradnicima, 1976. Sa razvojem novih tehnologija, 2006. godine, prerastao je u Centar za daljinsku detekciju i GIS, kojim rukovodi prof. dr Radmila Pavlović. Ce ntar raspolaže s pecijalizovanom softverskom i hardverskom opremom za primenu i obradu najnovijih generacija satelitskih i aerosnimaka. Pripremljene snimke mogu zatim koristiti u skladu sa sopstvenim potrebama i mnoge druge grane (šumarstvo, hidrologija, poljoprivreda) a ne samo geologija.

Kadar Centra posebno je specijalizovan za primenu daljinske detekcije u geološkim istraživanjima i GIS-u, u čemu ima bogato iskustvo i reference, počev od velikih i raznovrsnih projekata u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji do velikih projekata u inostranstvu (Alžir, Libija, Iran, Irak, Peru, Venecuela, Somalija itd.). Najznačajniji projekti na našim prostorima u novije vreme, svakako su projekat izrade Katastra klizišta na teritoriji Beograda, GeolISS (Geološki informacioni sistem Srbije), foto-geološka analiza područja HE Dabar u Republici Srpskoj, foto-geološka analiza područja buduće hidro-elektrane na reci Komarnici u Crnoj Gori i dr. U Centru su veoma ponosni na organizaciju Međunarodne konferencije o daljinskoj detekciji (' MECEO' 2004 - Beograd). Kursevi Daljinska detekcija i GIS-aplikacija u geologiji slušaju se na osnovnim i master studijama na Rudarsko-geološkom fakultetu.

Obe kažu da se kao i sve njihove kolege trude da daju podatke koji će potvrditi jednu ili drugu teoriju, kao i da se sazna nešto novo.

Četiri seizmičke zone Srbije

- Ja kombinujem četiri različite metode, koje bi u idealnom slučaju trebalo da ukažu na isto. Prevashodno je reč o seizmologiji, taj deo posla sam praktično završila i imam sliku naponskog stanja u Zemljinoj kori na delovima našeg područja. U Zapadnoj Srbiji se nalaze četiri velike seizmičke zone: Kopaonik, Kraljevo, Rudnik i Maljen, i na osnovu zemljotresa koji su se tamo odigrali pokušavam da otkrijem kakvo to naponsko stanje u Zemljinoj kori dovodi do njih. Na osnovu podataka koje imam za Kopaonik, odakle sam i počela istraživanje, pošto je to naše seizmički najaktivnije područje, generalno se može zaključiti da sada, baš kao i tokom poslednjih pet miliona godina, na tektoniku centralnog i severnog dela Balkanskog poluostrva utiče sudaranje Jadranske ploče sa Dinaridima. Koristim i paleostres analizu, kojom se mogu odrediti naponska stanja u Zemljinoj kori tokom različitih geoloških perioda. Ako već znamo da Jadranska tektonska ploča na ovaj način deluje poslednjih pet miliona godina, jasno je da na stenama ostaju tipični tragovi. Nadam se da ću tom rekonstrukcijom stići do krede, kada se zatvorio Vardarski okean, odnosno da će to zatvaranje biti moja početna tačka. Nadam se da ću na osnovu ove dve vrste rekonstrukcije otkriti na koji način se menjalo naponsko stanje. Kada kasnije budem primenila i paleomagnetizam i fission-track metodu, koja otkriva kada je stenski blok prošao granicu određene temperature, nadam se da ću utvrditi ne samo kako je evoluirao stres, nego i kada su se tačno odigrali ti tektonski događaji. Tako ću moći da potvrdim ili opovrgnem neku od teorija o formiranju geologije naše zemlje - procenjuje Ana Mladenović.

Na drugoj strani, Dragana Petrović se nada da će, na osnovu sopstvenih istraživanja, postaviti model ofiolita istočnog oboda Vardarske zone, odnosno rekonstruisati procese koji su doveli do smeštanja ofiolita na današnju poziciju.

- Specifično je da, potpuno suprotno od svih drugih, ofioliti istočnog oboda Vardarske zone imaju istočnu vergencu, tj. padaju ka istoku. I pristalice teorije jednog okeana se takođe slažu da su ofioliti istočnog oboda Vardarske zone zaista drugačiji. Kolege u Grčkoj su dobile određene rezultate u vezi s tim, i sada bi trebalo videti kako će se moj model uklopiti sa tim rezultatima, s obzirom na to da svi ti ofioliti pripadaju istoj zoni i da je na sve uticala ista tektonika. Ukoliko se na još nekoliko modela dobije kao rezultat jedinstven blok ofiolita ka zapadu, moglo bi se pretpostaviti da je reč o jednom okeanu - smatra Dragana Petrović.

Dubravka Marić

 

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» BROJ 57 naslovna
Godina X
Maj - Jun 2013.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA