MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 56
Godina X
Mart - April 2013.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ISTRAŽIVANJA

 

 

Život na Marsu?

Fluidi - ključ zagonetke

Nalaz određenih minerala u površinskih pet kilometara Marsa predstavljaju do sada najjači dokaz da je život na Marsu bio moguć. To je najvažniji zaključak iz izveštaja 'Aktivnost dubinskih voda na Marsu i njihove implikacija na dubinsku biosferu', objavljenog u januaru ove godine.

Gotovo polovinu života na Zemlji sačinjavaju jednostavni mikroorganizmi skriveni u podzemnim stenama, a već neko vreme naučnici smatraju da je sličan scenario moguć i na Marsu. Te teorije su dobile ozbiljan podsticaj izveštajem koji potvrđuje da su sastojci nužni za živi svet bili prisutni u potkornom sloju Marsa, u većem delu istorije te planete.

Kada meteoriti udare u površinu Marsa, oni deluju kao prirodne sonde jer izvlače stene na površinu. Skorija istraživanja su pokazala da mnoge stene izbačene na površinu Marsa sadrže glinu i minerale čiji je sastav izmenila voda, neizostavni element života. Neki duboki krateri Marsa su delovali kao bazeni u kojima su dubinske vode te planete formirale jezera.

Krater MakLaflin, opisan u ovoj studiji, jedan je od takvih bazena koji sadrže glinu i ugljenične minerale nastale u davnom marsovskom jezeru. Fluidi koji su formirali te minerale mogli bi biti ključ zagonetke o postojanju života na Marsu.

Iako se ne zna sa sigurnošću kako je nastao život na Zemlji, moguće je da je prvo nastao ispod površine, zaštićen od surovih uslova kakvi su vladali Zemljinom površinom.

NOVI SNIMCI NASA*INOG ROVERA
Marsom je tekla reka

Posle više nedelja boravka na Marsu, NASA-in rover curiosity našao je korito kojim je nekada, verovatno, tekla reka. Na snimcima je kamenje u sloju stene što je argument da na toj planeti ima vode. Naucnici pretpostavljaju da je recica tekla metar u sekundi, na šta upucuje velicina šljunka koji je sobom nosila. Pretpostavlja se da je dubina vode iznosila oko 1 m. Organizatori dvogodišnje misije, koja košta 2,5 milijardi dolara, sada su mnogo bliže cilju - da se pronadju mesta na kojima su nekada mogli da se razviju mikroorganizmi. Rover ce tražiti tragove vode u organskim jedinjenjima, što je dokaz da je, u prošlosti, na Crvenoj planeti bilo života.

"Tektonski poremećaji su uništili većinu ostataka, pa možda nikada nećemo saznati poreklo života i rane faze evolucije", navodi dr Džozef Mihalski, planetarni geolog Prirodnjačkog muzeja u Londonu. "Istraživanje stena sa Marsa, gde su drevni geološki ostaci bolje očuvani nego na Zemlji, možemo posmatrati kao pronalaženje stranica koje su otkinute iz knjige geološke istorije Zemlje. Bez obzira da li ćemo naići na tragove života ili ne, analiza takvih stena će nas naučiti mnogim stvarima o hemijskim procesima u ranoj fazi Sunčevog sistema."

Podlogu za ovakve procene pruža materijal koji su dostavile svemirske sonde. Za sada je to dovoljno da se sazna više o sastavu stena, ali indirektno ukazuje da je voda bila prisutna u Marsovoj prošlosti i da je možda tu i sada. Zato je opšti zaključak da u budućnosti ne treba obraćati pažnju samo na površinu, kao do sada, već da treba saznati više o onim slojevima koji nisu bili izloženi izrazito negostoljubivim uslovima kakvi na Marsu vladaju milijardama godina.

Druga tema koja se, možda pomalo neočekivano, nametnula jeste da će saznanja o 'crvenoj planeti' pomoći da se bolje razume i istorijat Zemlje.

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» BROJ 56 naslovna
Godina X
Mart - April 2013.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA