TEMA BROJA - 40 godina Galaksije

Pripremio: Jovan Regasek

Od erotike…

U časopis Galaksiju premešten sam po kazni, iz časopisa Duga. U ranim sedemdesetim, dobio sam posao kao novinar u erotskom časopisu “Eva i Adam”, koji je osnovao Aleksandar Saša Badanjak. Časopis je bio popularan u svim delovima bivše Jugoslavije, naročito u Sloveniji, i prodavao se u tiražu od nekih 270.000 primeraka - sve dok Gradski komitet SK grada Beograda nije odlučio da časopis kvari omladinu i naložio novinskoj kući “Duga” da ga, po kratkom postupku, zatvori. Da spase šta se spasti moglo, prvenstveno da sačuva čitaoce, rukovodstvo je odlučilo da Evu i Adam transformiše u časopis Duga.

Jovan Regasek

Duga je bio prvi posleratni ilustrovani časopis u boji, ugašen u šezdesetim, i to je bila dobra prilika da se časopis obnovi. Kultura i politika nemaju nikave veze sa erotikom. Bez obzira na to, Duga je uspela da sačuva nekih 90.000 od onih 270.000 čitalaca. Okupivši ekipu izuzetnih ex-Yu intelektualaca, pisaca i novinara, Duga se razvila u veoma dobar i uticajan časopis.

…do nauke

Dok se sve to dešavalo, Gavrilo Gaja Vučković je, na drugoj strani ogromne kancelarije u Vlajkovićevoj 8, u kojoj su sedeli novinari iz više redakcija, pripremao prve brojeve Galaksije. Iako smo sedeli u istoj prostoriji, nisam pokazivao nikakvo interesovanje za ono što se dešavalo na toj strani.

A kad sam i ja premešten na tu stranu, zavoleo sam i posao i kolege. Bilo je i tu uzbuđenja napretek… Nisam ni slutio da će taj jednostavni premeštaj iz jedne redakcije u drugu, na istom spratu, odrediti moj životni put i moju karijeru za narednih 40 i kusur godina... Galaksija je imala uzuzetnu ekipu saradnika, uključujući Milivoja Jugina, stručnjaka za osvajanje kosmosa, i Zorana Živkovića, stručnjaka za naučnu fantastiku. Ja sam bio zadužen za prirodne nauke i uglavnom sam radio sa fizičarima iz Instituta za nuklearnu fiziku u Vinči (dr Zdenko Dizdar, dr Branislav Lalović i dr Vladimir Ajdačić). Esad Jakupović je vodio astronautiku i astronomiju.

Osim originalnih članaka, redovno smo prenosili članke iz vodećih svetskih naučnih časopisa. U to doba bilo je sasvim uobičajeno da se članak prenese a često i preradi za potrebe domaćih čitalaca, bez dozvole izdavača. Uzimali smo šta smo i koliko smo hteli. Mislili smo tada, vrlo naivno, da je nauka opšte dobro i da ne podleže autorskim pravima. Naprotiv, bili smo ponosni da nauku širimo dalje. Čudim se danas da nas niko nije gonio zbog toga.

Uređivačka politika

Gaja je bio odličan urednik. U Galaksiji nije bio objavljen članak a da ga on nije pročitao, često i uradio redakturu, ali svima nama je davao odrešene ruke da biramo saradnike i teme, da naručujemo tekstove i dogovaramo se saradnicima kako će ti tekstovi biti napisani, i da ih prepravljamo (redigujemo) kad god je bilo potrebno. Svako od nas je bio jezički čistunac, i vodili smo strogo računa ne samo da članci budu sadržajni, da ne odstupaju od teme i da budu zanimljivi, nego i lepo napisani.

Poslovna politika

Galaksija nikada nije dobro stajala finansijski. Bili smo večiti gubitaši. Prihod od prodaje nije bio dovoljan da pokrije troškove poslovanja, nijedna ustanova nije htela da nas dotira - ni vlada - pa smo uživali prilično loš tretman. Kad se sve sabere, bili smo od veće štete nego od koristi.

Nikada nisam mogao da shvatim, a pogotovu ne danas, zašto je prvo NIP “Duga” (u početku je bila samostalna novinska kuća, Vlajkoviceva 8, dok se nije pripojila BIGZ-u na gomili lažnih obećanja i postala jedan od OUR-a BIGZ-a u augustu 1974) a posle OOUR “Duga” prodavala časopis ispod cene. Da je cena bila samo 20% veća, mi bismo bili OK. Rukovodstvo se plašilo da bi veća cena, veća od one koja je bila uobičajena za viskotiražne časopise, ugrozila tiraž Galaksije i da drugovi odozgo ne bi to primili blagonaklono.

Prihod od oglasa takođe nismo imali - preduzeća su se radije oglašavala u visokotiražnim časopisima za široku publiku. Sećam se da smo svi bili ogorčeni i da smo krivili naše centralizovano odeljenje za prodaju oglasa; ali, ruku na srce, ko bi se i zašto oglašavao u časopisu kao što je bila Galaksija ? Izdavači knjiga? Proizvođači i izvoznici naučne opreme?

Ono što nas je održavalo bio je osećaj da radimo značajan i koristan posao, da radimo za opšte dobro. Galaksija se mogla raditi samo iz ljubavi, i svi mi u redakciji smo verovali da smo na ovaj svet došli sa zadatkom da širimo veru u nauku i da obrazujemo naciju (sic!). Ni manje ni više. BIGZ nas je održavao u životu iz praktičnih razloga - da bolje iskoristi svoje štamparske kapacitete i za političke poene.

Doručak sa Gajom

Odnosi u redakciji su bili harmonični, ali na distanci - ako izuzmemo činjenicu da nam je Gaja svima pozajmljivao pare da izdržimo do prvog.

Tanasije Gavranović, najveći gospodin među nama, uvek u odelu, sa prslukom i kravatom, bio je predstavnik stare škole novinarstva. On je nekako bio uvek na distanci. Esad Jakupović je godinama bio Gajina desna ruka, ali nikada u BIGZ-u nije dobio priznanje koje je zaslužio. Gaja, pošto nije bio član partije, nije mogao da učini ništa za njega. Sa Esadom sam delio kancelariju, godinama, i bili smo nerazdvojni prijatelji sve dok se 1992. nije preselio u Sloveniju.

Radni dan u redakciji je uvek počinjao na isti način. Gaja bi došao sa vrućim burekom ili pogačicama i jogurtom i pozvao Acu da zajedno doručkuju u njegovoj kancelariji. Ostali članovi redakcije su retko dobijali tu čast.

Više od novinarstva

Galaksija se oduvek trudila da bude više od časopisa - bili smo veoma angažovani u pokretima i aktivnostima u vezi sa popularizacijom nauke. Ti angažmani su bili mahom moja inicijativa, i ja sam na njima najviše radio.

Podržavali smo “Mlade istraživače” (modernizovana verzija posleratnih radnih akcija) koji su tokom leta organizovali seriju kampova za srednjoškolce za razne naučne discipline. Formirali smo ekipe od naših čitalaca koje sam obično ja predvodio - propustio sam samo prvu, ekološku akciju na Paliću, zbog iznenadnog poziva u JNA.

Astronomija je bila naročito popularna. U jednom od astronomskih kampova upoznao sam Branka Brkića (mnogo godina kasnije naši putevi su se ponovo ukrstili na neočekivani način u Južnoj Africi).

Jedan od najpopularnijih naučnih kampova bio je izgradnja sistema solarnih kolektora u Kutini, u Hrvatskoj. Prof. Branislav Lalović je bio projektant, stručni konsultant, inženjer i poslovođa, a ekipa se sastojala mahom od čitalaca Galaksije. Podržavali smo i pokret “Nauku mladima”, prateći njihove aktivnosti i dodeljujući stipendije za studije najtalentovanijim srednjoškolcima - momcima i devojkama sa najoriginalnijim naučnim eksperimentima.

Specijalna izdanja

Uvek na tapetu zbog gubitaka, dodatnu zaradu smo počeli da tražimo u specijalnim izdanjima. Po ugledu na “Politiku” i njihova specijalna izdanja posvećena popularnim temama (nekoliko tih izdanja napisali su Gavrilo Vučković i Esad Jakupović, a i ja sam napisao jedno o alternativnim izvorima energije), i mi u Galaksiji smo počeli da razmišljamo o specijalnim izdanjima na najpopularnije teme koje smo obrađivali u časopisu.

Sredinom sedamdesetih, ekološki pokret, fokusiran mahom na obnovljive izvore energije, je bio veoma snažan. Galaksija je o tome često pisala, i mi smo odlučili da sve to objedinimo u specijalno izdanje koje će se pojaviti pod naslovom Solarne kuće.

Izdanje sam ja uredio; stručni saradnik, konsultant i autor je bio dr Branislav Lalović, nuklearni fizičar i veliki popularizator primene solarne energije. Uspeli smo da okupimo ekipu mladih arhitekata pa je izdanje, pored popularnih članaka o solarnoj energiji, uključilo i domaće građevinske planove za solarne kuće, specijalno projektovane za kontinentalnu klimu i naše podneblje.

Štampano u luksuznoj grafičkoj opremi i na vrlo kvalitetnom papiru, izdanje je bukvalno ragrabljeno, ali ideje, osim možda nekoliko eksperimentalnih projekata, nikada nisu zaživele u praksi. Solarna energija, ma kako to paraksalno zvučalo, nije bila i jos uvek nije za siromašni svet.

Takođe vođeni komercijalnim razlozima, u vreme opšte euforije oko “mađarske kocke”, objavili smo istoimeno specijalno izdanje. Pored mog intervjua sa pronalazačem te kocke, mađarskim skulptorom i profesorom arhitekture Erneom Rubikom (Erno Rubik), Mađarska kocka je sadržavala detaljna ilustrovana uputstva za slaganje kocke, koja je napisao Dejan Ristanović. (Zanimljivo je da je upravo mađarska kocka otvorila Dejanu vrata redakcije i ukrstila Dejanove i moje puteve. Iz naše saradnje, u deceniji i nešto više koja je sledila, izrodilo se nekoliko stvari koje su ostavile snažan trag na medijskoj sceni bivše Jugoslavije… Dejana, tada još gimnazijalca, u redakciju je doveo Vladimir Ajdačić. Dejan nas je sve fascinirao brzinom kojom je slagao “mađarsku kocku”. Od tada je postao stalni saradn.)

Od igara…

Ja sam oduvek više voleo da uređujem nego da pisem, i Gaja Vučković mi je davao priliku i prostor za to. Osim brige o prirodnim naukama, imao sam i svoj blok koji se zvao “Igre, hobi, uradi sam”, gde sam objavljivao razne projekte za hobiste. U početku su bili popularni HiFi sistemi, o njima sam objavio dosta i teoretskih i “uradi sam” članaka, onda je došla “mađarska kocka”, pa džepni računari, o kojima je pisao Dejan Ristanović. I konačno, sa pojavom “zx81” ( mali kućni računar za samogradnju) i “spektruma”, i kućni računari. Prve tekstove o kućnim računarima napisao je Stanko Popović.

Zahvaljujući obilju stranih časopisa na koje je redakcija bila pretplaćena, imali smo veoma dobar uvid u razvoj nauke i tehnike u svetu. U leto 1983. pala je odluka da objavimo specijalno izdanje posvećeno računarima, i ja sam počeo sa pripremama za izdanje koje se pojavilo na tržištu januara 1984. pod naslovom Računari u vašoj kući. Zvaničan datum je decembar 1983.

… do “Računara”

To je, međutim, sasvim druga i sasvim posebna priča. Sledeće godine, u decembru, je tridesetogodišnjica od osnivanja časopisa Računari - možda će to biti prilika da se ta priča ispriča.

Kraj jedne ere

Konačno, priča o Galaksiji ne bi bila kompletna bez Zorana Modlija, disk-džokeja, pasioniranog ljubitelja avijacije i velikog prijatelja časopisa. Zoran je imao emisiju na “202”, “Ventilator”, koju je radio potpuno sam, bez tehničara i producenata, i u kojoj su urednici i saradnici Galaksije bili redovni gosti. Prikazivali smo najnovije brojeve časopisa i pričali o najzanimljivijim objavljenim temama. Ja nisam voleo da gostujem u emisiji jer sam imao fobiju od radija i uopšte od javnih nastupa, ali srećom kolege i saradnici nisu. Zoranov doprinos popularizaciji nauke, kroz emisiju koja je u suštini bila posvećena rokenrolu, nije bio zanemrljiv.

Što se tiče Galaksije , časopis je, tokom svog postojanja, igrao neverovatno značajnu ulogu u popularizaciji nauke i podizanju naučne kulture nacije (“naših naroda i narodnosti”). Gaja Vučković je bio ključan za uspeh Galaksije i za ulogu koju je ona igrala u to vreme. Mada smo mi novinari i urednici imali slobode i prostora da se potpuno izrazimo, Galaksija je bila - Gaja. Sa Gajinim odlaskom otišla je, nekoliko godina kasnije, i Galaksija. Časopis nije uspeo da nadživi svog osnivača i urednika za dugo - uz svo poštovanje urednicima koji su radili posle Gaje. Potonuo je kao sidro, zajedno sa svojom lađom u čuvenoj pesmi “Bijelog dugmeta”, zajedno sa njim.

Jovan Regasek