MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 51
Godina IX
Maj - Jun 2012.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEHNOLOGIJA

 


Pripremio: Jozef Baruhović, dipl inž.

Novi hibridni solarni fotoelektrični-termički kolektor

Što više energije od Sunca

Dobri su izgledi za veću upotrebu novog hibridnog solarnog kolektora PV-T koji treba da objedini “struju i vodu” i da sunčevu energije još više uvede u naš svakodnevni život. Šta je novo kod tih hibridnih kolektora? Novo je objedinjavanje struje i vode u jedno kolektorsko kućište. Sam po sebi koncept je privlačan i logičan, ali otvara probleme za industriju i sadašnji nivo proizvodnje kolektora, koji se razvijao uglavnom u dva odvojena pravca: solarni - termički kolektori (T) za dobijanje tople sanitarne vode i solarni fotoelektrični kolektori (FE) za dobijanje električne energije.

i hibridni solarni fotoelektrični-termički kolektorDo sada su postojali solarni kolektori za proizvodnju tople sanitarne vode, tj. termički kolektori koji su pretvarali sunčevu energije u toplu vodu, i solarni fotoelektrični kolektori koji su pretvarali tu istu energije direktno u električnu energiju. Ta dva tipa kolektora bila su razdvojena i ugrađivana u odvojena kućišta. Novo je da se sada, za dobijanje toplotne i električne energije, koriste dva kolektora-prijemnika postavljena u jedno kućište.

Ideja da se izvrši objedinjavanje dva kolektora u jedan nije nova, ali je sada ostvarljiva zahvaljujući napretku tehnologije i primeni boljih izolacionih materijala. Novi hibridni kolektor objedinjava u jednom kućištu dva “nepomirljiva energenta”, električnu struju i toplu vodu.

Kako hladiti kolektor

Sunce šalje široki spektar elektromagnetnih talasa različitih talasnih dužina. Od interesa za dobijanje termičke i električne energije su dva talasna opsega tog zračenja: “vidljivi” deo, talasne dužine 400-750 nm, i “nevidljivi“ deo, “infra crveni”, talasne dužine 750 nm-1mm (nm - milijarditi deo metra). Vidljivi deo spektra proizvodi električnu energiju. Nevidljivi deo spektra proizvodi toplotnu energiju tj. toplu vodu ili topao vazduh. Objedinjeni, ova dva energenta podižu stepen iskorišćenje novog hibridnog kolektora na 50%-60%, što je znatno više od čisto termičkog i čistog fotoelektričnog kolektora.

Novi hibridni kolektor predstavlja zbir oba prethodna jer termički kolektor ima stepen iskorišćenja cca. 45% a fotoelektrični 15%-do18%. Pri sadašnjem stanju solarne tehnike, novi hibridni solarni kolektori proizvode 300-400 W po m2 površine kolektora. Od toga, na električnu energiju otpada 100-150W a ostalo je toplotna energija u vidu tople vode ili toplog vazduha.

Nedostatak fotoelektričnih kolektora je u tome što stepen iskorišćenja opada sa porastom radne temperature, tj. ambijenta u kojem je kolektor postavljen. To je problem za fotoelektrične kolektore koji se obično postavljaju na krovove zgrada gde temperature leti može da dostigne preko 80 stepeni C. Optimalna radna temperatura za fotoelektrične kolektore je 25 stepeni C. Fotoelektrični kolektor koji odaje 250 W pri temperaturi od 25 stepeni C, pri temperaturi od 80 stepeni C odaje 170 W a pri temperaturi od 120 stepeni C samo 130 W. Kolektor koji na temperaturi od 25 C odaje 10 kW, na temperaturi od 80 stepeni C odaje samo 7 kW, tako da je ključni tehnički problem kako ohladiti fotoelektrični kolektor.

Neočekivani “brak”

Rešenje se samo po sebi nametnulo: “brak” dva kolektora - fotoelektričnog i termičkog - daje optimalno rešenje. “Brak” čini komplementarnu celinu koja se dopunjuje. Pri tome, rashladni medijumi mogu biti voda ili vazduh. Električna energija iz fotoelektričnog dela kolektora priključuje se na električnu mrežu preko odgovarajućih uređaja, ili na akumulatorske baterije da bi se po potrebi koristila kasnije. Toplotna energija odvodi se u solarni bojler, toplotnu pumpu… i koristi se po potrebi.

Niz prednosti

Prednosti novih hibridnih kolektora su u sledećem:
- 10%-15% veći stepen iskorišćenja u proizvodnji električne energije u odnosu na postojeće fotoelektrične kolektore
- proizvodnja električne energije i tople vode u jednoj kolektorskoj jedinici (kućištu)
- cena veća 20%-30% u odnosu na klasičan fotoelektrični kolektor ali zato manja ako bi se računala cena posebno fotoelektričnog i termičkog kolektora
- efikasnije iskorišćene krovne površine, tj. manja zauzetost krovnih površina
- niža cena.

Tehnička rešenja za novi hibridni kolektor mogu biti dvojaka: sličan termičkom kolektoru, tj. postavljen u kućište termičkog kolektora sa zaštitnim staklom, dobrom termičkom izolacijom i fotoelektričnim ćelijama ispod zaštitnog stakla. Drugo rešenje je izvedba slična fotoelektričnoj ćelije ispod koje se postavlja termički kolektor bez zaštitnog stakla i termičke izolacije. Prvo rešenje favorizuje dobijanje tople sanitarne vode a drugo dobijanje električne energije. Izbor zavisi od potrebe klijenta, tj. da li želi više toplotne ili električne energije? U oba slučaja, fotoelektrične ćelije postavljaju se iznad termičkog dela kolektora. Kao što je već pomenuto, električna energija se odvodi na električnu mrežu ili akumulatorsku bateriju za kasniju upotrebu a dobijena toplotna energija (topla voda) se preko vodovodnih cevi odvodi do solarnog bojlera ili toplotne pumpe ili se odmah koristi za podno zagrevanje.

U pogledu spoljnjeg izgleda, nema veće razlike između postojećih fotoelektričnih kolektora i novih hibridnih. Razlika se zapaža jedino u cevima koje dovode i odvode vodu.

U razvoju hibridnih fotoelektričnih-termičkih kolektora otišlo se korak dalje i radi se na hibridnim fotoelektričnim-termičkim kolektorima sa ”koncentratorom”, tj. reflektorima koji pojačavaju sunčevo zračenja, što smanjuje broj ugrađenih fotoelektričnih ćelija i povećava stepen iskorišćenja kolektora.

Jozef Baruhović, dipl inž.

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA