MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ 47
Godina IX
Jul - Avgust 2011.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

INSEKTI

 

Pripremio: Filip Franeta

Entomologija

5 zabluda o insektima i njihovim srodnicima

1.Leptiri žive jedan dan

Leptiri• Veoma je rasprostranjena zabluda o dužini života odrasle jedinke leptira bilo koje vrste. Naime, leptiri najčešće žive par nedelja dok, izuzetno, neke vrste žive i po nekoliko meseci. Zabluda da leptiri žive samo jedan dan je verovatno proistekla iz činjenice da jedna druga grupa insekata - vodeni cvetovi ili Ephemeroptera - živi veoma kratko. Ovi insekti kao odrasle jedinke žive zaista samo jedan ili dva dana, taman toliko koliko im je potrebno da završe životni ciklus. Neke vrste, pa i naš tiski cvet (Palingenia longicauda), mogu podsećati na leptire, pa je možda i odatle potekla ova zabluda.

 

2. Krpelji padaju s drveća

• Iako nisu insekti, već su srodniji paucima, krpelji predstavljaju pretnju za ljude kao prenosioci više zaraznih bolesti, uključujući i lajmsku bolest. Više puta smo imali priliku da čujemo kako je nekome krpelj pao s drveta na glavu; međutim, ove životinje sasvim drugačije pronalaze svoje žrtve. Oni vrebaju u travi i niskom rastinju, najčešće do 50 cm iznad zemlje i nepomično čekaju dok neki potencijalni domaćin ne prođe. Jednom kada se zakače na koži žrtve, polako i neosetno se penju do mesta na telu koje im najviše odgovara i gde će se narednih nedelja hraniti krvlju domaćina. Tako mogu dopreti i do glave čoveka koji će možda pomisliti da je krpelj pao s obližnjeg drveta. Ne treba zanemariti ni činjenicu da krpelji podsećaju na mnoga druga paukolika stvorenja pa je i mogućnost pogrešne identifikacije velika.

3. Komarci k'o rode

• Svi dobro znaju kako izgleda komarac, a u poslednje vreme čuje se i o dolasku nekih novih vrsta u naše podneblje. Ipak, često smo se sretali s nekim nesrazmerno velikim primercima za koje smo mislili da su „prerasli“ komarci i za koje smo se plašili da će se napiti velike količine krvi. Ipak, radi se o potpuno bezazlenim srodnicima komaraca koji ne sisaju krv, u narodu poznatim i kao veliki komarci, dok je naučni naziv porodice kojoj pripadaju Tipulidae.

 

4. U ušima

• Često slušamo priče o raznim insektima koji vole da ulaze u uši, a neke idu toliko daleko da govore kako neki insekti čak dopiru do mozga i tu polažu jaja. U tim pričama jedna vrsta prednjači i najčešća je žrtva predrasude: uholaža ili Forficula auricularia. Narodni naziv govori čega da se pribojavamo iako su uholaže, u stvari, bezopasni insekti pretećeg izgleda koji nemaju sklonost da ulaze u ljudske uši. Reputaciju su verovatno dobile zbog toga što se često nađu u ljudskim domovima i što imaju običaj da se sakrivaju ispod predmeta ili u nekom voću kao što su jabuke, kruške ili narovi. Uholaže nemaju nikakavu posebnu tendenciju da ulaze u uši; a i kada bi igrom slučaja tu zalutale, svakako bi odmah promenile sredinu.

 

5. Smrtonosne tarantule

• Iako nisu prisutne u fauni naše zemlje, tarantule se sve češće gaje kao kućni ljubimci zbog impresivne veličine, neobičnog izgleda i pitome naravi. Često predstavljane u filmovima i javnosti kao smrtonosna bića koja vrebaju priliku da ugrizu čoveka, ovi pauci su u stvari pitoma stvorenja koja veoma retko grizu; a kada to i učine, njihov otrov izaziva slične reakcije kao ubod pčele. Neke afričke vrste poseduju nešto jači otrov, ali do sada nema dokumentovanih smrtonosnih slučajeva izazvanih ujedom tarantule.

Filip Franeta

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA