INSEKTI

Pripremio: Filip Franeta

Osvajanje neba

Skriveni gospodari sveta

Mogućnost letenja je bila inspiracija ljudi svih epoha i kontinenata. Od mitskih priča o Ikaru i Dedalu pa do maštovitih izuma braće Rajt, čovek je ipak uspeo da se uz pomoć mašina vine u nebo, A neka druga stvorenja su to uradila pre njega....mnogo pre njega.
Ne radi se o letećim sisarima-ljiljcima koji vladaju noćima, niti o pticama koje su današnji gospodari neba, čak ne ni o prastarim letećim gmizavcima. Bića koja su prva osvojila nebo i savladala gravitaciju čak 100 miliona godina pre svih ostalih, bili su insekti

Insekti se pojavljuju pre otprilike 400 miliona godina, u vreme kada su Zemljom vladale džinovske paprati, krupni zglavkari i prvi kopneni kičmenjaci. Jedan od najstarijih fosilnih nalaza insekata predstavlja vrsta Rhyniognatha hirsti koja je sačuvana samo u vidu dela usnog aparata, ali ipak dovoljna da naučnici shvate da se radi o do sada najstarijem šestonogom biću. Ne zna se da li je ova vrsta imala već tada mogućnost letenja. Pouzdani podaci o krilatim insektima u vidu fosilnih ostataka pojavljuju se tek kasnije, pre oko 320 miliona godina.

Kako su nastala krila insekata, nešto do tada sasvim novo u životinjskom svetu i zašto se ova morfološka struktura uopšte pojavila?

Mnoga su pitanja koja se odnose na način na koji su nastala krila insekata i dalje nejasna. Postoji više mogućih teorija o tome, ali je svrha njihovog nastanka sasvim jasna. Krila su omogićila insektima da zauzmu stanište koje je do tada bilo potpuno neiskorišćeno, pružila su im priliku da se domognu teško dostupne hrane i da lakše pobegnu od grabljivaca. Krila su insektima pružila prednost u osvajanju sveta i pretvorila ih u današnja najraznovrsnija stvorenja na Zemlji.

Poslednja igra „cvetova“

Neki od prvih insekata sa primitivnim krilima ali sposobnim za let su bili oni iz reda Ephemeroptera ili „vodeni cvetovi“. Procenjuje se da su nastali u kasnom karbonu ili ranom permu. Ovi insekti su se održali do današnjih dana i žive veoma neobičnim životom. Njihov životni ciklus je sačinjen od larve koja naseljava čiste reke i potoke i odrasle jedinke koja je poznata po kratkom životnom veku od samo nekoliko sati do jednog dana. Taman koliko je ovim životinjama potrebno da završe proces razmnožavanja, polože jaja u vodu i produže svoju vrstu. Baš kako su to radili milionima godina. Ovom redu pripada i vrsta koja živi kod nas, nazvana „tiski cvet“ ili Palingenia longicauda. Svake godine larve „tiskog cveta“ sazrevaju u odraslu jedinku i izlaze na površinu vode, izleću u desetinama hiljada primeraka i igraju svoj poslednji ples pre smrti. Ova vrsta koja je nekada bila rasprostranjena širom Evrope, danas opstaje samo u Mađarskoj i Srbiji, i to jedino u reci Tisi.

Još nekoliko redova letećih insekata, uglavnom herbivornih, nastajalo je nakon vodenih cvetova, neki su činili čak i polovinu postojećih vrsta koje su tada naseljavale Zemlju. Ali, nisu podneli pritisak evolucije i izumrli su početkom trijasa.

To je bilo vreme ekspanzije biljojedih krilatih insekata dok se nisu pojavile prve grabljivice - vilini konjici. Red Odonata ili vilini konjici i njihove preteče Protodonata, pojavljuju se takođe u kasnom karbonu i postaju prvi leteći grabljivci.

Ovi nemilosrdni predatori su imali neuobičajeno velike oči koje su im omogućavale da precizno odrede položaj plena, imali su dva para velikih krila i bili su veoma vešti letači. Ipak, vrste iz reda Protodonata, koje danas nemaju živih predstavnika, ostaće upamćene kao najveći insekti koji su ikada živeli na Zemlji. Fosilni ostaci vrste Meganeuropsis permiana pokazuju da je imala raspon krila od preko 70cm.

Evolucija krila

Njihovi bliski rodjaci, vilini konjici održali su se do danas i predstavljaju jedne od najveštijih i najvećih vazdušnih predatora u svetu insekata. Takođe, predstavljaju izuzetak u ovoj klasi, pošto se njihova prednja krila ne pokreću sinhronizovano sa zadnjim, kao što je svojstveno svim ostalim predstavnicima šestonogog sveta sa dva para krila.

Nakon pojavljivanja ovih redova događa se veliki preokret u evoluciji leta kod insekata i nastaje sasvim nov način polaganja krila. Insekti dobijaju do sada novu mogućnost - savijanje krila preko abdomena u trenutku odmora. Ova naizgled nevažna i jednostavna promena, izmenila je čitav tok evolucije insekata i učinila ih je prilagodljivijim i otpornijim. Sada su njihova krila postala zaštićena od predatora, uticaja vetra i drugih klimatskih faktora i omogućila im bolje preživljavanje u najrazličitijim uslovima.

Vrlo brzo nakon ove promene, nastaje mnogo novih redova, od snalažljivih bubašvaba, napasnih skakavaca, raznovrsnih tvrdokrilaca, korisnih osa, dosadnih muva i, najzad, poslednjih šarenih leptira. Evolucija krila je dalje tekla u najrazličitijim pravcima. Iako većina savremenih insekata poseduju jedan ili dva para krila, neke vrste su ih izgubile i prilagodile se drugim načinima života, neke su krila izmenila u oklope, druge ih pak pretvorila u zaštitna i upozoravajuća pomagala, ali ona ostaju sredstvo pomoću kojih su insekti postali pritajeni vladari sveta.

Filip Franeta