MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 43
Godina VII
Nov. - Dec. 2010.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

TEMA BROJA

Pripremio: Miomir Tomić

ARHITEKTURA

 

Lord Norman Foster

 

U službi nauke

i ekologije

 

Autor najvećih objekata arhitekture u svetu, od Londona do Hong Konga, od SAD do Evrope, lord Norman Foster, briljantnu karijeru ostvario je uz tim u Londonu sa više stotina saradnika u svetu i velikim brojem firmi sa kojima sarađuje

 

Fosterova arhitektura osvetljena je prirodnom svetlošću i ostvaruje vizuelni kontakt sa okruženjem i zelenilom. Ogromne konstrukcije žive i dišu, vazduh kroz njih prirodno kruži u zavisnosti od toplote koju sprovodi kako bi dobio optimalne performanse grejanja i energetske efikasnosti.

Najviša poslovna zgradu u Evropi, Trgovinska banka u Frankfurtu, visoka 299 m, sa tri trakta sa kancelarijama i velikim atrijumom u sredini, čini trouglastu osnovu, površine 40.000 m2, projekat je Normana Fostera. Preko atrijuma je osvetljena dnevnom svetlošću i prirodno ventilirana. U njoj svakodnevno boravi i radi 2300 radnika.

Zgrada Bankarske Šangajske i Honkongške korporacije u Hong Kongu, sa 47 spratova iznad i 4 ispod zemlje, visoka je 179 m. U njoj radi 3200 ljudi. U osnovi je površine 5000 m2, dok je u središtu atrijum, odozgo osvetljen, visine 52 m.

Vazduh za ventilaciju hladi se pomoću morske vode iz zaliva u blizini, preko toplotne pumpe iz podzemnog tunela na dubini od 75 m. Na krovu, 21 kolektor i 24 ogledala, pomoću kompjuterskog programa, svetlost sprovode u srce građevine, u atrijum.

Uz visoku tehno-logiku savremene ere, nove materijale i ingeniozan dizajn koji prati tok kruženja materije i energije kroz prirodno okruženje i sprovodi kroz arhitekturu, autor ostvaruje i autentični kineski “feng-šui” (kretanje “vetra i vode”).

Pravni fakultet univerziteta u Kembridžu je primer savršenog ekološkog solarnog samogrejućeg objekta, zahvaljujući znalački projektovanom obliku staklenog omotača torusa, sa zaštićenom severnom stranom i unutrašnjim zajedničkim prostorom sa galerijom.

Jedna od najdelikatnijih i najuspešnijih rekonstrukcija u Evropi je obnova zgrade Rajhstaga sa staklenom kupolom, u Berlinu (1995-1999). Projekat staklene kupole na zgradi iz 1884. godine, koju je projektovao Pol Valo, Foster je dobio na konkursu na kome je pobedio Kalatravu (kasnije autora Olimpijskog stadiona u Atini 2004). Delikatan zadatak rešio je tako što je konstruisao staklenu kupolu sa spiralnom rampom, koja je u stvari sakupljač sunčeve toplote i svetlosti. Višak tako prikupljene toplote se skladišti duboko pod zemljom i zimi koristi za dogrevanje.

U sredini konstrukcije kupole nalazi se sistem zrakasto postavljenih ogledala koje reflektuju sunčevu svetlost, kao neki veliki svećnjak, a zavojita rampa i ograda prenose svetlost u glavni auditorijum, bez direktnog sunčevog zračenja. Ovde se toplota dobija i pomoću generatora na ulje, a toplotne pumpe koriste otpadnu toplotu za hlađenje. Prirodna ventilacija velike sale Rajhstaga, gde zasedaju nemački parlament i vlada, je prioritet, a struktura krova služi da to omogući.

Treći aerodrom u Londonu, Stansted, takođe Fosterovo delo, jedan je od najlepših svetskih aerodroma, sa nosećim elementima metalne konstrukcije koja se račva kao “drvo” i nosi lagani krovni pokrivač na visini od 15 m, sa zenitalnim osvetljenjem. Objekat u obliku zarotiranih kvadrata, koji se kupa u svetlosti i prirodno je ventiliran, koštao je 15% jeftinije od klasične konstrukcije.

Aerodrom „Čep Lap Kok“ u Hong Kongu, koji se gradi po Fosterovom projektu, na veštačkom ostrvu dugom 6 km i širokom 3,5 km, u Južnom kineskom moru, najveći je na svetu. Zgrada aerodroma duga je 1,5 km, a samo prostor za prtljag je veličine Vembli stadiona. Dolasci i odlasci su odeljeni u dva nivoa, koje povezuje veliki atrijum, preko koga se sve dnevno osvetljava i ventilira. Aerodrom je kapaciteta 87 miliona putnika i 9 miliona tona tereta godišnje.

Telekomunikacioni toranj u Barseloni, izgrađen povodom Olimpijskih igara 1992. (projekat je dobijen na konkursu 1988), podigao je sa nosećim stubom, jezgrom prečnika samo 4,5 m i visine 288 m, sa vidikovcem na visini od 135 m. Noseću konstrukciju na šumovitom brdu iznad grada, na nadmorskoj visini od 440 m, drže samo tri para zatega od prednapregnutog čelika. Sa ovom tananom konstrukcijom, uspeo je da sačuva šumu.

Najviši most na kontinentu, enormne konstrukcije dužine 2,5 km, sa visećim zategama raspoređenim na sedam pilona (nosećih stubova), od kojih je najviši 343 m, viši od Ajfelovog tornja (300 m) i najveće poslovne zgrade u Evropi (već pomenute banke u Frankfurtu na Majni), otvorio je predsednik Francuske Žak Širak, 2004. Elegantna silueta, koja se ocrtava na nebu, bestežinski lebdi iznad doline reke Tarn. Ovaj most ima ulogu rasterećenja saobraćaja na uskom grlu autoputa od Pariza do Barselone.

Foster je projektovao i kosmodrom „Virdžin Galaktik“ u Nju Meksiku za poletanje u svemir aviona koji će voziti turiste u orbitu, a Evropska svemirska agencija “Aurora“ poverila mu je da razmišlja i daje idejna rešenja za naselja na Mesecu i Marsu.

Mirjana Lukić

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA