MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 40
Godina VII
Maj - Jun 2010.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

RETKE VRSTE

Pripremio: Oliver Klajn

Planinska njala
Koraci u stalnom strahu

Dugo se verovalo da je planinska njala vrlo srodna sa ostalim njalama, što je posledica lako uočljive sličnosti među vrstama. Međutim, ime vrste može da navede na pogrešan zaključak. Utvrđeno je da su planinskoj njali najsrodniji kudui, antilope kojih najviše ima u šumovitim predelima istočne i južne Afrike.

Planinska njala se, prema binominalnoj nomenklaturi, zove Tragelaphus buxtoni. Pripada potporodici Bovinae, odnosno goveda a porodici Bovidae. Krzno mužjaka planinske njale je sivkastobraon boje. Kako mužjaci stare, tako postaju tamniji. Ženkama imaju razbacane beličaste pege po telu, takođe i pruge, bleđe braon boje.

Ove antilope žive na velikim nadmorskim visinama od 3000 do 4200 m. Prebivaju u šumovitim predelima, uz pašnjake u dolinama, uz žbunje, u pustarama i slično. U predelu ramena visoke su oko 135 cm, teške su od 150 do 300 kg. Mužjaci su znatno krupniji. Hrane se najčešće žbunjem i raznim biljnim vrstama, ređe jedu lišajeve, travu, palo lišće i paprat. Kada je sezona kiša, obično su na nižim terenima. Kada je suvo, idu u više predele iznad šuma. Noću će se njale koje žive u šumi lakše odlučiti da napuste njene dubine i potraže hranu na otvorenijem prostoru.

Endemska su vrsta, što podrazuemeva da ih ima samo u Etiopiji. Žive u zonama Bale i Arusi koje su deo velikog etiopskog regiona Oromia. Lokalno stanovništvo u Etiopiji zove ovu životinju agazen. Na žalost, rado love planinsku njalu usled po svemu sudeći neutemeljenog verovanja u njena lekovita svojstva. To se naročito ispoljava kroz običaj da se ubije ženka zbog bizarnog uverenja Etiopljana da se njenim urinom leči sifilis. Razlog za lov je i meso antilope. Veliku opasnost za njih predstavljaju lovokradice i smanjivanje životne sredine. Više im odgovaraju niži predeli - ali se oni najčešće koriste za poljoprivredu. Sve to doprinosi visokom stepenu ugroženosti vrste. Procenjuje se da je ukupan broj jedinki između dve i četiri hiljade.

Ženke se obično kreću u pratnji jednog ili dva naraštaja mladih. Tako stupaju u vezu sa drugim ženkama praćenim svojim mladuncima. To udruživanje je obično nestalno i učestalo. Nekada bude i do trinaest jedinki, uglavnom ženki i mladunčadi. Manje ih je u zajednici kada zavlada suša.

Mladi mužjaci takođe formiraju krda. Prosečan broj planinskih njala u krdu je od 5 do 7. To se vremenom ne menja. Čak i kada su bili daleko brojniji, pre više decenije, krda nisu bila veća.

Zoolozi su prvi put stručno obradili i klasifikovali planinsku njalu 1910. godine. To je bila poslednja vrsta afričke antilope čiji je način života nauka istražila.

Ženke zatrudne kada dostignu starosnu dob od oko dve godine. Trajanje trudnoće je od osam do devet meseci. Rađa se jedno mladunče. Pare se najviše u decembru. Mladunci ostaju uz majku i dve godine. Odmah po isteku tog roka mlade ženke zatrudne.

Aktivniji su tokom popodneva i noću. Ali, hranu mogu da konzumiraju u svako doba - ne postoji određeno vreme kada se hrane. Stariji mužjaci su skloniji usamljeničkom životu i stručnjacima je teže da ih prate. Inače su veoma oprezni, što podstiče činjenica da su ih stalno lovili. Najviše ih ima u zoni Bale, gde je uspostavljen nacionalni park. Tu su u potpunosti zaštićeni i kreću se sa mnogo manje straha.

Najradije borave na prostoru gde ima grančica i paprati. Ogromna opreznost ima nalaže da mogu u svakom trenutku da čuju ukoliko im se neko približava tako što će nagaziti na osušenu grančicu ili nešto slično. U tom slučaju će se za tili čas izgubiti. Proizvode dve vrste zvukova: nešto kao promuklo groktanje i neku vrstu laveža kada su ugroženi.

Oliver Klajn

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA