RETKE VRSTE

Pripremio: OK

Argentinski crno-beli tegu

Praistorijski ljubimac

Tegu ili kako se stručno naziva Tupinambis je rod guštera u Južnoj Americi. Ove životinje spadaju u familiju Teiidae. Ima ih sedam vrsta. Argentinski crno-beli tegu je najveći među svim vrstama

Prema binomijalnoj nomenklaturi (sistemu imenovanja vrsta u biologiji) zove se Tupinambis merianae. Žive u kišnim šumama i savanama Argentine, Urugvaja i Brazila. Karakteriše ih izuzetna intelignecija za vrstu guštera koji najviše vremena provodi na kopnu.

Najbolje se osećaju u dubokim jazbinama u kojima često borave vrlo dugo. Jazbina im pruža dobru zaštitu od spoljašnjih temperatura ako im ne odgovaraju i prekomernog gubitka telesne vode. Mužjaci su veći i mišićavi. Nekada premašuju dužinu od 1,2 m. Ženke su nešto krhkije a dužinu im je uglavnom oko 90 cm. Odlika tegua je da brzo rastu. Mladunci su dugački svega oko 20 cm. Boja mladunaca je svetlozelena sa crnim tačkama po telu. U roku od nekoliko meseci ta zelena boja izbledi u belu. Žive oko petnaest godina a neretko i koju godinu više.

Neophodno je da žive na visokoj temperaturi tokom najvećeg dela godine. U uslovima kada ih ljudi drže kao kućne ljubimce, trebalo bi da im obezbede temperaturu u kavezu u rasponu od od 25 do 32 stepena. U toku noći može biti nekoliko stepeni niža. Vlasnici moraju da pažljivo prate temperaturu u kavezu ili, preciznije rečeno, nekoj vrsti terarijuma. Čak je poželjno postaviti po termometar na dva kraja terarijuma.

U prirodi su svakodnevno na Suncu i pored dugotrajnog boravka u jazbini. Ono im je izvor ultravioletnih zraka i toplote. Izvan prirodnih uslova upotrebljava se ultravioletna sijalica punog spektra. Obično se za njih koristi prekrivač od kore, neretko od čempresa ili od slame i đubriva. Ta površina treba da bude duboka kako bi se stvorili uslovi koji podsećaju na jazbinu u prirodi. Od velikog je značaja i vlažnost terarijuma. Da bi se postigla odgovarajuća vlažnost, dodaje se mahovina na prekrivač, odnosno ograđeni prostor.

Ukoliko je tegu u suvom prostoru, lako može doći do pojave odbacivanja kože na nožnim prstima i repu. Ukoliko vlasnik koji drži tegua primeti da je došlo do mitarenja, mora da poveća vlažnost u ograđenom prostoru.

Hrane se insektima , poput brašnara, cvrčka, bubašvaba i sličnih. Jedu i voće sa velikom količinom kalcijuma. I mala količina voća često je dovoljna da zadovolji njihove potrebe za hranom naročito ako je to voće raznovrsno. Smatra se da su svaštojedi ali treba imati u vidu izraženu individualnost jedinki pri izboru hrane tako da van prirodnih uslova mogu da ispolje sklonost samo ka određenoj vrsti hrane. Jedu i glodare ali vrlo umereno jer glodari imaju velike rezerve sala a tegu nije u stanju da svari velike količine. Mogu da konzumiraju jaja, meso ćurke i kosti.

Teguima su potrebni česti obroci budući da imaju aktivan metabolizam. Obrok traje oko sat vremena uz razlike među pojedinim argentinskim crno-belim teguima.

Sve veća popularnost tegua među ljubiteljima životinja proizlazi iz njihovog prilično mirnog karaktera. Pokazuju poslušnost prema vlasnika za koga postaju vezani. Retko ujedaju. Najbolje je da se, još dok su mladunci, naviknu na prisustvo čoveka ukoliko žive van prirodne sredine. Mladi tegui će siktati i nervozno mrdati repom dok vremenom ne steknu poverenje u ljude.

I pored svih vrlina, ljudi treba da izbegavaju da hrane ovu životinju direktno iz ruku jer može da dođe do ozbiljnije ozlede čoveka.

Karakteristično je za odrasle jedinke, naročito mužjake da imaju veoma veliku glavu u odnosu na ostatak tela. To je usled naslaga sala u zadnjem delu donje vilice. Ono što predstavlja manu ove vrste je njena veličina tako da je potreban veoma veliki terarijum.

OK