MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 30
Godina V
Avgust - Oktobar 2008.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

ZOOLOGIJA

Pripremio: Oliver Klajn

Crveni panda

Naziv panda je opštepoznat . Posebno velika pažnja posvećuje se vrsti Ailuropoda melanoleuca , džinovskom pandi , čija je popularnost bacila u drugi plan jednog njegovog daljeg rođaka istog imena koje je takođe zanimjiv i specifičan . To je takozvani crveni panda , odnosno Ailurus fulgens .

Jedno nedavno istraživanja medveda rezultiralo je jasnijim određivanjem taksonomije ( klasifikacija životinjskih vrsta ) crvenog pande . Uprkos sličnostima sa džinovskim pandom , ova vrsta se od skora klasifikuje u sopstvenu porodicu Ailuridae . Štaviše , crveni panda se svrstava u suprefamiliju Musteloidea zajedno sa rakunima , tvorovima i jazavcima . Skoro dva veka smatralo se da crveni panda pripada porodici rakuna , sve dok nije utvrđeno da je ova vrsta jedinstvena . Nađeni su fosilni ostaci njihovih predaka koji su živeli pre više od tri miliona godina .

Crveni panda živi u jugoistočnoj Aziji . Od zapadnog Nepala , preko južnog Tibeta , Butana , severoistoka Indije , severnog Mjanmara ( Burme ), do planinskih venaca Gongšan i Hengduan , u provincijama Junan i Sečuan , u Kini . Borave na visinama od 1500 m do preko 4000 m . Žive u šumama umerenog pojasa u podnožju Himalaja i druga dva planinska pojasa u Kini .

Monsunske kiše koje natapaju vodom južne padine Himalaja pokreću bujanje vegetacije poput listopadnih šuma , jela i cvetnih biljaka rododendrona . Tu raste i bambus , koji čini najveći deo prehrane crvenog pande i koja se može naći samo u uskim pojasevima zemlje .

Mada im je bambus osnovna hrana , njihov probavni sistem sličan je onome koji imaju mesožderi . Kada je vreme nešto toplije , rado jedu voće i insekte . Uz to , mogu da jedu trave , lišajeve , pečurke ... Izbirljiviji su u odnosu na džinovskog pandu kada je reč o konzumaciji bambusa . Dok džinovski panda pojede skoro čitav bambus , crveni jede samo mlade izdanke i listove . Oni sažvaću bamus , a njihov poznatiji imenjak gotovo da uopšte ne žvaće . Od velike važnosti za opstanak ove vrste je podatak da bambusa ima u dovoljnim količinama u južnoj Aziji . Međutim , u bambusu ima mnogo vlakana koja se ne mogu svariti . Većina biljojeda , pored snažnih zuba , ima i adekvatne anatomske odlike , kao što su komore u crevima , što im omogućava da na pravi način koriste ovaj tip ishrane . Crveni panda ima velike zube i digestivni trakt koji nije u stanju da se u potpunosti nosi sa biljnom hranom . Zato uspeva da izvuče svega četvrtinu hranljivih materija iz bambusa . Posledica ovoga je osetno smanjivanje telesne težine zimi kada nije jednostavno dopuniti ishranu insektima , voćem i drugom hranom .

Skloni su da žive usamljenički . Odrastanje im je prilično sporo . Sporiji razvoj rezultira dužom vezanošću mladunčeta za majku . Teritorije im se često poklapaju a ipak retko dolaze u kontakt jedni sa drugima . Teritorija ženki obično iznosi oko dva i po kvadratna kilometara a mužjaka nešti više . To područje im je više nego dovoljno . Naime crveni panda mora vrlo racionalno da troši energiju pa za mesec dana pređe samo jednu četvrtinu svoje teritorije . Mužjak i ženka ostvaruju značajniju interakciju tokom sezone parenja a teritoriju obeležavaju mirisima i žlezdama na nogama , uriniranjem i sekretom iz analnih žlezda . Sposobni su za međusobnu komunikaciju i ispoljavanje raspoloženja . To čine tako što , na primer , pružaju rep uvis ili brzo pokreću glavu . Nekad ispuštaju preteće zvuke koji skoro da liče na one koje proizvodi patka . Ponekad zvižde u znak upozorenja .

Opstanak crvenog pande je prilično neizvestan . Najveće zlo je uništavanje sredine u kojoj pande žive . U Nepalu se , na primer , na području gde je živeo panda gaji vrsta đumbira koja se prska insekticidima . U južnoj Aziji male bambuse , koje jedu i crvene pande , koriste kao stočnu hranu . Ima i pozitivnih primera kao što je osnivanje nacionalnog parka Singhalila , u Indiji . Na području tog parka bio je centar trgovine crvenim pandama koje su slate u zoološke vrtove . Kada je formiran nacionalni park , lov je znatno opao . Pande su i žrtve lovokradica u Kini , koje prave od njihovog krzna kape za mladence što , prema lokalnom verovanju , donose sreću . Od krzna prave i druge odevne predmete . Najveću smetnju predstavlja izvodjenje stoke na pašu , što je dovelo do uništenja mnogih šuma u kojima žive pande . Problem je i u tome što , primera radi , u okolini jednog nacionalnog parka u Nepalu živi oko 30.000 ljudi koji zavise od njegovih resursa i koji nemaju alternativu .

Zoološki vrtovi širom sveta trude se da daju doprinos očuvanju ove vrste . Ima jedinki pande u više od 80 zooloških vrtova u Americi , Japanu , Kini , Australiji i Evropi . Postoje ozbiljni naučni programi namenjeni proučavanju i povećanju ove populacije izvan prirodnih uslova . Prema nekim procenama , ima oko 2500 zrelih jedinki ali im broj i dalje opada . Prosečno , žive desetak godina a neke jedinke dožive četrnaest godina .

Oliver Klajn

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

»   PRETPLATA


Godišnja pretplata na “Planetu” iznosi 1.100,00 dinara, što uključuje 6 brojeva i troškove otpreme i poštarine. Čitaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA