MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 30
Godina V
Avgust - Oktobar 2008.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

TEMA BROJA

MESEC
Osobine Meseca

Mesec je drugi najsvetliji objekat na nebu posle Sunca . Dok Mesec kruži oko Zemlji , menja se ugao između Zemlje , Meseca i Sunca , što vidimo kao ciklus Mesečevih faza . Vreme između dva meseca iznosi 29,5 dana (709 sati ), što se malo razlikuje od Mesečevog orbitalnog perioda .

Zbog svoje veličine i sastava , Mesec se ponekad klasifikuje kao zemaljska planeta , zajedno sa Merkurom , Venerom , Zemljom i Marsom . Mesec je prvo posetila sovjetska letelica „ luna 2“, 1959. godine . Mesec je jedino svemirsko telo koje su ikad posetili ljudi . Prvo sletanje obavljeno je 20. jula 1969, a poslednje je bilo decembra 1972. Mesec je , takođe , jedino telo sa kojeg su uzorci doneti na Zemlju . Tokom leta 1994, mala letelica „ klementina “ izradila je detaljnu mapu Meseca .

Gravitacione sile između Zemlje i Meseca izazivaju zanimljive efekte . Najočigledniji primer su plime . Najjače privlačenje je na onoj tački gde su Mesec i Zemlja najbliži . Efekat je najočigledniji na okeanima . Pošto Zemlja rotira mnogo brže od Meseca , efekat privlačenja se oseća dva puta u toku dana pa se , zbog toga , javljaju dve plime dnevno . Asimetrična priroda ove gravitacione interakcije je odgovorna i za činjenicu da Mesec rotira sinhrono , što znači da je zaključan u svojoj orbiti , što čini da uvek istom stranom „ gleda “ na Zemlju . Zemljina rotacija je uticala da se Mesečeva rotacija uspori i dovela je dotle da se njeno trajanje poklopi sa njegovim orbitalnim periodom . Postepeno će i Mesečeva gravitacija uticati na Zemljinu i usporiti je da se poklopi sa Mesečevim periodom , kao što je slučaj sa Plutonom i Haronom .

Čini se kao da Mesec malo podrhtava , tako da se po nekoliko stepeni suprotne strane može videti s vremena na vreme . Veći deo suprotne strane bio je potpuno nepoznat dok je sovjetska letelica „ luna 3“ nije fotografisala 1959. Ne postoji „ mračna strana “ Meseca jer su svi delovi Meseca obasjani Suncem .

Mesec nema atmosferu . Ali nalazi „ klementine “ nagoveštavaju da bi u dubokim kraterima u blizini južnog pola mogao postojati led nastao od vode . Ovo će konačno biti potvrđeno pomoću letelice koju će NASA lansirati tokom ove godine .

Mesečeva kora je u proseku debela 68 km . Ispod nje se nalaze omotač i malo jezgro koje više nije aktivno .

Postoje dva osnovna tipa terena na Mesecu : stare visoravni pune kratera i mlađa mora . Mora su ogromni krateri nastali udarima koje je kasnije ispunila vrela lava . Površina je uglavnom prekrivena regolitom , mešavinom fine prašine i kamenih ostataka od udara meteora . Iz nepoznatih razloga , mora su koncentrisana na nama bližoj strani Meseca .

Većina kratera je dobila ime po poznatim naučnicima , poput Kopernika i Ptolomeja . Na suprotnoj strani su imena novovremenih ličnosti , poput Gagarina i Koroljeva . Na Mesecu se nalazi najveći krater od udara - Aitken na Južnom polu , prečnika 2250 km i dubine 12 km .

Dosad je na Zemlju doneseno ukupno 382 kg uzoraka stena zahvaljujući programima „ Apolo “ i „ Luna “. Oni pružaju detaljna saznanja o Mesecu . Naučnici ih ispituju i danas , a posebno su značajni zato što im se može odrediti datum nastajanja . Izgleda da je većina stena na Mesecu stara između 4,6 i 3 milijarde godina . Najstarije stene na Zemlji stare su 3 milijarde godina , što čini da Mesec pruža više informacija o Sunčevom sistemu od Zemlje .

Pre studije uzoraka nije bilo zajedničkog mišljenja o poreklu Meseca . Nakon ovih informacija došlo se do teorije po kojoj se Zemlja sudarila sa nekim ogromnim telom i da se Mesec formirao od oslobođenog materijala . Ova teorija je danas široko prihvaćena .

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

»   PRETPLATA


Godišnja pretplata na “Planetu” iznosi 1.100,00 dinara, što uključuje 6 brojeva i troškove otpreme i poštarine. Čitaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA