MEDICINA
Pripremio:G.T.
Postmenopauzna osteoporoza
Kako izbeći prelome
 |
| prof. dr Nada Pilipović |
Šupljikave kosti, kako glasi doslovni prevod grčke reči osteoporoza (osteoporosis), već sam po sebi može da ukaže na prirodu generalizovanog oboljenja skeleta koje se karakteriše smanjenjem koštane mase i poremećajem kvaliteta kosti, odnosno smanjenjem čvrstine kosti. Ove promene, koje kosti čine krtim i lomljivim, počinju postepeno već u trećoj deceniji života a u doba menopauze postaju intenzivnije i brže, da bi sa starenjem sve više napredovale. Bolest se može javiti u svakom životnom dobu i kod oba pola, ali najčešće se javlja kod žena u menopauzi (postmenopauzna osteoporoza). Česta je i osteoporoza vezana za starenje (senilna osteoporoza), a takozvana sekundarna osteoporoza može se javiti kao posledica mnogih bolesti ili u toku uzimanja lekova koji negativno deluju na kosti.
Rano prepoznavanje
Osteoporoza u brojkama
Bolest "šupljikavih kostiju" u svetu ima epidemijske, čak pandemijske razmere, o čemu svedoči i okvirna procena da je njome pogođeno oko 10 odsto svetske populacije. Kad je reč o našoj zemlji, dr Nada Pilipović je iznela rezultate epidemiološke studije koju je, s njom na čelu, obavio tim beogradskog Instituta za reumatologiju, a prema kojima je osteoporozom pogođeno 9,6 odsto populacije Beograda, starosti od 20 do 80 godina.
Na seminaru u Bel Mediku se mogao čuti i podatak da je samo u Kraljevu, na primer, u 2005. godini registrovano 15 preloma kuka, ali da se ta brojka prošle godine povećala na 100. |
Govoreći na nedavnom seminaru o osteoporozi, u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medik, o problemu prepoznavanja ove bolesti, prof. dr Nada Pilipović, reumatolog, ukazala je na činjenicu da je reč o "nemom" oboljenju bez simptoma i znakova. Tek je prelom kosti, najčešće, prvi znak bolesti. Najčešći osteoporotični prelomi su prelomi kičme, kuka i podlaktice. Najozbiljnije medicinske i soscijalnoekonomske posledice ima prelom kuka, koji dovodi do teške invalidnosti obolelog, skupe hospitalizacije i hirurške intervencije, i dugotrajne rehabilitacije. Štaviše, tek se svaki treći bolesnik oporavi posle preloma kuka, a čak 24 odsto takvih bolesnika umiru u prvoj godini posle preloma.
Smatra se da je svaka druga žena u dobi od 50 i više godina (ali i svaki peti muškarac) izložena riziku da doživi neki od preloma kosti koji su posledica osteoporoze. Dr Mina Stanković, internista, govorila je zato o značaju ranog prepoznavanja osteoporoze u cilju sprečavanja preloma kosti. Kod postmenopauznih žena, posebno, treba misliti o osteoporozi, i kod takvih pacijentkinja obavezno treba proveriti prisustvo kliničkih faktora rizika za osteoporozu i prelom.
Velika je odgovornost lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u ranom prepoznavanju osteoporoze, istaknuto je na seminaru u Bel Mediku, jer su faktori rizika za osteoporozu ponekad značajniji i od dijagnostičkih procedura. Faktori rizika, inače, mogu biti dvojaki. Prethodne frakture, porodična anamneza (fraktura kuka kod oca ili majke), ženski pol, starost i rana menopauza jesu faktori na koje se ne može uticati, ali se zato može nadoknaditi kalcijum i nedostatak vitamina D, prekinuti pušenje, smanjiti prekomerno konzumiranje kafe i alkohola, povećati nedovoljna fizička aktivnost, povećati telesna masa mršavih osoba.
Kod pacijenata koji imaju neki od faktora rizika za osteoporozu treba uraditi merenje mineralne koštane gustine (Bone Mineral Density - BMD). Merenje BMD na kičmi ili kuku je, napominje dr Pilipović, zlatni standard u dijagnozi osteoporoze. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), oboljenje se definiše odstupanjem u takozvanim standardnim devijacijama (SD) u odnosu na maksimalnu koštanu masu mlade zdrave žene (T scor): vrednosti T scora do minus jedan SD označavaju normalni nalaz, vrednosti T scora od minus jedan SD do minus 2,5 SD označavaju osteopeniju, a vrednosti T scora veće od minus 2,5 SD označavaju osteoporozu.
Merenje BMD je za sada naprecizniji način rane dijagnoze osteoporoze. Ujedno, ono pomaže u proceni rizika od fraktura, a metoda je veoma korisna i za praćenje efikasnosti lečenja.
Smanjenje BMD dovodi do povećanja rizika za frakture, i obrnuto. Rizik od frakture kuka smanjuje se za 40 odsto ako se BMD na kuku poveća za 3,0 do 3,5 odsto, a rizik od frakture kičme smanjuje se za 39 odsto ako se BMD na kičmi poveća za pet odsto.
Rendgenografija je korisna dijagnostička metoda pri sumnji na prelom kičmenih pršljenova, ali nije od koristi za ranu dijagnozu osteoporoze. Ni standardne laboratorijske analize ne mogu pomoći u dijagnozi primarne osteoporoze, već samo u diferencijalnoj dijagnozu u odnosu na sekundarnu osteoporozu i druge bolesti kostiju. Specifični markeri sinteze (koštana alkalna fosfataza, osteokalcin i dr.) i razgradnje kosti (delovi raspudnotog kolagena: NTX ili CTX, piridinolon, dezoksipiridinolin) mogu se koristiti za praćenje efikasnosti lečenja i za predviđanje rizika za frakture.
Lečenje osteoporoze
Prema preporukama većine "vodiča za lečenje osteoporoze", treba lečiti svakog obolelog sa spontanim prelomom ili prelomom kosti kao posledicom manje povrede. Takođe, treba lečiti osobe sa većim gubitkom BMD – sa T scor od minus 2,0 SD i lošijim – kao i osobe koji imaju T scor minus 1,5 SD i faktore rizika za osteoporozu.
 |
Preventiva i podrška
Prof . dr Nada Pilipović predsednik je novoformirane Komisije za osteoporozu pri Ministarstvu zdravlja Srbije i radne grupe za osteoporozu Udruženja reumatologa Srbije. U Srbiji će se, prema njenim rečima, osnivati i regionalne komisije za bavljenje problemom osteoporoze, koje će intenzivirati neophodne preventivne mere.
Za sve oni koji se već leče ibandronatom organizovan je i poseban program podrške, pod nazivom “Aktivna”, koji ima za cilj da bolesnice obavesti o značaju terapije i načinima da joj se prilagode i u njoj istraju. |
Dužina lečenja svakog pojedinačnog osteoporotičnog bolesnika se ne može unapred definisati. Oboleli sa prelomom kuka ili kičmenih pršljenova moraju se lečiti doživotno. Kod nekih bolesnika koji nemaju ozbiljne faktore rizika, a imaju dobar odgovor na lečenje pri kontrolnim denzitometrijama, davanje medikamenta se privremeno može obustaviti, uz dalje praćenje i primenu opštih mera.
Kad je o medikamentima reč, bisfosfonati su "zlatni standard" u lečenju osteoporoze. Ti lekovi su moćna antiresorptivna sredstva koja zaustavljaju gubitak koštane mase i popravljaju čvrstinu kostiju, tako da sprečavaju prelome. Ali, kao i kod drugih hroničnih bolesti, i pri lečenju osteoporoze javlja se specifičan problem nesaradnje obolelog. Bolest je, kako je već pomenuto, asimptomatska, te bolesnik ne oseća potrebu za uzimanjem leka. A i kad počne da ga uzima, ne može neposredno da oseti njegovo dejstvo i često odustaje od terapije, čemu doprinosi i nekomfornost uzimanja leka. Bisfosfonati se, naime, veoma slabo resorbuju (manje od jedan odsto uzetog leka uđe u organizam čoveka), pa ih je potrebno uzimati na prazan stomak sa dosta obične vode. Takođe treba poštovati preporuku da se jedan sat posle uzetog leka ne sme leći kako bi se sprečila lokalna neželjena dejstva na sluzokožu jednjaka i želuca. Ovakav način uzimanja leka remeti komfor bolesnika, posebno ako lek mora da se uzima svakodnevno, pa dr Pilipović napominje da najveći broj bolesnika koji bisfosfonate koriste u dnevnom ili nedeljnom režimu, posle godinu dana lečenja obično prestaje sa uzimanjem leka. Postoje podaci da čak 85 odsto bolesnika na dnevnom režimu i 70 odsto na nedeljnom režimu prekida lečenje.
Od lekova za lečenje osteoporoze se očekuje da imaju dokazanu efikasnost u sprečavanju preloma, da su dobro podnošljivi i bezbedni, da su dostupni bolesnicima, ali i da imaju jednostavnije, ređe doziranje koje, između ostalog, kostima omogućava da „dišu" između doza. Takve zahteve, kako je istakla dr Pilipović, ispunjava ibandronat, lek koji spada u treću generaciju bisfosfonata, a koji se dozira mesečno. U praksi se pokazalo da on uspeva da „zadrži" na terapiji gotovo 50 odsto bolesnika, što svakako uvećava i efekte lečenja.
Ibandronat ima vrlo visoku antiresorptivnu efikasnost (blokira osteoklaste, ćelije koje razgrađuju kosti). Njegova antifrakturna efikasnost je snažna, brza i postojana. U prilog tome, dr Pilipović se pozvala na rezultate nekoliko međunarodnih studija, u kojima je ispitano više stotina hiljada bolesnika, koje su pokazale da se posle tri godine lečenja ibandronatom rizik od vertebralnih fraktura smanjuje za 62 odsto, a od nevertebralnih čak za 69 odsto. Već posle prve godine lečenja, rizik od fraktura je smanjen za 58 odsto, što se održalo i uvećalo u naredne tri godine.
Antifrakturna efikasnost ibandronata zasnovana je na povećanju mineralne koštane gustine na kičmi i kuku, smanjenju metabolizma u kostima (merenje markera osteoblasne i osteoklasne aktivnosti) i povećanju čvrstine kosti (postoje eksperimentalni dokazi da invazivnost metode ograničava primenu kod ljudi).
Ističući da su bisfosfonati nezaobilazni u lečenju osteoporoze, dr Pilipović je takođe podsetila da pri tom ne treba zaboraviti na dodavanje kalcijuma i D vitamina, pravilnu ishranu, izlaganje suncu i fizičku aktivnost.
G.T.
|
