TEMA BROJA

Pripremio: Miomir Tomić

ATOM
Odgovore daju ljudi a ne nebo

Svaka ljudska zajednica koja ne stvara tehnološke i kulturne vrednosti, upravljane snagom znanja, samo je biološka veličina energije, ne i civilizacijska kategorija.

Šta je civilizacija i koji je najznačajniji civilizacijski period u istoriji sveta?

Tragajući za odgovorom, tumaramo po prošlosti, izdvajajući period u kojem je čovek napravio prekretnicu, počeo da upoznaje sebe - svoje telo i dušu, van svakodnevne borbe za opstanak i svakonoćne borbe sa strahom, pokušavajući da odgonetne tajne koje su, zbog neznanja, pripisivane bogovima.

Otkriće bronze ohrabrilo je čoveka i prenelo mu snagu materijala. Upoznao je slast pobede nad prirodom pri oranju i ljudima u ratovima. Snaga bronze stvorila je krupne kontinentalne društvene sisteme Kine, Indije, Vavilona, Egipta, koji su stvarali i čuvali tradiciju ali i nerado primali novotarije. To su sistemi jednoobraznosti i kontrole ideja. Kod njih je tumačenje prirode i pismenost bio monopol sveštenika i pisara.

Na rubu ovih dugotrajnih civilizacija, i drugi kontinentalni narodi stvaraju svoje plemenske zajednice u kojima nema civilizacijskih postupaka. Za njih važi jedino pravilo: biti ekonomski jak i to vojno sačuvati. Nastupaju u grupi i imaju kolektivnu svest.

Na prostoru južnog Balkana, u periodu 12. - 11. v.p.n.e. Dorska plemena potisnula su starosedeoce Jonjane. Stvorene su države Sparta i Atina. Za njih, tumačenje prirodnih pojava objašnjeno je verovanjem da je prvo postojao Mrak iz koga je iskočio Haos. Iz jedinstva Mraka i Haosa stvoreni su Noć, Dan, Pakao i Vazduh. Njihovi potomci su izrodili sve bogove i ljude. Vaseljena je iznikla iz Mraka, bio je odgovor na nepredvidljivu prirodu kojom upravljaju ćudljivi bogovi.

Potisnuti starosedeoci Jonjani naselili su raštrkana ostrva i pastoralne predele i uvale Sicilije i istočnog Sredozemlja. To je narod odrastao na osnovama plemenske individualnosti, koja u društvenoj organizaciji obezbeđuje slobodu zajednice i pojedinca. Sukob sa Dorcima je sukob pojedinca i horde.

Osećaj lične slobode pojedinca kod raseljenih Jonjana prouzrokovao je stvaranje raznorodnih društvenih sistema. Politička moć se nalazila u rukama trgovaca koji su se zalagali za tehnologiju od koje je zavisio napredak društva. Istočno Sredozemlje je postalo prostor sretanja velikih civilizacija, predrasuda, jezika, verovanja i bogova. Nije bilo usredsređenosti ka jednom centru koji bi zaveo društvenu i intelektualnu jednoobraznost u slobodnim gradovima. Propaganda sujeverja nije smatrana političkom neophodnošću. Feničanski alfabet bio je prilagođen sopstvenim potrebama, što je omogućilo opštu pismenost i razmenu i širenje ideja i mogućnost slobodnog mišljenja. Vavilonski Marduk ili grčki Zevs, bili su gospodari neba, ali za Jonjane to je bilo jedno te isto. Oni su shvatili da su njih izmislili sveštenici. Javila se ideja da postoji i drugi način saznanja i tumačenja sveta, bez uvođenja hipoteze o bogu.

Otkrili su da postoje zakoni prirode.

Prastara mudrost egipatskih sveštenika, nauka persijskih magova, saznanja hinduskih vidovnjaka, sveštenička nauka Haldejaca i veština feničanskih trgovaca, izmešani sa prirodnim realizmom, proizveli su jonsku filozofiju. I grčka religija utrla je put novim idejama. Legende o Mojri, ili Sudbini, kao vladaru bogova i ljudi nosi ideju o zakonu koji je iznad lične odluke i da postoje pravila koja moramo uvažavati. U ovim mitovima razaznajemo razliku između nauke i religije..

Čovek je postao slobodan kada je shvatio da podleže zakonu.

Ideja da postoje zakoni nije se odnosila samo na društvo nego i na prirodu. Sama ideja da postoje zakoni omogućila je slobodu mišljenja o temama van okrilja sveštenika. Razum je podrazumevao kritički odnos prema znanju što je stvorilo novog čoveka i društvene odnose u kojima će se razmišljanjem doći do istine ili suštine.

Tales iz Mileta (6. v.p.n.e) nazvan: Sophos - mudrac, prvi na listi sedam mudraca Grčke, stvorio je novu nauku, filozofiju - ljubav prema mudrosti. Prvi je uveo princip svih stvari - prvobitna forma stvari i njihova konačna sudbina. Talesov pogled je materijalistički. Po njemu, svaka čestica sveta je živa, materija i život su nerazdvojni i jedno; životna sila menja oblik ali nikad ne umire.

"Obeležje po kojem se raspoznaje naučnik je njegova sposobnost učenja drugih" mnogo godina kasnije učio je Aristotel.

Talesova veličina je i u sposobnosti da uči i pokrene druge. Mudrost je zahvatila sve oblasti života: matematiku, medicinu, arhitekturu, umetnost, politički život. Anaksimandar, Anaksimen, Alkmeon, Hipokrat, Bijant, Pitak iz Mitilene, Perijandr iz Korinta, Hilon iz Sparte, Kleobul iz Linda na Rodosu, Ezop, Solon, Parmenid... Postavljaju se nova, nikad postavljena pitanja. Svaka nauka, pored istraživačkog polazišta, držala se osnovnog principa filozofije - mudrosti i uočavanju zakonitosti.

Empedokle se pitao: da li je vazduh materija? Nagovestio je da je svetlosti potrebno izvesno vreme da pređe od jedne tačke do druge!

Skoro 2.500 godina kasnije, Albert Ajnštajn je zaključio:"Ljudsko znanje ne napreduje novim odgovorima nego novim pitanjima."

Parmenid je najavio sferni oblik Zemlje i primetio da Mesec ima uvek svoj sjajni deo okrenut prema Suncu, Filolej je uklonio Zemlju iz centra svemira i sveo je na status jedne od mnogih planeta koje se okreću oko "središnje vatre", Leukip je pripisao poreklo zvezda usijanom sagorevanju materijala, Enopid je otkrio nagib Ekliptike a Demokrit opisao Mlečni put kao mnoštvo malih zvezda.

Parmenid zapisuje:"Praznog prostora i nebića, ne može biti".

Pridržavajući se metoda filozofije – mudrosti, otkrivaju se zakoni prirode. Bez tehničkih pomagala teško je bilo dokazati pojave koje su bile samo u glavama filozofa.

Filozofi pitagorejci (po svom osnivaču Pitagori) postavljaju teoriju po kojoj su sve stvari sastavljene od brojeva u smislu nedeljivih jedinica. Oni pojmu nedeljiv daju ime atom. A kada je Filojaj iz Tebe otkrio da se sve stvari događaju iz potrebe i harmonije, sve je bilo spremno za Atomsku školu u grčkoj filozofiji.

Oko 435. g.p.n.e Leukip iz Mileta je tvrdio da nijedna stvar ne postaje bezrazložno, nego sve postaje iz razloga i nužnosti. Razvio je pojam praznine, ili praznog prostora. Sve stvari, čak i ljudska duša, sastavljene su od atoma, zaključio je Leukip.

Njegov učenik i saradnik, Demokrit (460. – 370. g.p.n.e.), sin bogatog i uglednog čoveka iz Abdere, celo svoje nasleđe potrošio je na putovanja i obrazovanje po Egiptu, Etiopiji, Vaviloniji, Persiji i Indiji. Živeo je jednostavno i skromno, posvećen nauci i razmišljanju. Govorio je:"Kada se prekorači prava mera, i najprijatnije stvari postaju najneprijatnije". Kada je potrošio novac postao je filozof, živeo jednostavno i sklanjao se od dijalektike i diskusije. Ostavio je radove iz matematike, fizike, astronomije, navigacije, geografije, anatomije, fiziologije, psihologije, psihoterapije, medicine, filozofije, muzike i umetnosti.

Demokrit (460. – 370. g.p.n.e.)

Svoju filozofiju počeo je sa kritikom čula i zaključio da svi osećaji potiču od atoma koji prenosi predmet koji dodiruje naše organe čula. Razmišljao je o atomu kao o osnovnoj i nedeljivoj čestici od koje je stvoren svet. Mislio je da se atomi razlikuju po liku, veličini i težini. Po njemu, slični atomi kombinuju se sa sličnima i tako stvaraju planete i zvezde. Atome ne vodi nikakva inteligencija, njih ne svrstava nikakva "ljubav" ili "mržnja" već njima upravlja potreba – prirodno dejstvo inherentnih uzroka. Slučaja nema; slučaj je fikcija izmišljena da prikrije naše neznanje. Kvantitet materije ostaje uvek isti; ništa se od nje ne stvara, ništa ne uništava, menjaju se samo kombinacije atoma. Međutim, forme su bezbrojne; čak i svetovi postoje u "beskonačnom" broju, nastajući i nestajući u neprekidnom spektaklu. Organska bića pojavila su se prvobitno od vlažne zemlje. Sve u čoveku načinjeno je od atoma; duša je sastavljena od sićušnih, glatkih, okruglih atoma, kao što su i atomi vatre. Um, duša, životna toplota, vitalni princip, svi su oni jedno te isto; atomi nisu ograničeni na ljude i životinje već su razasuti širom sveta: a u čoveku i u drugim životinjama mentalni atomi pomoću kojih mislimo raspoređeni su po celom telu, govorio je Demokrit. Razmišljajući o atomu kao o osnovnoj čestici materije, misaono je spojio elementarno i univerzalno.

Po njemu sve velike stvari imaju svoju osnovu česticu. Polazeći od sopstvene skromnosti, shvatao je da se njegova veličina nalazi u mudrosti. Kada su ga pitali za tajnu njegove dugovečnosti, odgovorio je da svakog dana jede med i svakog se dana kupa. Pošto je smatrao da je dovoljno dugo živeo, počeo je da svakog dana smanjuje obroke jer je odlučio da sebe postepeno izgladni do smrti.

Do atoma?

Demokrit je definisao osnovnu česticu iznad koje se gradila civilizacija budućnosti sveta i polaznu tačku ispod koje započinju nova traganja do suštine i odgovora na pitanja za koje bogovi neće dati odgovore već čovek koji misli.

Miomir Tomić