JUBILEJI

Pripremio:Ljerka Opra

150 godina od rođenja Milana Nedeljkovića, osnivača prve srpske astronomske opservatorije

Od stanice do biltena

Stara kuća na početku Ulice kraljice Natalije, u Beogradu, podseća na vreme kada je bila nastanjena abadžijama. U toj ulici je 1857. rođen Milan Nedeljković, koji je na Malom Vračaru, 1887. osnovao Astronomsku, meteorološku i magnetnu opservatoriju Velike škole, prvu na Balkanu

Opservatorija je bila smeštena u iznajmljenoj kući.Trećinu godišnje kirije Nedeljković je plaćao ličnim sredstvima, a posao upravnika obavljao je bez plate.Planirao je da, kada se za nju podigne namenska zgrada, to bude : mala astronomska opservatorija za primenjenu i preciznu astronomiju, velika meteorološka opservatorija za svakodnevna i specijalna, merenja i osmatranja, centralna meteorološka stanica koja bi rukovodila mrežom stanica, prikupljala podatke i obrađeno publikovala, mala zemnomagnetna opservatorija u kojoj se magnetizam Zemlje meri svakodnevno, a povremeno u celoj Srbiji.

Opservatoriju je zamišljao kao mali geofizički institut i mesto za izvođenje praktične nastave studentima Velike škole, u kojoj je držao Katedru za astronomiju i meteorologiju.Ovakav program zahtevao je sredstva koja Kraljevina Srbija nije mogla da izdvoji.Nedeljkovića to nije obeshrabrilo : programu je dodao i seizmološka merenja.Prvi meteorološki osmatrači bili su on, njegova supruga i braća Milijan i Vasilije.

Njegova supruga Tomanija Radaković školovana je u Petrogradu.Po završenom školovanju, vratila se 1886. u Beograd, udala i od svog supruga počela da uči astronomiju i meteorologiju.

Državni pitomac

Milan Nedeljković je studirao u Parizu, gde su ga kao državnog pitomca poslali profesori sa Velike škole : Josif Pančić, Kosta Alković, Sima Lozanić, Ljubomir Klerić, Dimitrije Nešić i Dimitrije Stojanović.Stigao je u Pariz za raspust 1879. Te godine je pripremano osnivanje Astronomske škole u Pariskoj opservatoriji.Za upis je bila potrebna diploma matematike, pa je Nedeljković morao da promeni plan studiranja.Promena je odobrena na osnovu saglasnosti profesora Velike škole - Josif Pančić se saglasio da Nedeljković redovno studira matematiku a vanredno fiziku, a složili su se i Kosta Alković i Dimitrije Nešić.Međutim, Nedeljković je učinio više.Na Sorboni i Francuskom koledžu slušao je predavanja iz matematike, fizike i astronomije, a u Muzeju istorije prirode - meteorologiju i klimatologiju i vežbao eksperimentalnu fiziku.Treće godine postao je redovni student Astronomske škole, mada su u toj školi stranci mogli da budu samo vanredni studenti.Tokom leta 1881. Kraljevsko srpsko poslanstvo u Parizu je zamolilo direktora škole da odobrio upis Nedeljkovića kao redovnog studenta, što je ovaj i učinio.kom prve godine, školovanje je produženo na tri godine, što je značilo da bi morao provesti pet godina u Parizu, a imao je odobrenje za četiri.Za produženje boravka pobrinuo se direktor Mušez, koji je ocenio da su Nedeljkovićeve sposobnosti tolike da bi mogao astronomiju i meteorologiju u Srbiji dovesti na evropski nivo.Omogućeno mu je da praktično vežba u Centralnom meteorološkom birou.za učio je geodetske poslove i vršio geomagnetna merenja.Po predlogu pariskih profesora, obišao je opservatorije u Marseju, Nici, Tuluzu, Bordou, Lionu … Pre upisa na treću godinu, morao je da se odl.Odlazak je odložio zbog boravka u Međunarodnom birou za mere i tegove.Pariz je napustio sa diplomama matematičkih nauka, fizike, astronomije, meteorologije i precizne mehanike.Poneo je i dokaze da je stekao iskustvo za praktičnu primenu znanja iz meteorologije, astronomije i primenjene fizike i da je savladao seizmološka i geodetska merenja i merenja geomagnetizma, odnosno da može samostalno da određuje koordinate tačaka u kojima se vrše merenja.

Kulturni događaj

Milan Nedeljković sa suprugom Tomanijom i sinom Aleksandrom

U Beogradu, na Velikoj školi, zaključili su da je doneo više diploma nego što je potrebno za profesora astronomije i meteorologije i da se osposobio za “ podizanje Beogradske opservatorije i meteoroloških stacija u Srbiji, jer su iste ustanove nužne i katedri astronomije i meteorologije u Velikoj školi i našoj nauci, a i našoj domovini zarad njenog razvijanja i ugleda među kulturnim narodima.”

U nedostatku sredstava za razvoj astronomije, Nedeljković je svoj rad usmerio ka meteorologiji i podizanju zgrade Opservatorije, za koju je dodeljeno opštinsko zemljište na Malom Vračaru.To zemljište je koristila vojska koja se protivila podizanju zgrade.Da bi rešio sukob, Nedeljković je slao dopise nadležnima, bez zastoja radio na meteorološkim merenjima i pisao uputstva.Izgleda da je na povoljan ishod uticala i njegova supruga koja je bila vešt pregovarač i rado viđana na dvoru.

Gradnja je počela 1889. godine.Planirano je da merenja u novoj zgradi otpočnu na Đurđevdan, 1891. godine.Nedeljković je u toku gradnje ličnim sredstvima uređivao baštu kako bi u njoj otpočeo i sa fenološkim merenjima.Zgrada je na vreme završena, a merenja su otpočela 13. maja 1891. godine.Otvaranje Opservatorije je bio najvažniji kulturni događaj te godine a Nedeljkovića je Akademski savet Velike škole izabrao za dekana.

Po useljenju Opservatorije u novu zgradu, teškoće nisu prestale.Budžet nije mogao da podmiri troškove pa je, da se posao ne bi ugasio, Nedeljković dodao 2000 dinara, što se nadalje redovno događalo.Novac je davala i njegova supruga, naslednica povećeg imanja.U bašti su podignute dve prizemne zgrade sa instrumentima, a postavljen je i veliki astronomski durbin da bi direktor svojim učenicima i gostima mogao pokazati koje nebesko telo.Krajem 1903. završen je seizmološki i zemnomagnetni paviljom.Postavljeni su i instrumenti : neki pozajmljeni, neki kupljeni u Pešti.

Mesečni bilten

Nedeljković je 1902. počeo da, na francuskom jeziku, publikuje bilten sa meteorološkim podacima, što je razmenjivao sa drugim ustanovama u svetu.Julius Han, profesor Bečkog univerziteta i prvi klimatolog bio mu je zahvalan na biltenu.Direktor Meteorološke opservatorije u Parizu, Muro napisao je da je bilten “ vrlo dobro urađen i jedan je od najdetaljnijih i najpotpunijih od sviju koji postoje ”. Maskart, direktor Centralnog meteorološkog instituta Francuske, pisao je o biltenu u stručnim časopisima i o njemu izvestio Akademiju nauka.Profesor Trabert iz Insbruka napisao je da je Nedeljkoviću pošlo za rukom da pokrene publikaciju koja se samo poželeti mogla.Direktor Meteorološkog instituta i opservatorije u Pešti, Tege Mikloš de Konkoli bio je zadivljen radom Beogradske opservatorije.Divio mu se i izdavač i profesor Klevelend Abe, šef Meteorološkog instituta SAD.On, u prikazu Meteorologija u Srbiji ističe da Nedeljković održava meteorologiju u Srbiji od 1987. i podatke publikuje “ kao što to moderna klimatologija traži : sve mesečne podatke o atmosferi, ne samo pritiska, vlažnosti, vetra i padavina, već i podatke heliografske i aktinometrijske, a specijalno temperature površine zemljišta u raznim dubinama od 0,01 m.Ovo je najvažnija serija temperatura površine zemljišta, što je igde do sada preduzeta.” Nedeljković je u Beogradu, 1895. uveo časovna osmatranja.eljković je uspeo da napravi značajno delo.Srbija ima meteorološku mrežu stanica koja ne ustupa ni u čemu onim velikih država Evrope ”, napisao je Konkoli.Godine 1896. na 88 mesta u Beogradu merena je temperatura vazduha na više nivoa, do visine 2 m.O biltenu je u Berlinu pisao Kasner, naučni saradnik Pruskog meteorološkog instituta, koji je i posetio Beogradsku opservatoriju.or fizičke geografije na Petrogradskom univerzitetu, zadovoljan biltenom kaže : “ Uvek je moguće predložiti njegovo proširenje, ali zar je to moguće sa budžetom suviše ograničenim kakav vi imate ?” Poštovali su ga i drugi : Viktor Konrad, okupacioni upravnik Opservatorije, nije dozvolio da se 1918. unište biblioteka i arhiva i tako je prekršio naredbu koja je glasila da se u Opservatoriji uništi sve što ne može da se prenese u Beč.

Ljerka Opra