KOSMOLOGIJA

MESEC
Još uvek živo jezgro

Prema jednoj novijoj studiji, oslobađanje gasa koji se nalazi duboko pod površinom Meseca daje Mesecu iznenađujuće svež izgled. Ako je to tačno, promeniće se i naša predstava o geološkoj prošlosti Meseca

Kontrast između glatkih brda i sjajnih brdovitih regiona unutar Ina depresije je toliko izražen da naučnici smatraju da Ina nije formirana udarom

Smatralo se da je Mesec geološki neaktivan. Poslednji vulkani su na njemu eruptirali pre skoro milijardu godina pa se zaključivalo da njegovu površinu mogu menjati samo udari meteora. Piter Šulc, sa Braun univerziteta u Providensu, je sa saradnicima proučio slike sa „apolo“ misija iz šezdesetih i sedamdesetih i uporedio ih sa najnovijim fotografijama. Tim se fokusirao na strukturu Ina, neobično područje širine 3 km, u blizini Mesečevog ekvatora. Ono ima manje kratera, oštriju topografiju i daleko je svetlije od obližnje površine. Ovim je nagovešteno da ovo područje nije bilo izloženo jakim udarima ili uticajima solarnog vetra i mikroskopskih meteora koji mogu uticati na površinu.

Postoje četiri ovakve tačke koje su naučnici otkrili. U novijim studijama Meseca, naučnici nisu tražili tragove emisije gasa, iako su otkrivene male količine radona i polonijuma na površini. Smatra se da ovi elementi prate ugljendioksid koji se povezuje sa vulkanskom aktivnošću.

Depresija na Mesecu po imenu Ina deluje tako novo da istraživači smatraju da se formirala pre nekoliko miliona godina kada se gas iz unutrašnjosti oslobađao na površini

Najnovije studije Mesečevih potresa ukazuju da male količine magme možda još uvek postoje u Mesečevom jezgru. Neki naučnici smatraju da i dalje postoje periodična oslobađanja gasa na površini Zemljinog satelita, samo što gas nije praćen magmom. Ovi gasovi su možda stvorili te sveže tačke na Mesecu pre 10 miliona godina, a možda se javljaju i danas. Ako se ispostavi da gas sadrži vodonik, metan ili vodenu paru, smatra se da bi mogao biti korišćen za gorivo ili pijaću vodu na budućim Mesečevim bazama. Međutim, pitanje je da li se ovi gasovi pojavljuju dovoljno često.

Otkriće koje više obećava je da bi ove gole tačke mogle pružiti uvid u zakopane konsolidovane stene na Mesecu. Njih prekriva sloj suvog kompaktnog zemljišta, dubok između 10 i 15 m. Ispitivanja konsolidovanih stena bi bila od velikog značaja za planiranje eventualnog naseljavanja Meseca.

Nova otkrića bi mogla objasniti i misteriozne promene u svetlosti i boji delova površine Meseca, koji su posmatrani vekovima. Dok se gole tačke ne ispitaju detaljnije, čini se da postavljaju više pitanja nego što daju odgovora. Međutim, one čine da se zapitamo o tome kakav je zaista naš najbliži sused i kakve nas druge tajne očekuju?