ZOOLOGIJA

Pripremio: Oliver Klajn

Retke vrste
Ehidna

Naziv ehidna poklapa se sa nazivom mitološkog bića koje se smatra majkom svih čudovišta iz grčke mitologije. Za antičku ehidnu verovalo se da je pola nimfa - pola zmija. Pošto je životinja slična ježu, njen naziv potiče od grčke reči ehinos, što znači: jež. Legendarno biće svoj etimološki koren ima i u reči ehis (zmija otrovnica). Moguće je i da je veza između njih to što obe nose jaja

Ehidne spadaju u red monotremata, jedinih sisara koji nose jaja umesto da rađaju mladunce. Odlikuje ih otvor zvani kloaka, preko kojeg ostvaruju funkciju razmnožavanja, uriniraju i praznjenja creva. Po tome su monotremate slične gmizavcima.

Žive u Australiji i na Novoj Gvineji. Sve vrste zajedno čine familiju Tachyglossidae. Ova familija se dalje deli na dva roda. Rod Zaglossus obuhvata tri vrste koje i danas žive, i dve izumrle o kojima se zna samo na osnovu fosila. Tri vrste roda Zaglossus su endemične za Novu Gvineju. Retke su i ljudi ih love radi ishrane. Drugi rod je Tachyglossus, sa samo jednom vrstom koja naseljava skoro čitavu Australiju i jugoistok Nove Gvineje. Kada je reč o endemičnim vrstama iz roda sa Nove Gvineje, sve tri vrste su ehidne dugog kljuna. Prva vrsta je zapadna dugokljuna ehidna ili Zaglossus bruijni. Naseljava pre svega planinske šume iako neke provode život na visovima. Ima vrlo kratak rep. Dužina zapadne dugokljune ehidne varira od 44 do 77 cm. Grube dlake, braon ili crne boje, prekrivaju bodlje na leđima. Njihova njuška ide nadole i obuhvata dve trećine dužine glave. Zaglossus brujini nema zube ali ima zamenu u vidu redova rožnatih tvorevina na ogromnom jeziku.

Ključna odlika za razlikovanje pojedinih vrsta ovog roda je broj kandži. Zapadna dugokljuna ehidna ima tri kandže na prednjim i zadnjim nogama. U retkim slučajevima, i četiri kandže. Razlika među polovima se utvrđuje tako što mužjaci imaju neku vrstu koštanog izraštaja na unutrašnjoj površini svake od zadnjih nogu blizu stopala. Najduži životni vek jedne zapadne dugokljune ehidne u zarobljeništvu iznosi gotovo 31 godinu.

Ishrana ove vrste sastoji se skoro isključivo od kišnih glista. Koriste jezik da bi obmotali glistu. Žive usamljeničkim životom i mogu da unište baštu kopanjem. Zaglossus brujini se nalazi na listi ugroženih vrsta, čemu doprinosi činjenica da ih na Novoj Gvineji love pomoću dresiranih pasa. Drugi uzrok je smanjenje površina pod šumom. Pre dvadeset pet godina bilo je oko trista hiljada jedinki ove vrste, što je manje od dve po kilometru kvadratnom prostora na kome ove životinje žive. Od tada im je brojnost u stalnom opadanju. Relativno su krupne teže i do 16 kg.

Druga vrsta iz roda Zaglosus je Dejvidova dugokljuna ehidna, koja je ime dobila po Dejvidu Atenborou, jednom od najpoznatijih stvaralaca prirodnjačkih dokumentarnih filmova. Živi u Kiklopovim planinama na Novoj Gvineji. Najmanji je predstavnik roda i ima po pet kandži na prednjim i zadnjim nogama.

Poslednja vrsta je kratkokljuna ehidna. Stručni naziv je Tachyglossus aculeatus . O ovoj ehidni postoje brojni mitovi koje su stvorili australijski Aboridžini. Kratkokljuna ehidna ima značajnu funkciju u animističkoj veri i tradiciji Aboridžina. Njen lik poznat je i ljubiteljima numizmatike jer se nalazi na australijskom novčiću od pet centi. Više puta je prikazivana i na poštanskim markama iz Australije. Njuška joj je izmenjena tako da formira organ sličan kljunu. Ima i dlake i bodlje. Fosilni ostaci datiraju iz kasnog pleistocena.

Utvrđeno je postojanje pet podvrsta kratkokljune ehidne. Ove podvrste se određuju prema geografskoj lokaciji na kojoj žive i malim morfološkim razlikama. Žive od australijskih Alpa, na jugoistoku zemlje, do oboda Simpsonove pustinje. Ima ih i na Tasmaniji. Najradije žive u oblastima gde ima puno palog drveća ali se mogu naći i u ravnicama bez drveća.

Ova vrsta nema znojne žlezde pa su vrlo podložne toplotnim udarima. Da bi to izbegle, snalaze se tako što nalaze gnezda i mesta za odmor, smanjujući pri tome aktivnost. Iako su usamljeničke životinje, ehidne ne brane teritorije jedne od drugih i ispoljavaju međusobnu trpeljivost. Kada je veoma toplo, čak će ponekad podeliti gnezdo.

Kratkljune ehidne su manje od dugokljunih. Teže između 2,5 i 7 kg a dugački su između 30 i 40 cm. Telesna temperatura im varira kako bi uštedele energiju. Mogu da izdrže dugo bez vode i hrane.

Vrlo im je neobičan ritual udvaranja. Formiraju nešto što podseća na voz, gde po desetak mužjaka prate ženku, pri čemu je najveći na početku a najmanji na kraju. Tako je prate nedeljama i gurkaju svojim nosevima. Ženka ih u početku potpuno ignoriše ili se uvije u loptu. Tek na kraju perioda udvaranja popusti i pari se sa jednim mužjakom iz grupe.

Oliver Klajn