MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 19
Jul - Avgust 2006g.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Pripremio: Mr Snežana Šarboh

107 patentnih familija

Za razliku od Milutina Milankovića i Mihajla Pupina, čiji se naučni radovi i danas citiraju, Nikola Tesla je znatno manje citiran kao autor. Glavni razlog za to nalazi se u činjenici da Teslino najvažnije delo predstavljaju njegovi pronalasci, čiji su opisi i nacrti sadržani u patentima, a ne u naučnim radovima .

Od dela publikovanih u našoj zemlji, knjiga “Delo Nikole Tesle” Slavka Bokšana (izdanje SAN, Beograd, 1950.) u prvom delu objavljuje prevode 35 Teslinih američkih patenata iz oblasti polifaznog sistema, dok se u drugom delu nalaze i podaci vezani za proces poništavanja dva Teslina patenta u Nemačkoj.

Tesla
Tesla na konferenciji za novinare
u hotelu Njujork,10 jula,1935.
(na njegov 79. rodjendan)

Sledeće značajno delo koje se bavi Teslinim patentima je knjiga „Nikola Tesla - Lectures, Patents, Articles“, koju sačinjavaju materijali koje su za objavu priredili Vojin Popović, Radoslav Horvat i Nikola Nikolić (prvo izdanje Nolit, 1956.). U ovoj knjizi je, pored drugog arhivskog materijala, publikovano i 99 Teslinih američkih patenata.

Jedna od važnih publikacija koje se bave Teslinim aktivnostima na zaštiti pronalazaka je “Katalog Teslinih patenata” (izdanje Muzeja Nikole Tesle, Saveznog zavoda za patente, Pronalazaštva, svi iz Beograda, i Centra za radničko stvaralaštvo, Rijeka, 1987). U njoj je objavljena lista od 112 patenata koje je Tesla dobio u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i lista od 109 patenata koje je dobio u drugim zemljama.

U inostranstvu je objavljeno više knjiga koje su imale za predmet uglavnom Tesline američke patente, pri čemu neke od njih sadrže i patentne spise tih patenata. U knjizi “Dr Nikola Tesla Complete Patents” (izdanje Tesla Book Co, Millbrae, SAD, 1983), koju je priredio Džon T. Raclaf (John T. Ratzlaff), objavljeno je 112 kompletnih patentnih spisa Teslinih američkih patenata. Ovi spisi su publikovani i u knjizi “The Comlete Patents of Nikola Tesla” autora Jima Glenna (Barnes&Noble Books, Njujork, SAD, 1994).

Sa druge strane, Teslinim patentima u drugim zemljama izvan SAD nije ni izdaleka posvećivana takva pažnja, pa se o njima često navode nepotpuni, neprovereni ili netačni podaci. Čak i danas se na Internetu može naći podatak da je Tesla imao ukupno preko 700 patenata (veb stranica http://en.wikipedia.org/wiki/List of Tesla patents), što je nesrazmerno mnogo u odnosu na brojku od 221 Teslinog patenta koja je navedena u “Katalogu Teslinih patenata”.

U toku 1992. i 1993. godine, u Muzeju Nikole Tesle je boravila grupa stručnjaka - patentnih inženjera Saveznog zavoda za patente (sada: Zavod za intelektualnu svojinu) da bi odredila koliki je tačan broj Teslinih patenata registrovanih u SAD i u drugim zemljama. Ova grupa podnela je direktoru Zavoda izveštaj, značajan po tome što je u njemu po prvi put ukazano na postojanje pojedinih Teslinih patenata iz drugih zemalja. Konkretno, utvrđeno je da postoji šest Teslinih patenata iz Velike Britanije koji inače pripadaju poslednjem periodu Teslinog stvaralaštva. Pomenuti izveštaj je poslužio kao osnova za odabir Teslinih patenata koji su publikovani u okviru edicije Izabranih dela Nikole Tesle, u tomovima četiri do sedam (izdanje Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.). U njima je objavljeno 112 Teslinih američkih patenata, kao i šest pomenutih Teslinih britanskih patenata.

Prvi zaštićeni pronalasci

Mada je poznato da je Nikola Tesla započeo svoj pronalazački rad još početkom osamdesetih godina devetnaestog veka, i to u periodu od 1881-1882. godine, kada je radio u Budimpešti u Centralnom telegrafskom uredu, nema podataka o tome da je pokušavao da dobije patent za bilo koji od svojih pronalazaka. Do preokreta dolazi početkom 1884. godine, posle njegovog odlaska u Sjedinjene Američke Države, gde je počeo da radi u Edisonovoj kompaniji “Edison Machine Works”. Tesla je u ovoj kompaniji radio na razvoju i usavršavanju dinamo-električnih mašina, a verovatno i električnih lučnih lampi. Međutim, Edison je prisvojio rezultate tuđeg rada i zaštitio je te pronalaske na svoje ime, zbog čega javnost ostaje uskraćena u pogledu podataka o prvim Teslinim pronalascima koji su zaštićeni patentima. Na osnovu uvida u listu Edisonovih patenata iz ovog razdoblja može se samo nagađati koje je od zaštićenih pronalazaka stvorio Tesla, a koje drugi Edisonovi zaposleni.

Neposredno po odlasku iz Edisonove i osnivanju svoje sopstvene kompanije “Tesla Electric Light & Manufacturing”, Tesla je podneo svoju prvu prijavu patenta u SAD za električnu lučnu lampu (prijava patenta br. 160,574 od 30.03.1885. godine za koju mu je odobren patent broj 335,786). Do kraja te godine Tesla je podneo još četiri prijave patenata, od kojih je jedna za predmet takođe imala električnu lučnu lampu, dok se ostale tri odnose na dinamo-električne mašine i regulatore za njih. Ovo su bili počeci Tesline kontinuirane aktivnosti na zaštiti pronalazaka u SAD, koja se inače završila tek početkom 1928. godine. U tom periodu Tesla je dobio ukupno 112 američkih patenata. Na osnovu poređenja sa drugim raspoloživim izvorima, može se smatrati da je ovo tačan broj Teslinih američkih patenata. U ovu listu nije uključen američki patent br. 613,819, koji je u literaturi do sada pripisivan Tesli.

Kolorado eksperimentalna stanica 1899.
Kolorado eksperimentalna stanica 1899.

Na osnovu analize arhivskog materijala i kopija Teslinih patenata koje je Savezni zavod za patente dobio od Evropskog zavoda za patente, objavila sam 2003. godine u “Glasniku intelektualne svojine”, u članku “Patenti Nikole Tesle registrovani u drugim zemljama osim SAD” novu listu patenata Nikole Tesle koja je sadržala 141 patent, iz 26 različitih zemalja. Mada je, u odnosu na prethodnu, ova lista sadržala podatke o još 32 do tada nepoznata Teslina patenta, već u trenutku njenog objavljivanja postojale su indicije da ni ona nije kompletna. Rad na daljoj dopuni ove liste bio je baziran na mom ličnom angažovanju i naporima kolege Slobodana Stojkovića, što je rezultiralo patentnim spisima za još 25 Teslinih patenata. Rezultati ovih istraživanja su uključeni u najnoviju listu Teslinih patenata koja će uskoro biti publikovana. Aktuelna lista sadrži bibliografske podatke o 166 patenata iz 26 različitih zemalja na svih pet kontinenata, a to su: Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Brazil, Velika Britanija, Viktorija, Danska, Indija, Italija, Japan, Kanada, Kuba, Mađarska, Meksiko, Nemačka, Novi Zeland, Novi Južni Vels, Norveška, Rodezija, Rusija, Transval, Francuska, Švajcarska, Švedska i Španija.

Od navedenih zemalja, Tesla je najviše patenata imao u Velikoj Britaniji i Francuskoj - po 29. Malo je iznenađujući podatak da je imao čak 24 patenta u Belgiji, dok mu je u Nemačkoj odobreno 18 patenata i u Italiji 12. U ostalim zemljama sa ove liste Tesla je imao znatno manje patenata i taj broj se kreće u rasponu od 1 do 7.

Pet godina ranije…

Teslina laboratorija u Njujorku - 1901.

Do sada se smatralo da Tesla u zemljama izvan SAD nije imao patente iz oblasti elektroenergetike, te da se njegovi prvi patenti iz 1891. godine odnose na varnični oscilator. Međutim, sprovedeno istraživanje je pokazalo da je stvarno stanje znatno drugačije, odnosno da je Tesla započeo sa podnošenjem prijava patenata u drugim zemljama izvan SAD približno godinu dana posle podnošenja svojih prvih prijava patenata u SAD. Prvu prijavu patenta izvan SAD Tesla je podneo u Velikoj Britaniji, 9. februara 1886, za poboljšanja kod električnih lučnih lampi i za nju je dobio patent br. 1,877. Iste godine, u Velikoj Britaniji podnosi i prijavu patenta za poboljšanje kod regulatora za dinamo-električne mašine, a nešto kasnije podnosi prijavu patenta za isti pronalazak i u Kanadi. Od 1888. godine počinje sa zaštitom svojih pronalazaka iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja koje se odnose na odgovarajuće motore i generatore za njih u Nemačkoj i Francuskoj, a naredne godine i u Belgiji. Ovo u potpunosti menja dosadašnja saznanja o počecima Tesline aktivnosti na zaštiti pronalazaka izvan SAD i pokazuje da je ona započela pet godina ranije nego što se to do sada smatralo. Teslina aktivnost na zaštiti pronalazaka u drugim zemljama izvan SAD obuhvata period od 1886. do 1922. godine, što znači da je trajala 36 godina, odnosno da je bila sedam godina kraća nego u SAD.

Sledeće pitanje u vezi sa Teslinim patenatim u drugim zemljama izvan SAD se odnosi na to koje pronalaske je štitio njima, odnosno da li među njima ima nekih novih, do sada nepoznatih javnosti. Međutim, tu nema većih iznenađenja, osim nekoliko manjh izuzetaka. Naime, sadržaj ovih patenata je diktiran činjenicom da svaki patent važi samo u državi koja je izdala taj patent, zbog čega je Tesla u svakoj od zemalja gde je želeo da zaštiti neki od svojih pronalazaka morao podneti posebnu prijavu patenta.

U cilju smanjenja troškova za zaštitu pronalazaka u drugim zemljama izvan SAD Tesla je često objedinjavao, odn. združivao više svojih američkih prijava patenata u jednu jedinu prijavu patenta namenjenu za podnošenje u nekoj drugoj zemlji, odnosno zemljama. Pri tome su neke prijave patenata objedinjavane kao kompletne, dok su kod pojedinih drugih prijava u združnu prijavu patenta uključeni samo neki njihovi delovi.

Pri analizi Teslinih patenata u zemljama izvan SAD, otkrivene su dve iznenađujuće činjenice. Prva je da svi Teslini američki patenti nisu oni koji su najranije prijavljeni, odnosno originalni patenti. Naime, Tesla je prijavu patenta za metod i aparaturu za vazdušni transport podneo prvo u Velikoj Britaniji, 4. aprila 1921. godine, a tek posle više od pet meseci, 9. septembra 1921. godine podnosi istu prijavu i u SAD, što znači da je britanska prijava patenta najranije podneta i da shodno tome britanski patent broj 185,446 predstavlja originalni patent, a ne američki patent broj 1,655,113. Druga je da za još šest britanskih patenata iz tog perioda ne postoje odgovarajući američki patenti, bilo zato što Tesla uopšte nije podneo prijave patenata za njih u SAD, bilo zato što mu je te prijave patenata odbio Američki zavod za patente. Interesantno je pomenuti da britanski patenti za predmet imaju Tesline pronalaske iz oblasti mašinstva: poboljšanja u konstrukciji parnih i gasnih turbina (br. 186,082); poboljšani postupak i uređaj za dobijanje visokog vakuuma (br. 179,043); poboljšani postupak i uređaj za ekonomičnu transformaciju energije vodene pare pomoću turbina (br. 186,083); poboljšani postupak i aparaturu za dobijanje pogonske snage od pare (br. 186,084); poboljšanja načina i aparature za proizvođenje energije pomoću turbina sa elastičnim fluidima (br. 179,544) i šesti - postupak i aparaturu za balansiranje obrtnih delova mašina (br. 186,799).

Analizom navedenih podataka utvrđeno je da je Nikola Tesla imao 116 originalnih patenata, od kojih su 109 američki i 7 britanski patenti. Sa ovih 116 patenata, Tesla je zaštitio ukupno 125 različitih pronalazaka. Takođe je utvrđeno da je Tesla imao 162 analoga ovih patenata uključujući tu i dopunske i reizdate patente, što znači da je za svoje pronalaske Tesla dobio ukupno 278 patenata u 26 zemalja sveta. Utvrđeno je da oni formiraju 107 patentnih familija, tj. grupa patenata za isti pronalazak iz različitih zemalja.

Mr Snežana Šarboh

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA